Praznina...

[Van razuma]

Sta je to praznina u dusi
Kakav je osjecaj
Moze li se to popuniti nekako
Da li je to neko prolazno stanje ili kada nastupi ostaje za vjecno
Osjetite li sebe u takvim momentima
Sta moze dovesti do takvog osjecaja
Mogu li drugi pomoci covjeku u takvim momentima

Nastavice se...

 

[Van razuma]

Evo opet samo kao primjer ja.
Nadu sam izgubila odavno, a sad vec i zelje... sto je na neki nacin i dobro, kada znas da ti se zelje nece ispuniti onda bolje i da ih nema, jer zbog toga sam mnogo propatila.

Medjutim problem je sad sto osjecam nekakvu cudnu prazninu... niti sta zelim, nit se cemu nadam, zivim kao robot na usluzi drugima, obavljam svoje zadatke i na to mi se svodi zivot...

Nigdje mi volje za zivot, sve mi bezveze, nista ne osjecam, a nisam ni tuzna, ne samoubija mi se, sto bi znacilo da nije ni depresija....ono bas mi sve bezveze...

Da li ce me to opet odvesti u neko depresivno stanje, tugu, patnju.... pitam se veceras

 

[Sensei]

obično je to znak razočarenje što ne možeš da budeš sa nekom specifičnom osobom. Kako ne možeš da budeš sa njim, onda ti nije ni do koga i ni do čega. Ako nisi do sada provalila ko je, promisli se.

 

[Redmond]

obično je to znak razočarenje što ne možeš da budeš sa nekom specifičnom osobom. Kako ne možeš da budeš sa njim, onda ti nije ni do koga i ni do čega. Ako nisi do sada provalila ko je, promisli se.

traži ona još uvek tu osobu...

 

[Џорџи]

Eto vidis do skoro si tela se ubijes sad vise ne,naci napredak,mora probas nesto novo nesto divlje da te izvuce iz ucmalosti

 

[Van razuma]

Hajte sad nesto na temu a da nije o meni

 

[Џорџи]

P kako kad svaku temu licnu otvoris jeee,volis ti malo paznju treba ti a

 

[Van razuma]

Strasno hebote

 

[Van razuma]

Idioti tamo, idioti vamo...

 

[Van razuma]

Kakvom osobom i kakvi bakraci

 

[Van razuma]

P kako kad svaku temu licnu otvoris jeee,volis ti malo paznju treba ti a

Imam ja paznje u zivotu i previse za moj ukus

 

[Van razuma]

Previse paznje i za moj ukus i za moje zivce

uzasno previse

 

[Manastirka]

Sta je to praznina u dusi
Kakav je osjecaj
Moze li se to popuniti nekako
Da li je to neko prolazno stanje ili kada nastupi ostaje za vjecno
Osjetite li sebe u takvim momentima
Sta moze dovesti do takvog osjecaja
Mogu li drugi pomoci covjeku u takvim momentima

Nastavice se...

To je osećaj kad ostaneš bez nekog svog. I ništa i niko ti ne može nadomestiti tu prazninu, jer je to nemoguće!
Naravno da drugi ljudi mogu pomoći na neki način, ali stanje se trajno neće promeniti,jer ta praznina ostaje zauvek!S druge strane,sve to spada u život i vremenom se stvari prihvate takvim kakve jesu. Drugi ljudi pomažu ukoliko su ti podrška i oslanac u životu.

 

[Van razuma]

To je osećaj kad ostaneš bez nekog svog. I ništa i niko ti ne može nadomestiti tu prazninu, jer je to nemoguće!
Naravno da drugi ljudi mogu pomoći na neki način, ali stanje se trajno neće promeniti,jer ta praznina ostaje zauvek!S druge strane,sve to spada u život i vremenom se stvari prihvate takvim kakve jesu. Drugi ljudi pomažu ukoliko su ti podrška i oslanac u životu.

Uh, prepade me

Ostace ovako znaci

Doduse kod mene malko drugacije, ja nisam nikog izgubila, ja nisam ni imala nekog svog, mislim ima porodica ali sa njima se nista nerazumijem pa kao da su mi tudji, i pored njih svih sam sama, al nije bitno

Znaci ostaje mi ovako

 

[louiskrstic]

Sta je to praznina u dusi
Kakav je osjecaj
Moze li se to popuniti nekako
Da li je to neko prolazno stanje ili kada nastupi ostaje za vjecno
Osjetite li sebe u takvim momentima
Sta moze dovesti do takvog osjecaja
Mogu li drugi pomoci covjeku u takvim momentima

Nastavice se...

"Praznina u Duši" je samo izraz kojim hoćemo reći da unutar nas kao kompletnog humanog bića nešto jeste zatajilo, ali trenutno ne znamo kako izaći iz tog stanja. Mi, kao duhovno Biće, Duša, nemamo takvih praznina niti kao takvi možemo biti bolesni. Ono što kod nas jeste to je da smo još nedovoljno iskusni i ne poznajemo dovoljno duhovne zakone sa kojima trebamo naučiti živeti..... (no, vratimo se temi).

Praznina može naleteti kao rezlultat nekog našeg neumeća da se lako izvučemo iz situacije koja nas je zatekla nespremne. Iskusniji već znaju da ako ne dobijemo sve desetke na ispitima da to i nije bitno jer život može teći veselo i uspešno i bez tog prestiža. Ako nam tata (mama) ne ispuni želju znamo pogledati svetliju stranu života i nastaviti veselo. Ako ne dobijemo željeni posao već neki koji nas može činiti poniznim možemo nastaviti - jer iako intelektualno nemamo objašnjenje u nama stoji razumevanje da srećni možemo biti sa ma kojim poslom, jer život je nešto drugo, mnogo bolje i lepše od humanog shvatanja istog.

Otuda, naše umeće da uvek gradimo nove nasipe ili nove brane od poplave i da stvaramo druge prolaze i otkrivamo još neotkriveno doneće nam mnogo radosti i životnog avanturizma a sa time i mnogo više ispunjenja i sreće.
Sreća dolazi iz nas kao Bića, Duše, a ne od onoga što je iz naše objektivnosti; želja, materijalnih dobara, gde smo, šta imamo, da li se neko hoće sa nama družiti, hoćemo li negde otputobvati i još milion drugih stvari. Drugačije rečeno, što bolje i uspešnije podižemo svoju svest (ona nikada ne ide baz ljubavi u nama samima prema životu u celini) to će naše uinutarnje stanje manje oscilirati i zavisiti od spoljašnog sveta i događaja.

Uostalom, sve te praznine kao i stresovi i druge životne nezgode su samo prilika da izrastamo duhovno i budemo snažniji i sigurniji u sebe.

Da, možemo reći da nam sve te nedaće pa i praznine dolaze zbog unutarnje nesigurnosti, koju trebamo graditi i podići na viši nivo a to je ono zbog čega i dolazimo u ovaj svet na desetine hiljada života.

 

[Manastirka]

Evo opet samo kao primjer ja.
Nadu sam izgubila odavno, a sad vec i zelje... sto je na neki nacin i dobro, kada znas da ti se zelje nece ispuniti onda bolje i da ih nema, jer zbog toga sam mnogo propatila.

Medjutim problem je sad sto osjecam nekakvu cudnu prazninu... niti sta zelim, nit se cemu nadam, zivim kao robot na usluzi drugima, obavljam svoje zadatke i na to mi se svodi zivot...

Nigdje mi volje za zivot, sve mi bezveze, nista ne osjecam, a nisam ni tuzna, ne samoubija mi se, sto bi znacilo da nije ni depresija....ono bas mi sve bezveze...

Da li ce me to opet odvesti u neko depresivno stanje, tugu, patnju.... pitam se veceras

Prema ovome što si sada opisala, mislim da te može odvesti u depresiju. Ja recimo, uvek predosetim unapred kad je depresija na pomolu.Više spavam, manje jedem...nekad ne osećam ni ukus hrane... ono žvaćeš bezveze, ustvari ti se ne jede.Teško mi je jutrom ustati, odlažem treninge jer se ne osećam dobro...nekad me promene vremena odvede u depresiju, povod može biti čak i to. Uvek imam želje i planove, čak i takvom stanju...ali obično čekam da me prođe i odložim sve obaveze koje mogu.
P. S. Vadi se iz tog stanja, što pre!Ja obično uzmem par dana slobodno i idem u prirodu. To me relaksira i vraća u život.

 

[Van razuma]

Prema ovome što si sada opisala, mislim da te može odvesti u depresiju. Ja recimo, uvek predosetim unapred kad je depresija na pomolu.Više spavam, manje jedem...nekad ne osećam ni ukus hrane... ono žvaćeš bezveze, ustvari ti se ne jede.Teško mi je jutrom ustati, odlažem treninge jer se ne osećam dobro...nekad me promene vremena odvede u depresiju, povod može biti čak i to. Uvek imam želje i planove, čak i takvom stanju...ali obično čekam da me prođe i odložim sve obaveze koje mogu.

Ma da, to je to..

Vidim ja vec da cu do zime da odlijepim totalno

Bice placa i samoubijanja opet

 

[Neno]

Duša voli da voli, da čita knjige, da pjeva, sluša muziku, slika, igra.. duša traži pokret, polet, da je tu kad je neophodna da pomogne i da joj se pomogne. Sve što duša želi je da to bude iz ljubavi, ali ne iz straha i prinude jer to ne dolazi iz same duše nego od uma.
"posmatraj" život i vidi šta te raduje.. šta radiš sa poletom, lakoćom i posle čega se osjećaš bolje i srećnije?
Treba biti surovo iskren i priznati tako nešto, nešto što je jače o d nas, naših osjećanja i realnosti.. duša nam je prazna, nit boli niti se iskreno raduje, iako imamo sve što nam treba? Mnogo toga lijepog nas okružuje, okruženi smo ljudima koje volimo i koji na svole ali..
Šta je to što nam smara dušu? da li se posvećujemo više drugima nego sebi, sopstvenom egu, duši.. radimo nešto što nas ne zanima, nešto dosadno, bezlično, svakodnevno, radimo onno što ne želimo, što nas ne ispunjava, ne raduje..
Težak osjećaj praznine je bolan gubitak voljene duše.. onaj osjećaj bespomoći i tuge, depresije je jači od bilo koga od nas.. moraš biti baš kreten da te tako nešto ne dotiče nepogodi.. i pored svega život ide dalje, kao rijeke koje teku, kao sat koji neumoljivo kuca.. lijek za dušu ima, postoji, samo treba naći onaj odgovarajući a najbolji je naći neki hobi, raditi nešto što će nas zaokupiti i odvuići pažnju na drugu stranu.
Praznina boli.. zato mislim da je treba ispuniti nečim što voli.. najgore je ne pokušati, predati se, odustati..

 

[Van razuma]

"posmatraj" život i vidi šta te raduje..

Pa nista me vise ne raduje, o tome i pricam... totalno sve u meni i oko mene prazno, sve mi bezveze... vise ne znam ni dal mi se umire il ne umire, i to mi bezveze..

Bas sam upala u neko glupo, meni do sada nepoznato stanje

 

[Neprilagođena]

Pa nista me vise ne raduje, o tome i pricam... totalno sve u meni i oko mene prazno, sve mi bezveze... vise ne znam ni dal mi se umire il ne umire, i to mi bezveze..

Bas sam upala u neko glupo, meni do sada nepoznato stanje

Upala si u učmalost i ravnodušnost....
A to vodi u depresiju.

 

[Van razuma]

Upala si u učmalost i ravnodušnost....
A to vodi u depresiju.

Da sigurno...

Zato i rekoh vec bice zimus opet plakanja i samoubijanja...


Mislim sad mi ni to nema smisla, cemu plac, sta cu dobiti sa tim, i to mi bezveze, bezveze mi je sad i pomisliti da kukumacem, sta ima od kukumakanja...itd...

Ali vam vjerujem da cu opet zapasti u takvo stanje, i pomislila sam da me ovo vodi u to ponovo, zato sam i otvorila temu da cujem sta ko drugi misli

 

[Neprilagođena]

Da sigurno...

Zato i rekoh vec bice zimus opet plakanja i samoubijanja...

Postoji li nešto što može barem malo da te podigne , ispuni , zaokupi pažnju?

 

[Manastirka]

Uh, prepade me

Ostace ovako znaci

Doduse kod mene malko drugacije, ja nisam nikog izgubila, ja nisam ni imala nekog svog, mislim ima porodica ali sa njima se nista nerazumijem pa kao da su mi tudji, i pored njih svih sam sama, al nije bitno

Znaci ostaje mi ovako

Ide to u talasima...ja sam to prihvatila, kao "kako došlo,tako i prošlo"! I ne opirem se previše, jer znam da me stiže. Čekam da me stigne,uzmem slobodne dane i tada radim šta mi odgovara. Prođe...samo što se vraća!Tako mi više odgovara, imam razumevanje i od strane šefice.Da nije tako, verovatno bih bila na lekovima.

 

[Van razuma]

Postoji li nešto što može barem malo da te podigne , ispuni , zaokupi pažnju?

Nista draga, sve mi bezveze

ja do deset ujutru milion poslova obavim i pozavrsavam, i za sebe i za druge a evo vec nekoliko dana ovako ustanem i pojma nemam sta cu sa sobom... imam bolesnu mater na postelji, obavim oko nje sta treba... i to samo zato sto mi je to duznost, a i nema ko drugi i to je sve... ne znam kud cu dalje

dosla sam dotle da me cak ni ona ne nervira vise... i ona mi bezveze

 

[Neprilagođena]

Nista draga, sve mi bezveze

ja do deset ujutru milion poslova obavim i pozavrsavam, i za sebe i za druge a evo vec nekoliko dana ovako ustanem i pojma nemam sta cu sa sobom... imam bolesnu mater na postelji, obavim oko nje sta treba... i to samo zato sto mi je to duznost i to je sve... ne znam kud cu dalje

dosla sam dotle da me cak ni ona ne nervira vise... i ona mi bezveze

Pazi da ne potoneš skroz .
Moraš nešto da pronađeš da te malo podigne.
Kada skroz potoneš , jako jako jeb.eno teško je izvući se .

Znam.