Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

  • Začetnik teme Začetnik teme Kurt2
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Kako glasi prvo lice jednine prezenta glagola BITI

  • bi

  • budem

  • bih

  • bejah

  • bicu

  • jesam

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
ivana bg:
Jomini, nemoj vise da unosis konfuziju, nego lepo nauci u kojim se sve slucajevima koriste navodnici!
Kliknite za proširenje...
Pogledaj tvoju poruku od 20.10.2005., 02:50 na prošloj strani i videćeš da si ti unela konfuziju jer nisi razumela ono na čega si dala repliku. Malo strpljenja i videćeš. A puno učenja o ponašanju i stavu prema nekome ko te nije prozvao. Važi snajka?
 
"Za ovaj primer ja mislim da je ispravan, da se vratimo sa zabune.
Ko misli drugačije neka napiše kako treba da izgleda rečenica, da razmrsimo ovo!"


Ovaj primer NIJE ISPRAVAN, sto mozete proveriti na http://pravopis.tripod.com/interpunkcija.html#navodnici (ako cemo da verujemo u ispravnost onoga sto pise), gde je dat primer upravnog govora, a na kraju nije stavljena tacka: Ulazeci svi zagrajase: “Srecan ti rodjendan!”

Dakle, ISPRAVNO JE: Ja sam vikao: "Beži bre!"


"Pogledaj tvoju poruku od 20.10.2005., 02:50 na prošloj strani i videćeš da si ti unela konfuziju jer nisi razumela ono na čega si dala repliku. Malo strpljenja i videćeš. A puno učenja o ponašanju i stavu prema nekome ko te nije prozvao. Važi snajka?"


Ja sam replicirala, ne zato sto sam mislila da si me prozvao, vec zato sto je ocigledno da ne znas neke osnovne stvari, a usudjujes se da dajes komentare i “prosipas pamet” (tek da te obavestim - ovo nije upravni govor!).
Svako ko je malo inteligentan, odlicno je shvatio sta sam htela da kazem (ti si rekao da se recenica moze zavrsiti samo tackom - “Ako je kraj rečenice, onda ide tačka”...- a ja sam odgovorila da, pored tacke, moze i znakom uzvika ili pitanja. Stvarno ne vidim sta je tu konfuzno….).

"Malo strpljenja i videćeš."
Zaista ne razumem sta si ovom recenicom zeleo da kazes. Kako li si samo dosao do zakljucka da sam nestrpljiva…? A sta to treba da vidim….?

Posto smatram da nije u redu da te uci osoba dvanaest godina mladja od tebe (vaspitana sam da postujem starije – bez obzira na stepen njihove inteligencije, obrazovanja i (ne)poznavanja pravopisa), ne zelim vise da polemisem sa tobom.




Hey, Kurt, sta kazes da proveris u tom tvom recniku\prirucniku da li moze da se kaze “ono na cega si dala repliku”…Mora da je neki novi izraz…..Ja jos nisam cula da ga neko koristi….. :wink:
 
Kurt2:
Kod tvog primera se definitivno slažem da ide tačka. To je izjavna rečenica, iz aviona se vidi. Ali kod ove moje... Na primer, ja tebi to kažem u cilju da mi odgovoriš. Znači, to je pitanje, ali u obliku izjavne rečenice... Da li sam sam odgovorio na svoju nedoumicu???
Kliknite za proširenje...


Hmmmm, shvatam sta hoces da kazes....Kod moje recenice je pitanje vec postavljeno u proslosti (u njoj se samo "prica" o bivsem pitanju), a ti direktno pitas nekoga, jer ocekujes odgovor....Ali ja mislim da ni tu ne treba znak pitanja..... Hm, bas bih volela da se javi neko "strucan" i pojasni ovo....
 
Evo, izvolite!
Sve je lepo objasnjeno.




Upravni govor

Egon Fekete

Upravni govor podrazumeva dva svojstva: Prvo, necije reci, neciji iskaz ili deo iskaza i sl. koji se u okviru kakvog opšteg teksta (konteksta) navode, citiraju - doslovno, tj. od reci do reci, bez ikakvih izmena i prerada - verno. Drugo, upravni govor se, kao znak doslovnosti citata, na poseban nacin oznacava, markira. To se može izvesti sa nekoliko pravopisno-grafickih postupaka. Pravopisna norma nudi sledece mogucnosti: znake navoda i izvoda (< >) ili, umesto njih crtu s razmakom ( - ), dok se u štampanom tekstu upravni govor može oznaciti i kurzivom (kosim slovima). U nekim, posebnim slucajevima upotrebljavaju se polunavodnici.

Pod upravnim govorom se obicno podrazumeva navodenje necijeg iskaza (misli, stiha, izreke i sl.) ili kakvog (raz)govora, dijaloga u integralnoj verziji osoba ciji se reci, dakle, doslovno navode.

U okviru opšteg teksta može se, dakle, biti nekoliko "tipova" upravnog govora. Naime:

Govor može biti iskazan u vidu celovite recenice (misao, sud, stih i sl.). U tom slucaju, upravni govor se najcešce narkira navodnicima, a ispisuje posle dvotacke i, obicno, prvim velikim slovom (npr.: Covek mu odlucno rece: "ja ti ništa ne verujem!".). Dvotacka nagoveštava upravni govor kao poseban tip teksta.

Ako posle upravnog govora sledi pišcev opšti tekst (kao npr.: "Ja ti ništa ne verujem", rece covek odlucno), recenica upravnog govora se završava zarezom (iza navodnika).

Ukoliko se upravni govor nastavlja, on se ponovo stavlja pod znake navodnika, a pišcev tekst se od njega odvaja zarezima ili pak odmaknutim crtama (kao npr.: Covek mu rece: "Ja ti ništa ne verujem", i još rece, "u to budi siguran"; ili (sa crtama): "Ja ti ništa ne verujem" - i još rece - "budi u to siguran").

Ako citat nije celovita smisaona recenica, ispred upravnog govora se nece pisati dvotacka ili veliko pocetno slovo (kao npr.: On je pogrešno govorio "menjati koga" mesto 'zameniti nekoga'). U ovom slucaju odgovarajuci iskaz ("menjati koga") moguce je, umesto s navodnicima, pisati kurzivom (kao npr.: On je pogrešno govorio 'menjati 'koga mesto 'zameniti nekoga',
ili: Vuk je upotrebljavao glagol 'izjesti u znacenju 'pojesti').
Polunavodnici (u primerima 'zameniti nikoga', pojesti') nisu, medutim, znaci upravnog govora, vec oznaka "užeg navoda" u okviru šireg, a upotrebljavaju se da bi se izbeglo dvostepeno navodenje; moguce ih je zameniti kurzivnim ispisom reci.

U književnim delima, osobito u dijalozima, radije ce, medutim, umesto navodnika upotrebiti odmaknuta crta ( - ) s prelaskom na novi red, kao npr.:
- Šta hoce taj covek?
- Ne znam. Nisam ga pitao.
- Pišcev tekst se, u produžetku, od upravnog govora obicno takode odvaja odmaknutom crtom, kao npr.:
- Šta hoce taj covek? - upita ga Jelena.
- Ne znam. Nisam ga pitao. - odgovori njen muž.

Recenica upravnog govora se, pri tome, može završavati i tackom, mada može biti i bez tacke, kao:
- Nisam ga pitao - odgovori njen muž.

Moguce je, dakako, pišcev deo umetnutog teksta odvojiti i zarezima, kao:
- Mnogo si lep, rece dete, ali nisi dobar.

Upravni govor sa crtom ispred i iza umetnutog "neupravnog" dela, graficka je jednostavniji od navodnika; pisati sa navodnicima: "Mnogo si lep", rece dete "ali nisi dobar", je svakako tipografski složenije i vizuelno složenije, mada je opredeljenje za jednu ili drugu mogucnost (navodnici ili crta) više stvar ukusa, nego pravila.

Upravni govor ponekad nema bitnu funkcionalnu vrednost, na primer, u iskazu poput: 'Rekao je doci cu, ali nije došao' - gde je ono: 'docu cu' (upravni govor) smisaono blisko "neupravnoj" varijanti: 'rekao je da ce doci' pa obeležavanje navodnicima ne mora biti neophodno.
 
@ ivana_bg

Draga Ivana,

Na linku koji si poslala originalno stoji:

Наводницима се обележавају:

а) туђе речи кад се дословно наводе. На пример: Улазећи сви заграјаше "Срећан ти рођендан!";
б) речи које се употребљавају с иронијом и којима нечему не жели да се да супротно значење. Знам, ти си "вредница". Донео је твој "велики пријатељ".

Ako bolje pogledas, sigurna sam da ces shvatiti da u primeru pod a) nije stavljena tacka na kraju jer je u ovom kontekstu ona izlisna posto je jedino ispravno pisati ;
 
Kurt2:
Aj objasni taj zarez, molim te!
Kliknite za proširenje...

Vrlo rado :lol: Iako znam da me zezas...
Ako te stvarno interesuju pravila upotrebe zareza, savetujem ti da to procitas iz knjiga koje se bave ovom temom.

Dakle, primeri za upotrebu zareza ispred i(ili) iza "bre", a ujedno i o samom "bre"...


"Receno sa divljenjem: On je, bre, ljudina!

Potcenjivacki: Ma, idi, bre!

Izazivacki: Sta je, bre?

Nezno: Ih, bre!

Sa ljubavlju: Dodji, bre...

Prepotentno: Ti ces, bre, da mi kazes?

Filozofski: More, bre!

Zapanjeno: Otkud sad to, bre?

Zapovednicki: "Sviri, bre! - zapovedi Hajduk Stanko Ciganima".

Epski: "Bre, ne lazi crni Arapine!" .

"Bre, cutao sam, bre, vikao sam, bre, pretio - badava, sve zlo, te zlo!"
Kako, uopste, prevesti to malo, a tako znacajno bre, na bilo koji svetski jezik?
A, u njemu ima inata, ima prkosa, neznosti i lezernosti, ima neceg bundzijskog i obesnog, mangupskog i kabadahijskog... Ono sluzi da se izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i zaljenje, sluzi za cudjenje, za poziv i opomenu, za iznenadjenje, za podsticanje, hrabarenje, sokolenje i za preklinjanje.
U tom malom bre smo mi, sa svim manama i vrlinama - cini se, ono je nasa sustina... I da se nekim cudom izgubimo u svetu, izrasli bismo sigurno, ponovo, iz ta tri slova!'

M.Kapor




Bas lepo o "bre", zar ne?
 
Временом се доста тога мења. Неке променe буду на боље, а неке покваре ствар каква је била.
Правило по коме је све што је наше СРБско, претворено у СРПско, не сматрамо добром реформом.

Нисмо ми ни СРПи, ни СРПови, него СРБи. Зашто онда да наш језик називамо СРПски, наше цркве, државе и све друго што је наше, називамо СРПско. Зар није ружно рећи СРПска православна црква?. Није то црква српова, српа, него православних СРБа. Како неком ко не познаје правила о једначењу по звучности објаснити да је Republic of Srpska - Република коју су створили Срби, а не српи или српови?. Низ је разлога да изведенице од речи СРБ имају у свом корјену СРБ, ане СРП.

Погледајмо пример са изведеницама од речи ГРБ. Придев од њега је грБски, а не грПски. Зашто ту није примењено правило о једначењу по звучности? Поготово што је ГРБ властита именица.
Друго правило каже да када је властита именица корен изведене речи, онда се она задржава у оргиналном облику, тј. не мења се, у изведеној речи, као што су Србкиња, Србство, србски изведене речи од имена (властите именице) СРБ. (проф. др Љубомир Т. Грујић)


Сви који желе да помогну да се промени правило о једначењу по звучности код изведеница од речи СРБ,
могу поред потписивања петиције да се јаве на info@jezik.rs.sr ради даљих договора и активности.
 
baner468.gif
 
Ovo gore napisano je nepravilno, ali zbog toga i jeste napisano velikim slovima da bi se stavio akcenat na ono SRBI. Inače, nije uopšte prilagođenju za izgovor govoriti SRBSKI, jer kada je izgovoreno više zvuči kao da je rečeno SRBZKI. Npr. ROB = ROPSKI, a ne ROBSKI.
Inače, radi se o jednačenju suglasnika po zvučnosti.
U školi smo učili kroz pjesmicu zvučne i bezvučne, gledaj prva slova:
Baba
Gordana
Drži
Đeda
Živka
Za
DŽep
:D
 
Бл:
Поготово што је ГРБ властита именица.
Kliknite za proširenje...

Rec "grb" je zajednicka (opšta) imenica!




Prema njihovome značenju, a to znači prema osobinama onoga što se njima označava (imenuje), u srpskom jeziku imenice se dele na pet skupina:

1. Vlastite (osobne) imenice
a) imena ljudi Slavko, Zorica, Ivan
b) imena životinja Jablan, Džeki, Sivko
c) imena zemalja, gradova, oblasti, reka, planina i uopšte geografskih pojmova Beograd, Avala, Bosanska krajina
d) imena nebeskih tela Zemlja, Sunce, Saturn
Po pravilu, ovakve imenice označavaju pojmove koji se uzimaju kao jedini, pa iz toga proističe pravilo da nemaju gramatičku kategoriju množine.

2. Zajedničke (opšte) imenice su imena bića, predmeta, pojava sa zajedničkim osobinama
učenik, sestra, otac, majka; konj, krava, tele; list, kamen, knjiga, pismo, avion, brod; reka, more planina, poplava, plima, vetar, oluja, košava

3. Zbirne (kolektivne) imenice, su one imenice koje označavaju više bića ili predmeta iste vrste uzetih skupa, u neodređenom zbiru ili u prirodnoj celini
lišće, drvlje, kamenje, cveće, telad, momčad, deca, gospoda

4. Gradivne imenice su one imenice kojima se označava bilo celina, bilo neka količina materije (građe)
voda, kamen, žito, most, olovo, zlato, mleko, vino, ugalj, nafta, pesak, sneg, ulje, mermer, zemlja

5. Apstraktne (mislene) imenice su one imenice koje označavaju nešto neopipljivo, što se zamišlja ili oseća, odnosno uočava kao:
a) osećanje tuga, radost, čežnja, strah, nada
b) osobina mladost, snaga, brzina, svežina
c) radnja ili stanje pisanje, pevanje, vožnje, seoba, starenje

Neke imenice (pluralia tantum) oblicima množine označavaju pojedinačne predmete sastavljene od najmanje dva dela
usta, vrata, boginje, ospe, Ratari, Stragari, Vreoci, naočari, nedra, Karlovci
 
@БЛ

Glasovne promene postoje, između ostalog, zbog izvedenih reči koje mogu biti teške za izgovor.
Pokušaj da stalnog govoriš "iZpsovati". Teško za izgovor, zar ne? Prvi, drugi, treći put ćeš reći sa "z", ali kasnije ćeš oguglati i nećeš primetiti da je to "z" postalo "s". I to pretvaranje će uraditi tvoj govorni aparat, jer je lakše reći "ispsovati". Ista priča važi i sa srBski. Aj kaži tu reč deset puta za redom brzo, i osetićeš napor.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Ključna pitanja u vezi Lava Tolstoja
Odgovora
11
Pregleda
194
Nina
Nina
Nina
Veštačka inteligencija i piše i uređuje italijanski dnevni list Foljo
Odgovora
0
Pregleda
126
Nina
Nina
Soradze
U slici i reči
Odgovora
0
Pregleda
128
Soradze
Soradze

Back
Top