Praznina...

Neka, neka izbusice i vas nekad neko
drag.gif
 
Van razuma:
I ovaj post me zivo zanima

To sto Mita pise me ne cudi, to neki covjek koji nema blage veze o zivotu, to je pokazao jos ranije i to je jasno ko dan, tezak oblik glupana i njegovo misljenje me ne zanima uopste

Medjutim nije mi jasno cemu se tu Indigo3 smije :huh:

Prvo lijepa, pametna zena, ne znam zasto bi mi zavidila, tako da to kao razlog iskljucujem

ali me brine to sto ona ima na forumu jednu bezobraznu gospodju a njoj dobru prijateljicu, necu joj ime navoditi a koja mi godinama nije dala mira na Krstarici, pa se nesto mislim dal joj prijateljica nije napunila glavu lazima o meni, hoce to da urade alapace kada nekog mrze, ali opet s druge strane ne mogu ni da vjerujem da je Indigo toliko naivna da bi je poslusala

Pa me bas zanima zasto onda podrzava Mitu Komitu u podhebavanju mene :(

Bilo bi lijepo da mi draga Indigo3 to pojasni:kpozdrav:
Kliknite za proširenje...
gospodjo bez razuma, ja sam najozbiljnije rekao šta ja mislim da je uzrok tvoje depresije. Opet ti kažem, promisli se dobro ko je to iz tvoje prošlosti za kim ti srce vapi?
 
Mita Komita:
gospodjo bez razuma, ja sam najozbiljnije rekao šta ja mislim da je uzrok tvoje depresije. Opet ti kažem, promisli se dobro ko je to iz tvoje prošlosti za kim ti srce vapi?
Kliknite za proširenje...

Da postoji takav neko ja bi bila srecna zena


a to ako se ti nadas da si to neko meni bitan to tvoj problem, ja s tem nista :)

Moze biti i da si mene bobrkalo sa nekom drugom

u svakom slucaju je jako zlobno meni pripisivati nesto sto nema veze sa mnom i to javno.... cist bezobrazluk ogranicenih, primitivnih a zavidnih ljudi
 
Poslednja izmena:
Van razuma:
Da postoji takav neko ja bi bila srecna zena
a to ako se ti nadas da si to neko meni bitan to tvoj problem, ja s tem nista :)
Moze biti i da si mene bobrkalo sa nekom drugom
u svakom slucaju je jako zlobno meni pripisivati nesto sto nema veze sa mnom i to javno.... cist bezobrazluk ogranicenih, primitivnih a zavidnih ljudi
Kliknite za proširenje...
ne znam kako si mene uglavila u tu priču? Nit se znamo niti nešto mnogo komuniciramo ovde. Moj komentar je generalne prirode koji bi mogao da se primeni i na tebe.
 
Razlika je sto cu ja umreti kao covjek, i to covjek ciste savjesti, a vas podlace ce gristi zloba, zavist, pakost, kompleksi, frustracije koje ste lijecili na tudjoj muci, ma ima da vas ne grizu, nego grickaju dok ste zivi 😃

Mita Komita da te malko i utjesim, da ublazim surovu istinu koju sam iznijela, ako je to moguce i ublaziti. da znas samo da nisi jedini ako ti je za utjehu, puna vas je planeta...
 
Van razuma:
Razlika je sto cu ja umreti kao covjek, i to covjek ciste savjesti, a vas podlace ce gristi zloba, zavist, pakost, kompleksi, frustracije koje ste lijecili na tudjoj muci, ma ima da vas ne grizu, nego grickaju dok ste zivi 😃

Mita Komita da te malko i utjesim, da ublazim surovu istinu koju sam iznijela, ako je to moguce i ublaziti. da znas samo da nisi jedini ako ti je za utjehu, puna vas je planeta...
Kliknite za proširenje...

Ja sam jaka zena, ocelicila vrlo rano, pa cu nekako da se nosim sa vama, a vi kako cete sami sa sobom, nek vam je bog u pomoc, ja vam vala nebi bila u kozi

:kpozdrav:
 
Kada vidim moju majku kako pocrveni, pobjesni, samo joj se pusi i na nos i na usi kada nekog mrzi ili kada zavidi nekome, pjena joj udari na usta, krv udari u oci, mislim da vam ljudi nije lako, ne znam za taj osjecaj ali se vidi takvim ljudima na faci da osjecaju veliku bol....

Neka mene ovako jadne, nebi ja to prozivljala, neka hvala :lol:

Boli i mene, strasno boli kad me povrede, al mislim da se ta dva osjecaja ne mogu mjeriti ni po cemu
 
Poslednja izmena:
Van razuma:
Razlika je sto cu ja umreti kao covjek, i to covjek ciste savjesti, a vas podlace ce gristi zloba, zavist, pakost, kompleksi, frustracije koje ste lijecili na tudjoj muci, ma ima da vas ne grizu, nego grickaju dok ste zivi 😃

Mita Komita da te malko i utjesim, da ublazim surovu istinu koju sam iznijela, ako je to moguce i ublaziti. da znas samo da nisi jedini ako ti je za utjehu, puna vas je planeta...
Kliknite za proširenje...
opet mene pominješ u kontekstu nekoga ko se iživljava nad tobom? Insinuiraš svašta, a kako se to ne vidi iz javnih postova, ovim putem da napomenem, da svi vide, da sa tobom nisam nikada komunicirao kroz pp ili na bilo koji drugi način osim ovako javno.
 
Mita Komita:
opet mene pominješ u kontekstu nekoga ko se iživljava nad tobom? Insinuiraš svašta, a kako se to ne vidi iz javnih postova, ovim putem da napomenem, da svi vide, da sa tobom nisam nikada komunicirao kroz pp ili na bilo koji drugi način osim ovako javno.
Kliknite za proširenje...


Hajd sto deset godina ovuda pisem da ako se ne razume u mene da me se ne dira, ok, nisi vidio
Jesam otvorila temu o tome, jesam, jesi vidio, jesi, nisi svatio, i to cu oprostim

Jesam li se tebi licno obratila na ljisu i zamolila lijepo Mito ne razumijes se u mene zaobidji me, jesam, jesi mi obecao da me vise neces kaciti, jesi, znam sigurno da jesi

I ti opet se kacis za mene :huh:

Pa koliko ja to puta moram da kazem da bi se to svatilo :mmmm:
 
Van razuma:
Hajd sto deset godina ovuda pisem da ako se ne razume u mene da me se ne dira, ok, nisi vidio
Jesam otvorila temu o tome, jesam, jesi vidio, jesi, nisi svatio, i to cu oprostim

Jesam li se tebi licno obratila na ljisu i zamolila lijepo Mito ne razumijes se u mene zaobidji me, jesam, jesi mi obecao da me vise neces kaciti, jesi, znam sigurno da jesi

I ti opet se kacis za mene :huh:

Pa koliko ja to puta moram da kazem da bi se to svatilo :mmmm:
Kliknite za proširenje...
Shvatio sam tek sada da se odnosi direktno na mene. Mislio sam da je komentar uopšten. Obzirom da se nekad zaboravim pa ipak komentarišem, hvala bogu da su uveli opciju ignore. Nikoga nisam ignorisao u životu, ni uživo niti online ali uvek postoji prvi put za nesto...
 
Manastirka:
Prema ovome što si sada opisala, mislim da te može odvesti u depresiju.
Kliknite za proširenje...
Mada, to kako je ona opisala, već liči na depresiju. Verujem da je osećaj krajnje praznine jedan od univerzalnih za depresivnu osobu. Što je najgore, ne mora čak biti izazvan nikavim vanjskim faktorima - zato depresivni ljudi budalama uvek deluju ko da se prenemažu, jer šta se vučeš okolo kad ti ništa ne fali?
Budale ne razumeju da uopšte nije u tome stvar.
Naravno, na taj te put mogu odvesti i sasvim konkretne stvari, ali mislim da su konkretne stvari samo okidač - depresiju ne izaziva jedan loš dan na poslu ili slučajna svađa s komšinicom. Čak ni ozbiljnije stvari, smrt drage osobe, naprimer - ne, to nije uzrok depresije - može da bude, ali nije pravilo. Ogromnom broju ljudi su umrle drage osobe, i oni su dugo bili u žalosti, međutim, nikad nisu postali depresivni. Ljudi inače brkaju posve normalan osećaj tuge i žalosti, s depresijom. Depresija je bolest, ne puka tuga ili žalost. Mnogo se tu stvari treba skupljati dugo vremena, stvari koje si zanemarivao, ignorisao; koje si gurao pod tepih, koje si trpeo sa smeškom, o kojima nisi hteo da govoriš, koje ni samom sebi a kamoli drugima nisi hteo da priznaš itd itd. I, ako je u pitanju zaista depresija, izvini, ali osoba se ne može izvaditi sama, i nikakve joj šetnje šumom neće pomoći - depresivne osobe obično ne mogu ni ustati iz kreveta, kamoli šta drugo, i jedino što im može pomoći, jeste obraćanje profesionalcu.
Ne kažem da je Van razuma depresivna, nemam kredibilitet da postavljam dijagnoze. Kažem samo, AKO jeste.
 
Susan Sto Helit:
- depresivne osobe obično ne mogu ni ustati iz kreveta, kamoli šta drugo, i jedino što im može pomoći, jeste obraćanje profesionalcu.
Kliknite za proširenje...
nije jedino, ali je uobičajeno. Da postoji volja, depresivna osoba bi mogla sama da se obrazuje, naročito danas kada je toliko informacija dostupno na internetu. U nedostatku volje da sami reše problem, obraćaju se profesionalcu koji može eventualno da ih privremeno zakrpi. Potseća me na prekid pušenja. Ako nemaš volju naćićeš sto i jedan razlog zašto ne možeš, počev od hemijske zavisnosti organizma (netačno i vrlo glupo što se reklamira jer daje ovisnicima "naučni" dokaz zašto ne mogu da prestanu).
 
Dozvoli da se ne složim sasvim.
Ja sam pušač i znam da je (navodno) skidanje s pušenja teže nego skidanje s heroina. Opet, kad sam ostala trudna, nisam pušila više od dve godine, bez ikakvih propratnih efekata i posledica - to je bila moja volja da ne pušim tokom tog perioda.
Kad sam se počela osećati loše, godinama (da, godinama) sam se svojski trudila da budem diciplinovana, da se što manje izlažem stresu, učila sam stotine tehnika prevladavanja posledica situacije u kojoj sam - kad bih počela govoriti šta sam sve pokušala, ovaj bi post bio knjiga. Ništa od toga nije upalilo, štaviše, bilo mi je sve gore i gore. Konačno sam otišla profesionalcu, ne jednom, odlazila sam mesecima kod nekoliko njih upravo iz razloga što nisam želela prihvatiti da mi je stručna pomoć potrebna, da svi oni lupetaju u prazno i da ja to, kao i uvek, mogu sama. Kad više nisam mogla ustati iz kreveta ujutro, nekako sam počela da sumnjam u tu svoju teoriju.
Postoji, naravno, verovatnoća da sam ja izuzetno slaba osoba i nisam se u stanju nositi ni sa čim što mi život servira. Veruj mi, o tome sam provela MESECE razmišljajući, jer ja JESAM odgajana da budem osoba koja nikad neće biti slaba. Učenje mojih roditelja i maltene cele moje loze napravilo mi je haos u glavi - ja nisam potomak SLABIH ljudi ni na koji način, štaviše, i niko nikada u mojoj porodici nije imao problem da ustane kad padne, strese prašinu i nastavi dalje I PRI TOM još dokaže da su drugi bili u krivu. U mojoj se lozi takve stvari izuzetno vrednuju. Ja sam bila crna ovca, kod mene to nije radilo.
Ono što mi je definitvno pomoglo da se dignem, bar toliko da potražim pomoć, bilo je sećanje na bežanje kroz kukuruze tokom rata i sve i jedne situacije kad su mi pripadnici ove i one strane ispadali na put, i od kojih sam uspela da se izvučem ni sa čime drugim osim pričom. Onda sam se setila godinu dana boravka u tuđoj zemlji, bez znanja da li su mi roditelji uopšte živi, bez poznanika, bez prijatelja, totalno sama, u svojoj 15-oj godini kako sama pronalazim smeštaj i upisujem se u školu - ne znajući, ponavljam, imam li više ikog živog na svetu u tom momentu. Moji roditelji nikad nisu napustili svoju kuću tokom rata. Onda se prisetim ubistva najdraže osobe u životu tokom rata, divljačkog ubistva koje me je dovelo u raskorak, jer su pripadnici jednog dela moje krvi ubili pripadnika drugog dela moje krvi - stvar o kojima sam čak i velike pisce čitala da se nikad nisu s tim izborili, s antagonizmom u sopstvenim kostima, u sopstvenom biću, jer, kome pripaati kad pripadaš svima a jedni ubijaju druge? Tad se rodila moja ideja da nacionalno mešovite brakove na ovim prostorima treba zakonom zabraniti. :mrgreen:
Onda se setim adolescencije u jednom društvu u kojem su svi hodali gradom s oružjem za pasom, i usred bela dana sa šanka u kafiću šmrkali kokain. Pa kad me je najbolji drug gurnuo na zemlju pred diskotekom kad je onaj ludak počeo da puca po gostima, i kako smo posle i on i ja merili rupe od metaka, shvatajući da bi nas pobile na mestu samo da nismo polegali na pod. I još stotine toga, posle koje ni jedne stvari ne samo da nisam postala depresivna, već sam još uvek depresiju isprdavala, smatrajući je obeležjem kukavaca i slabića.
Masa mi je toga, kao i još stotine stvari pride pomoglo da shvatim kako nisam slaba. Jer sam sve to bila proživlea i nisam završila ni mrtva ni u ludnici. Onda, šta? Zašto se, slaba kakva nisam bila, nisam mogla nositi s depresijom?
Verovatno je bilo previše toga. Verovatno je bilo došlo do jedne tačke pucanja kad više nisam mogla ignorisati, nit biti hrabra. I, trebala mi je pomoć.

Izvinjavam se na eseju, i izvinjavam se tebi lično, jer nikad nismo dolazili u sukob i uvek si mi se činio kao ok osoba; ali mislila sam da bi nekima pomoglo podrobnije objašnjenje zašto svoju depesiju ne trebaju smatrati slabošću karaktera. Jer, ona to nije.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top