http://www.spc-innsbruck.at/radnaverzija/ikone/ikone/bogorodica_teodorovska.jpg
ЧУДОТВОРНА ИКОНА - БОГОРОДИЦА ТЕОДОРОВСКА
Чудотворна икона Теодоровска се јавила 1239. год. Празновање је установљено 14. марта, приликом избора цара Михаила Теодоровича из фамилије Романових умиритеља узнемирене Русије. Икона се налази у Костромском Успенском сабору према десној певници. Она је украшена златном ризом и драгим камењем. Дарована је од цара Михаила Теодоровича и матере његове, благочестиве царице Марте Ивановне. Још почетком 12. века ова се икона налазила у капели која је близу града Кидекша. Кнез Псковски, Георгије Всенолодович, при устројења града Кидекша, хтео је пренети чудотворну икону у град. Но послани по њу никако је нису могли померити са места. Из тога је закључио кнез да Богородица воли да остане где је и сада. Зато је он 1164. год. основао на месту капеле свету обитељ, коју је и назвао Горродецк, по имену града Городца у Нижњегородској губернији, и Теодоровска, зато што је првобитно стајала у древној цркви Теодора Стратилата.
У време нашествија Батија, када су Татариопустошили земљу руску, и сва села и градове обратили у прах и пепео, није од њих био поштеђен ни Городец Волжски. Сви су житељи бежали. Све се То брзо десило. У саборном храму је била остављена иза св. Престола и икона Богоматере, која је ба другој својој страни имала изображење свете Петке Параскеве. Никоме није пало на памет да се позабави њеним спасавањем. Сви су мислили да је она изгорела у пламену.
Године 1239. кнез Василије Георгијевич Квошња, био је у лову у густој шуми, на једној врсти од града. Пошто је зверка прошла мимо њега, кнез се упутио за њом оставивши другове, и видевши пред собом на бору икону Богоматере. Он је пружио руку да би је скинуо са дрвета, но она се подигла у ваздух. Кнез, и сви који су били са њим, приклонили су колена ужаснути са страхопоштовањем. Икона се поново спустила на дрво да би је кнез једва могао дохватити рукама. Кнез је покушао да је узме, но она се поново подигла у ваздух. Кнез је отишао у град, и сабрао свештенство и монаштво, и народ, и сви су са крстовима и иконама дошли до указаног места. Свршивши са коленопреклоњењем молебно пјеније, свештеници су понели икону Богоматере, на рукама и унели је у град. Житељи града су јој изишли у сусрет. Са сузама су целивали чудотворну икону, која је унесена у Саборни Костромски храм. Са свих страна је почело стизати безбројно мноштво народа. Некои благочестиви грађани објавили су кнезу да су видели како саму икону носи по граду човек у богатој војничкој одежди, каква је и на икони светог великомученика Теодора Стратилата. Међутим, икона је већ била постављена у саборни храм посвећен великомученику Теодору Стратилату, због чега је и добила назив Теодоровска. Међу трговцима који су чивели у Костроми, били су неки из Городца, који је био опустошен од Татара. Зажелели су и они да се поклоне чудотворној икони, и тог часа су сазнали, да је то иста она икона, која им је толико година чувала отечески град. На месту обретења иконе, на обали реке Запрудне, кнез је основао Запрудни манастир, у част нерукотворног образа, и од тог времена, једном годишње се ту врши крсни вход, и то 16. августа као успомена на јављање чудотворне иконе. Сама је пак икона била остављена у саборном храму. После неколико година сагорео је и тај Костромски сабор, и сви су мислили да је икона изгорела у пламену. После три дана разгрнули су пепео и нашли су икону нимало не повређену у огњу. Ускоро на месту сагорелог храма подигнут је нови велелепан храм посвећен великомученику Теодору Стратилату. И чудотврна икона је била опет постављена у олтару иза престола. После неког времена у Русију су поново упали Татари, и опустошили многе градове, и угрозили територију Костроме. Кнез Георгије Васиљевич са сузама се молио пред чудотворном иконом Богоматере, да би она узела град под своју заштиту. И народ и војска је усрдно ка њој притицала. Надајући се у њену помоћ кнез је узео и носио у рату са собом икону Богоматере. Царица Небесна је услишила мољења оних који су јој са вером притицали. Чудотворну икону су носили испред војске. Татари су извадили мачеве и запели лукове, но кад су видели икону, која је сијала јаче од сунчаних зрака, која је била као огањ, обузео их је страх и ужас да су се дали у бегство. Божија је Матер жудесно спасла Кострому. На том месту где се за време битке налазила чудотворна икона постављен је крст. И од тог времена и језеро које је било у близини почело се називати светим а и села основана по бреговима почела су се називати светим.
После неког времена поново је изгорела саборна црква и пламен се био свуда раширио по светом храму да нико од њега није могао ући да изнесе икону. Неки житељи су видели да икона стоји у ваздуху над самим пламеном пожара. Сви су пали на земљи и са горким сузама јој завапили да их не остави без свога покрова и заступништва свога. Икона се спустила на земљу и стала на сред трга. Пораженим виђењем житељи нису прекидали молутву дан и ноћ. По вољи кнеза била је подигнута невелика црква за привремено пребивање чудотворне иконе. И у то време је приступљено градњи нове камене цркве у част Успенија Пресвете Богородице са капелом у име Теодора Стратилата. Црква је ускоро била завршена и у њу је пренесена икона Богоматере. Много је година прошло и сви су притицали ка њој с молитвама и верујући добијали чудесна исцељења. Но настала су тешка времена ради напада Пољака и Литванаца. Велика старица, Марта Марта Ивановна Романова, удаљила се са сином својим Михаилом из Москве у Кострому, и тамо проводила време у благочестивим монашким занатима. Међутим, у Москву ослобођену од непријатеља сабрала се сва војска све земље руске, и избор за краља је једнодушно пао на младог Михаила. Обавештење о том избрању послано је по посланству у Кострому са граматом у којој чинови власти признају Михаила за цара, умољавајући га овим речима: - Руска је држава без покрова, круна је осиротела, отечество рида јер нема оца. Дођи к нама следујућа надо све земље руске. Царе од целога народа од срца изабрани.
Посланици масама народа спровођени, који су били предвођени Костромским свештенством и монаштвом, са часним Крстовима и чудотворном иконом Теодоровске Богоматере. Дошли су са свих страна у Ипотијевски манастир, где је пребивала где је пребивала инокиња Марта. Михаил, у пратњи своје мајке им је изашао у сусрет до светих врата. Он је пришао Крсту и Чудотворној икони и примио благослов Теодорита, али није пристајао да узађе на царски престо. И мајка се његова плашила за сина да га није хтела отпустити на престо. Дуго их је умољавао архиепископ са свим сабором, но мајка и син су остали непоколебиви. Мајка је плакала и говорила: - Многи који су пре били цареви изругани су били, многи су и туђе земље били протерани... Молим вас, не лишите мене јединог чеда -.
Тада је архиепископ узео у руку Теодоровску икону Богоматере, а Троицо - сергејевски келијар Аврамије икону светих московских чудотвораца Петра, Алексија, Јоне и принели свете иконе Марти и њеном сину Михаилу Теодоровичу и рекли им: Ваљда нећете одбити, последњи пут вас молимо, да се смилујете на нас, ради чудотворне иконе Царице и Богоматере свих и ради великих светитеља немојте се противити и учините наложено вам од Бога. Немојте гневити Владику свих и Бога. Видевши лик Богоматере, инокиња Марта је била дубоко ганута, пришла је икони и дуго се молила, потом је привела и сина икони, благословила га и рекла: - Теби Владичице предајем сина мога! Да буде Твоја света воља над њим -. Изабрани цар је одмах био узведен на престо. То се догодило 14. марта 1613. год. и ради тога је у исти дан установљено празновање Теодоровске иконе Богоматере. Године 1636. цар Михаило Теодорович, посаветовавши се са својим духовним оцем, свјатјејшим патријархом Филаретом, решио је да обнови чудотворну икону и да је поново украси златом и драгим камењем и постави је на пређашње место наспрам десне певнице.
Теодоровска икона Мајке Божије празнује се 27/14. марта и 29/16. августа (обретење иконе 1239,год).
Призива се у помоћ приликом најезде туђинаца (рата); а посебно помаже молитва њој за успешан порођај.