Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

[Lexa]

srednjovekovni, a ne srednjevekovni
Citam skripta, a ne skriptu.

Takođe ne bih baš rekla da je srednjevekovni nepravilno, a ovo drugo me pogotovo buni. Ako misliš na doslovni prevod reči skript, onda čitam skript, a ne skripta.

 

[CoffeInn]

Nesto se mislim, i čini mi se da sam na pravom mestu da pitam:
- Koja je srpska reč za WC, klozet, kenef, ...... ?????

Nikako da se setim kako se To ovde zvalo pre Turaka !!!!

 

[Bogart]

Nesto se mislim, i čini mi se da sam na pravom mestu da pitam:
- Koja je srpska reč za WC, klozet, kenef, ...... ?????

Nikako da se setim kako se To ovde zvalo pre Turaka !!!!

За "кенеф" нисам баш често чуо. "Клозет" је од енглеског израза Water Closet, од чега стоји скраћеница WC. Од речи "клозет" је изведен и жаргонски израз "клоња".

Не знам како се пре Турака то могло звати и да ли су такве просторије уопште и постојале као такве, али домаћа реч за WC је нужник - просторија где се врши нужда, реч скована по слично принципу као и реч за једну другу просторију, ходник.

 

[AnaMarija77]

Takođe ne bih baš rekla da je srednjevekovni nepravilno, a ovo drugo me pogotovo buni. Ako misliš na doslovni prevod reči skript, onda čitam skript, a ne skripta.

Pogledaj Klajna,jeste nepravilno. Skripta je reč u množini.

 

[Lexa]

Zar ne bi onda billo logično - čitam skripte? To mi nekako zvuči kao ono - "promenite avatara"... mada za to stvarno ne znam kako bi trebalo.

 

[AnaMarija77]

Ne,bar tako misli Klajn.

 

[jelizaveta]

Zar ne bi onda billo logično - čitam skripte? To mi nekako zvuči kao ono - "promenite avatara"... mada za to stvarno ne znam kako bi trebalo.

Trebalo bi promenite avatar - zato što je kod imenica muškog roda koje označavaju neživo akuzativ = nominativu (avatar), a kod imenica muškog roda koje označavaju živo akuzativ = genitivu (npr. čoveka)

 

[jelizaveta]

Ova dva su stvar izbora.

A ovo mi prosto sumnjivo. E da, sumLJivo i sumNJivo

E sad videh da je neko već pisao za razočarenje.

delinkvent je bolje nego delikvent, jer je vernije originalu (delinkvencija), mada je rogobatno (grupa teška za izgovor, tri suglasnika -nkv-), te je dozvoljeno i češće delikvent

razumej , razumejmo je regularan imperativ od razumeti, isto je i kod umej, umejmo, ne koristi se često u govoru pa možda stoga zvuči "čudno"; primera za razumej ima dosta kod ruskih pisaca 19. veka (Dostojevski, Tolstoj), u našim naravno prevodima

 

[jelizaveta]

orman ili ormar?

može i orman i ormar

 

[carapaUkletogHolandjanina]

.
Није она то коментарисала после дан-два боравка у Србији, већ после неколико година.

Odakle je ta strankinja?

.
Слажем се да је језик доста напредовао од како га је Вук уназадио, али баш да више векова негује нијансе, то се не бих сложио.

:???: A kako ga je to Vuk unazadio? Tako shto ga je pojednostavio do maksimuma?

 

[Наутилус]

Рускиња је и верујем да је рекла искрено.
Вук је писмо и правопис поједноставио и за то Срби треба да су му неизмерно захвални. Међутим, питање је да ли је добро што је и језик поједноставио, тј. што је увео народни језик и тако укинуо старословенски којим се писало, а који је био неупоредиво развијенији.
Али, ти не пишеш Вуковим писмом и правописом, нити Гајевим, а која су оба (нажалост) дата Правописом, већ пишеш ...не знам ни ја како, а верујем да и ти не знаш. Неким својим начином, употребљавајући ту сиромашну абецеду од двадесет и четири слова.

 

[jelizaveta]

moja poenta je da stranac samo u izuzetnim slučajevima može imati uvid u leksičko bogatstvo jezika koji nije njegov maternji.
što se tiče Vuka, on je bio genijalni lingvista i čovek sa neverovatnim osećanjem i darom za lingvistička pitanja. On se pojavio u trenutku kada je jezička situacija kod nas bila toliko haotična da je nama to danas vrlo teško zamisliti. Inače, on nije ukinuo staroslovenski. Staroslovenski je jezik koji nikada nije bio govorni, to je veštačka tvorevina, koja je egzistirala u crkvi, negde do 12. veka.
U 19. veku književnih jezika kod Srba bilo je nekoliko: najpre crkvenoslovenski, što je bila srpska redakcija staroslovenskog, zatim ruskoslovenski, a koristio se i tadašnji ruski književni jezik, i konačno hibrid slavenosrpski. Dakle, niko nikoga nije razumeo. Napominjem da su ti jezici funkcionisali kao književni, dakle u govoru je prevladavao narodni sa primesama pomenutih jezika; u zavisnosti od samog govornika, te primese su bile veće ili manje. Što se tiče leksičkog bogatstva pomenutih jezika - oni jesu imali termine za npr. apstraktne pojmove koje narodni jezik nije imao, zato što te reči govornici nisu upotrebljavali. Sa ovim se problemom recimo Vuk susreo prilikom prevoda Novog zaveta, pa je onda pokušavao da "napravi" nove reči u duhu narodnog jezika.
tako da... priča o tome da je Vuk "unazadio" jezik je vrlo površna i lingvistički neutemeljena

 

[CoffeInn]

За "кенеф" нисам баш често чуо. "Клозет" је од енглеског израза Water Closet, од чега стоји скраћеница WC. Од речи "клозет" је изведен и жаргонски израз "клоња".

Не знам како се пре Турака то могло звати и да ли су такве просторије уопште и постојале као такве, али домаћа реч за WC је нужник - просторија где се врши нужда, реч скована по слично принципу као и реч за једну другу просторију, ходник.

ja tvrdim da je tako bilo

 

[Наутилус]

Нисам за гајевску латиницу, али ово је још горе: писање, на форуму, по правилима бабе Смиљане, како се у то време заједљиво говорило.
Иначе, када би баба Смиљу принуждило, она би рекла да иде по напоље. Дакле, буквално, на поље. Па и за опанке, кажу да су велики савијени кљунови имали практичну примену: да се за њих ухвати при подизању.

 

[Bogart]

@Наутилус: Није Вук поједноставио ни писмо, ни правопис, ни језик. Он у већ постојећи црквенословенски и покушаје "славеносрпског" није уопште дирао, већ је написао граматику и речник говорног језика и том говорном језику прилагодио црквенословенску ћирилицу. Није он узео нешто компликовано, па кренуо да упрошћава, он је само кренуо да стандардизује говорни језик Срба.

 

[Наутилус]

Нисам ни мислио да је компликовани језик упростио, већ да је један врло развијени језик, српскословенски или како већ, својом реформом и борбом (често некоректним полемикама па и ниским ударцима) свео на ниске гране народног говора. Тако расуђује и Меша Селимовић, ако сам га добро схватио (Селимовић: За и против Вука). Каже како је наш језик сиромашан за умозрителне мисли, и да би било добро да се то некако решило. Али он изражава сумњу да би Вук имало одступио на рачун чистог и само чистог народног језика.
Још каже (Меша) како је тачна тврдња Љубе Стојановића да је намера Копитарева била – под чијим великим утицајем је био Вук – да Србе одвоји од Руса заменом славјанског народним језиком, а у циљу остварења аустро-словенске политике.

(А о твом профилу, Богарте, говори чињеница да си једном лицу у полемици на форуму одговорио, отприлике, па шта и ако се сви Срби преведу у Хрвате, или тако некако, ти већ знаш. Мислим да је, касније, модератор то обрисао.) (!)

 

[Hellen]

Мислим да си Мешу врло површно читао кад си извукао тако једностране закључке...

(А Богарта си, богами, дотукао ''аргументом''...)

 

[Bogart]

Нисам ни мислио да је компликовани језик упростио, већ да је један врло развијени језик, српскословенски

Српскословенски се тад већ није ни користио ни у Цркви, него само рускословенски, који му је доста сличан.

или како већ, својом реформом и борбом (често некоректним полемикама па и ниским ударцима) свео на ниске гране народног говора.

Није имао шта да сведе. Једноставно није постојала нека развијена књижевност нити њен језик коју је он "сводио" или "упрошћавао". И још нешто: ниски ударци или не, Вук је наступао са становишта опозиције, замерен и српским властима у Кнежевини, и српском црквеном руководству у Војводству, а његови ставови су прихваћени тек када је сазрела будућа генерација српских интелектуалаца. Са разлогом.

А Руси су први себе одвојили... тиме што су читав век пре Вука удаљили свој језик и своју ортографију од језика који је био готово истоветан тадашњем српском језику тако да... читава та прича је мало нетачна. Уствари, тотално нетачна.

(А о твом профилу, Богарте, говори чињеница да си једном лицу у полемици на форуму одговорио, отприлике, па шта и ако се сви Срби преведу у Хрвате, или тако некако, ти већ знаш. Мислим да је, касније, модератор то обрисао.) (!)

То је зато што сам Хрват по националности, надам се да то није проблем. А то ко сам, шта сам и шта сам раније писао нема ама баш никакве везе са аргументима које ти супротстављам, и помињање свега тога са твоје стране није ништа више од обичног ad hominem-а, и стога је потпуно небитно за причу о Вуку, којој ионако овде није место.

 

[aleksandrica_k]

Najvise mi para usi kad cujem da neko kaze vislji

 

[Наутилус]

То што сам написао у загради нема везе са претходним и ја то и не поричем. Међутим, то што си Хрват, не умањује битно тежину твојих речи. Нисам знао да си Хрват, поготову што, повремено, пишеш ћирилицом. Ето, а Срби пишу латиницом, и то по правилу баба-Смиље.
Књижевни језик пре Вука је био развијенији, то сам већ рекао и то је познато – и Меша то каже а и други.
Руси нису битно удаљили свој језик од некадашњег мање-више заједничког, само ортографију, али су је Срби касније, тако реформисану, прихватили.
Не знам како је Јелена закључила да сам површно читао Мешу, тј. његову књигу За и против Вука, и донео погрешне закључке. Само сам овде изнео неколико места из те књиге која потврђују да је после Вука наш језик постао приметно сиромашнији.
И још нешто, Меша сматра да је прави реформатор у ствари био Мркаљ:
Мркаљ то објављује као манифест: Од данас наш правопис подвргава се под начело: ''Пиши као што говориш''.

 

[Bogart]

Па да. Вук је у својим књигама лепо писао кога је читао, и чије је идеје узимао. Није он крив што њему лично људи све приписују, па, на пример, кажу да је Вук измислио слова Џ и Ђ, а он сам каже да је узео Џ из румунске азбуке, а Ђ од Мушицког.

 

[Hellen]

То што сам написао у загради нема везе са претходним и ја то и не поричем. Међутим, то што си Хрват, не умањује битно тежину твојих речи. Нисам знао да си Хрват, поготову што, повремено, пишеш ћирилицом. Ето, а Срби пишу латиницом, и то по правилу баба-Смиље.
Књижевни језик пре Вука је био развијенији, то сам већ рекао и то је познато – и Меша то каже а и други.
Руси нису битно удаљили свој језик од некадашњег мање-више заједничког, само ортографију, али су је Срби касније, тако реформисану, прихватили.
Не знам како је Јелена закључила да сам површно читао Мешу, тј. његову књигу За и против Вука, и донео погрешне закључке. Само сам овде изнео неколико места из те књиге која потврђују да је после Вука наш језик постао приметно сиромашнији.
И још нешто, Меша сматра да је прави реформатор у ствари био Мркаљ:
Мркаљ то објављује као манифест: Од данас наш правопис подвргава се под начело: ''Пиши као што говориш''.

Зато што Хелен има ту књигу у малом прсту јер предаје ђацима и историју књижевног језика....

 

[Наутилус]

Па онда говориш против своје савести.

 

[Hellen]

Па онда говориш против своје савести.

Јој, ево већ три минута седим пред монитором и смејем се... .Извини, али много ми је смешна ова твоја реченца!

 

[Наутилус]

Јел` смешно што очекујем савест од неког који је нема?
А ево шта каже Платон Кулаковски о Вуковој реформи:
Да се у српској књижевности појавио законодавац као што су били Ломоносов и Карамзин у руској – нема сумње да би се створио одређени књижевни српски језик на истој основи на којој се развио и руски, и српска књижевност се не у тој мери удаљила од руске , као што се то десило после победе Караџићевих реформи.