KOLEGA IVAN
Poznat
- Poruka
- 8.216
Molim vas da pročitate ceo razgovor, veoma je zanimljiv i govori o tome kako razmišlja većina naših političara:
ŠPEKULACIJA
piše: Branko Dragaš, 08.06.2013
- Druže, ja tebe stvarno ne razumem.
- Zašto?
- Ne kapiram, što se mučiš i toliko radiš.
- Što?
- Pa, nauči nešto od mene.
- Šta?
- Kako se – špekuliše!
- Špekuliše?!?
- Da, ti si bankar. Razumeš šta ti pričam.
- Ne razumem.
- Da li si ti nekada špekulisao u biznisu?
- Ne.
- Na berzi?
- Ne.
- U politici?
- Ne.
- Zašto?
- Ne znam to da radim.
- Svašta! Špekulacija je majka brzog uspeha.
- Kako?
- Evo, objasniću ti na primeru politike. To mi je mnogo bliže.
- Slušam.
- Vidi, slažeš li se da postoji političko tržište?
- Slažem.
- Tamo gde je tržište vladaju zakoni ponude i potražnje?
- Naravno.
- Cena se određuje u ravnotežnoj tački preseka ponude i tražnje.
- Da.
- Ako je tražnja veća, pri istoj ponudi, raste cena i ako je ponuda veća, pri istoj tražnji, cena pada.
- Da.
- Građani su birači koji izlaze na političko tržište?
- Da.
- Političke stranke nude programe?
- Da.
- Građani glasaju iz svog interesa?
- Pa…nisam baš siguran…
- Glasaju,glasaju! Građani svojim glasom kupuju političku opciju?
- Recimo.
- Kupuju ono što njima odgovara i što je u njihovom interesu?
- Valjda.
- To što se ti sa tim ne slažeš je tvoj problem. Birači glasaju uvek za sebe.
- A politički ideali? Principi?
- To ne postoji na tržištu. Samo matematika i suvi interes. Kada građani ne glasaju za promene o kojima ti pišeš, oni to ne rade ne zato što su glupi, nego zato što nemaju interes da se te promene zaista i dese, zar ne?
- Verovatno.
- Nemaju interesa! Zapamti! To je tvoja greška! Ti idealizuješ običan svet koji se plaši promena i koji voli da živi u toru. Koji procenat ljudi su lideri?
- Tri odsto.
- Tako je, majstore! Svi ostali su krdo. Kada čitaju tvoje pisanije, oni se naslađuju, hrane svoj strah, uživaju u svojoj nemoći, ali nikada neće podržati tvoje ideje.
- Možda.
- Nema tu sumnje. To je, dragi prijatelju, sasvim sigurno. Birači kupuju svoju sigurnost. Političke stranke to znaju. One nude samo ono što birači mogu da kupe. Tako nastaje prva špekulacija.
- Prva?
- Da, primarna špekulacija. Političke stranke mame birače lažnim obećanjima o dobrom i lagodnom životu. To birači hoće da čuju. Oni se plaše tvojih sučeljavanja sa realnošu, jer to boli. Veruješ li ti da oni to neće da čuju?
- Verujem.
- Dobro. Znači, političke stanke u parlamentarnoj predstavničkoj demokratiji špekulišu željama birača samo da bi se uvukle u parlament, odnosno političku berzu. Može li svako da uđe da trguje na Vol Stritu?
- Ne može.
- Ko ulazi da trguje?
- Odabrani.
- Ko još?
- Provereni.
- Tako je, provereni. Oni koji veruju u berzu i koji neće da je ruše. Da li je cilj trgovaca ne berzi da sruše samu berzu?
- Nije.
- Zašto?
- Jer zarađuju na berzi.
- Tačno. Da li sam jasan? Upotrebljavam samo tvoje bankarske termine.
- Jasno.
- Lepo. Kada to znamo i kada si mi to sada potvrdio, onda znači da parlamentarna predstavnička demokratija ima u sebi ugrađen sistem špekulacije veći nego na berzi. Slažeš se?
- Pa...
- Priznaj! Da li broker na berzi sme da menja naloge vlasnika kapitala u trgovini hartijama od vrednosti?
- Ne sme.
- Kako se tretira takva trgovina?
- Krivično delo.
- Šta se dešava sa tim brokerom?
- Hapse ga.
- I?
- Gubi licencu.
- Lepo. Pogledajmo sada kako to izgleda u parlamentarizmu. Šta se dešava sa političkom strankom koja promeni predizborna obećanja i izneveri svoje birače?
- Ništa.
- Ništa, ništa! Zamisli ti to?!? Brokera hapse zbog nekog novca koji proneveri jednom klijentu, dok politička stranka i poslanici, koji utiču na živote miliona ljudi u državi, ne snose nikakve sankcije za svoje špekulacije.
- Ne snose.
- Zar to nije glupo?
- Jeste.
- Znači, špekulacija je imanentna predstavničkoj parlamentarnoj demokratiji?
- Jeste.
- Kada niko ne kažnjava političku stranku i poslanika, oni mogu da špekulišu do mile volje?
- Mogu.
- Može li broker to da radi?
- Ne može.
- Šta je cilj svake političke stranke i poslanika?
- Vlast.
- Tačnije?
- Ulazak u parlament.
- Tako je, ulazak na političku berzu. Oni će sve da urade da se dokopaju parlamenta?
- Da.
- Oni mogu da kupuju glasove za kesicu kafe?
- Mogu.
- Mogu novcem da potkupljuju svoje birače?
- Mogu.
- Da li ih neko kažnjava?
- Ne.
- Sme li to broker tako da se ponaša?
- Ne sme.
- Kada politička stranka i poslanik uđu u parlamentarni ring, oni mogu da menjaju svoja uverenja u zavisnosti gde mogu da ostvare veće lične interese. Može li broker u toku toku trgovine da pređe sa strane kupca na stranu prodavca?
- Ne može.
- Znači, poslanici su nemoralniji od brokera?
- Jesu.
- Ali, poslanici donose zakone, koje oni sami ne poštuju.
- Ne poštuju.
- Šta to znači?
- Bezakonje.
- Tačno. Ali, koga to danas zanima?! Šta je krajnji cilj političkih stranaka?
- Ulazak u vladu.
- Tačno. Kada uđu u vladu završna je špekulacija.Šta onda počinje?
- Pljačka.
- Tačno. I ?
- Šta – i?
- Čemu tvoja pisanija?
- Protest.
- Protest protiv sistema?
- Da.
- Glupost. Možeš li ti sam da promeniš sistem?
- Ne mogu, ali....
- Ne zanosi se,bre, čoveče! Ništa ne možeš da uradiš. Hoćeš rešenje?
- Da.
- Trebaš da se - prilagodiš?
- Prilagodim?
- Da.
- Kome?
- Sistemu parlamentarne špekulacije?
- Kako?
- Lepo. Tebe velike parije neće...
- Hvala, nisam zainteresovan.
- Nisu ni one. Ti si suviše poznat lik i opasna za njih.
- Možda.
- Ali to je sada tvoja , kako kažete vi ekonimisti,komparativna prednost.
- Ne razumem.
- Čekaj da ti objasnim. Proporcionalni sistem je idelan za nas.
- Nas?
- Da. Tebe i mene. Iskren da budem, ti si mnogo poznatiji i možeš da postigneš bolju cenu na tržištu.
.............................................................................
ŠPEKULACIJA
piše: Branko Dragaš, 08.06.2013
- Druže, ja tebe stvarno ne razumem.
- Zašto?
- Ne kapiram, što se mučiš i toliko radiš.
- Što?
- Pa, nauči nešto od mene.
- Šta?
- Kako se – špekuliše!
- Špekuliše?!?
- Da, ti si bankar. Razumeš šta ti pričam.
- Ne razumem.
- Da li si ti nekada špekulisao u biznisu?
- Ne.
- Na berzi?
- Ne.
- U politici?
- Ne.
- Zašto?
- Ne znam to da radim.
- Svašta! Špekulacija je majka brzog uspeha.
- Kako?
- Evo, objasniću ti na primeru politike. To mi je mnogo bliže.
- Slušam.
- Vidi, slažeš li se da postoji političko tržište?
- Slažem.
- Tamo gde je tržište vladaju zakoni ponude i potražnje?
- Naravno.
- Cena se određuje u ravnotežnoj tački preseka ponude i tražnje.
- Da.
- Ako je tražnja veća, pri istoj ponudi, raste cena i ako je ponuda veća, pri istoj tražnji, cena pada.
- Da.
- Građani su birači koji izlaze na političko tržište?
- Da.
- Političke stranke nude programe?
- Da.
- Građani glasaju iz svog interesa?
- Pa…nisam baš siguran…
- Glasaju,glasaju! Građani svojim glasom kupuju političku opciju?
- Recimo.
- Kupuju ono što njima odgovara i što je u njihovom interesu?
- Valjda.
- To što se ti sa tim ne slažeš je tvoj problem. Birači glasaju uvek za sebe.
- A politički ideali? Principi?
- To ne postoji na tržištu. Samo matematika i suvi interes. Kada građani ne glasaju za promene o kojima ti pišeš, oni to ne rade ne zato što su glupi, nego zato što nemaju interes da se te promene zaista i dese, zar ne?
- Verovatno.
- Nemaju interesa! Zapamti! To je tvoja greška! Ti idealizuješ običan svet koji se plaši promena i koji voli da živi u toru. Koji procenat ljudi su lideri?
- Tri odsto.
- Tako je, majstore! Svi ostali su krdo. Kada čitaju tvoje pisanije, oni se naslađuju, hrane svoj strah, uživaju u svojoj nemoći, ali nikada neće podržati tvoje ideje.
- Možda.
- Nema tu sumnje. To je, dragi prijatelju, sasvim sigurno. Birači kupuju svoju sigurnost. Političke stranke to znaju. One nude samo ono što birači mogu da kupe. Tako nastaje prva špekulacija.
- Prva?
- Da, primarna špekulacija. Političke stranke mame birače lažnim obećanjima o dobrom i lagodnom životu. To birači hoće da čuju. Oni se plaše tvojih sučeljavanja sa realnošu, jer to boli. Veruješ li ti da oni to neće da čuju?
- Verujem.
- Dobro. Znači, političke stanke u parlamentarnoj predstavničkoj demokratiji špekulišu željama birača samo da bi se uvukle u parlament, odnosno političku berzu. Može li svako da uđe da trguje na Vol Stritu?
- Ne može.
- Ko ulazi da trguje?
- Odabrani.
- Ko još?
- Provereni.
- Tako je, provereni. Oni koji veruju u berzu i koji neće da je ruše. Da li je cilj trgovaca ne berzi da sruše samu berzu?
- Nije.
- Zašto?
- Jer zarađuju na berzi.
- Tačno. Da li sam jasan? Upotrebljavam samo tvoje bankarske termine.
- Jasno.
- Lepo. Kada to znamo i kada si mi to sada potvrdio, onda znači da parlamentarna predstavnička demokratija ima u sebi ugrađen sistem špekulacije veći nego na berzi. Slažeš se?
- Pa...
- Priznaj! Da li broker na berzi sme da menja naloge vlasnika kapitala u trgovini hartijama od vrednosti?
- Ne sme.
- Kako se tretira takva trgovina?
- Krivično delo.
- Šta se dešava sa tim brokerom?
- Hapse ga.
- I?
- Gubi licencu.
- Lepo. Pogledajmo sada kako to izgleda u parlamentarizmu. Šta se dešava sa političkom strankom koja promeni predizborna obećanja i izneveri svoje birače?
- Ništa.
- Ništa, ništa! Zamisli ti to?!? Brokera hapse zbog nekog novca koji proneveri jednom klijentu, dok politička stranka i poslanici, koji utiču na živote miliona ljudi u državi, ne snose nikakve sankcije za svoje špekulacije.
- Ne snose.
- Zar to nije glupo?
- Jeste.
- Znači, špekulacija je imanentna predstavničkoj parlamentarnoj demokratiji?
- Jeste.
- Kada niko ne kažnjava političku stranku i poslanika, oni mogu da špekulišu do mile volje?
- Mogu.
- Može li broker to da radi?
- Ne može.
- Šta je cilj svake političke stranke i poslanika?
- Vlast.
- Tačnije?
- Ulazak u parlament.
- Tako je, ulazak na političku berzu. Oni će sve da urade da se dokopaju parlamenta?
- Da.
- Oni mogu da kupuju glasove za kesicu kafe?
- Mogu.
- Mogu novcem da potkupljuju svoje birače?
- Mogu.
- Da li ih neko kažnjava?
- Ne.
- Sme li to broker tako da se ponaša?
- Ne sme.
- Kada politička stranka i poslanik uđu u parlamentarni ring, oni mogu da menjaju svoja uverenja u zavisnosti gde mogu da ostvare veće lične interese. Može li broker u toku toku trgovine da pređe sa strane kupca na stranu prodavca?
- Ne može.
- Znači, poslanici su nemoralniji od brokera?
- Jesu.
- Ali, poslanici donose zakone, koje oni sami ne poštuju.
- Ne poštuju.
- Šta to znači?
- Bezakonje.
- Tačno. Ali, koga to danas zanima?! Šta je krajnji cilj političkih stranaka?
- Ulazak u vladu.
- Tačno. Kada uđu u vladu završna je špekulacija.Šta onda počinje?
- Pljačka.
- Tačno. I ?
- Šta – i?
- Čemu tvoja pisanija?
- Protest.
- Protest protiv sistema?
- Da.
- Glupost. Možeš li ti sam da promeniš sistem?
- Ne mogu, ali....
- Ne zanosi se,bre, čoveče! Ništa ne možeš da uradiš. Hoćeš rešenje?
- Da.
- Trebaš da se - prilagodiš?
- Prilagodim?
- Da.
- Kome?
- Sistemu parlamentarne špekulacije?
- Kako?
- Lepo. Tebe velike parije neće...
- Hvala, nisam zainteresovan.
- Nisu ni one. Ti si suviše poznat lik i opasna za njih.
- Možda.
- Ali to je sada tvoja , kako kažete vi ekonimisti,komparativna prednost.
- Ne razumem.
- Čekaj da ti objasnim. Proporcionalni sistem je idelan za nas.
- Nas?
- Da. Tebe i mene. Iskren da budem, ti si mnogo poznatiji i možeš da postigneš bolju cenu na tržištu.
.............................................................................