Права српског народа — задња рупа на свирали Европе

[Берекин]

Живот као у 19. веку: Србе остављају без воде, струје и пута

13.09.2020.

И данас, у 21. веку, у Хрватској, чланици Европске уније, више од 5.100 домаћинстава у 145 села у којима живе Срби немају водовод, већ се сналазе на све могуће начине како би уопште дошли до воде. У 40 српских села нема ни струје.
Обећања да ће све бити "брзо решено" чују се годинама, а када и има неких помака све иде споро и стрпљењу долази крај. Да ствар буде гора, у многим селима уопште немају воду или је она крајње лошег квалитета и готово неупотребљива, чак и штетна за здравље јер долази из старих азбестних цеви, пишу Новости.
"Становници села Коларина, који се налазе на подручју града Бенковца, остали су без прикључка иако је до њих изграђена водоводна мрежа у Перушићу Бенковачком 2019. године. Објашњење је да тамо живи премало становника", упозорава посланица у Хрватском сабору из редова СДСС-а Ања Шимпрага.
Тешко је описати патње Срба
Каже да становницима тог краја воду довозе цистерне или ватрогасци.
У највећем броју случајева Срби користе бунаре, али није лако ни обезбедити воду када је природним путем нема. У Бискупији и Ервенику општине су боље организоване, па довозе и 700 цистерни воде којима се пуне бунари, док је у Книну, Кистањама, Грачацу ситуација са водом у српским селима много тежа. Нема нових цистерни, лети је и много пожара, па када је ватрогасцима потребна вода, мештани остају без ње.

"Део грађана је дискриминисан, јер када села немају воду, немају ни услове за нормалан живот", каже Шимпрага, уз податак да је на водоводну мрежу прикључено 97 одсто становника Хрватске, док воде из водовода нема баш у српским селима. Правдање да није економски исплативо градити водоводну мрежу у местима где живи мало људи није аргумент који би могао да прође у данашње време, а тешко је описати патње Срба, пре свега оних старијих, који се годинама сналазе да некако организују живот, који више личи на онај у 19. веку.

Многи увече не могу ни да гледају телевизију - јер струје нема. У чак седам хрватских жупанија су српска села без струје, поготово на подручју Задра и Сиска. Најмање их је на дубровачком подручју, а председник СДСС др Милорад Пуповац процењује да би до краја следеће године тај проблем могао да буде решен. Ове године би око 15 села и заселака требало да добије струју, а сигурно је само то да они који живе на осами неће бити те среће. А њих није мало.
Једно време је покушавано да се проблем реши постављањем соларних панела, па је у склопу једног пројекта постављено њих 100, док из "Хрватске електропривреде" поручују да ће учинити све како би српска села била електрификована. То се, међутим, до сада већ често чуло и увек запиње на новцу или када становници малих села, пре свега старци, добију предрачун колико морају да плате за прикључак.
Повратак готово немогућ
Живот без струје и воде још је компликованији када нема ни путева. У неким селима, попут Грубора, више нико не живи, па је и повратак готово немогућ. Иако је недавно и хрватски премијер Андреј Пленковић позвао Србе да се врате на своја огњишта, нико им ни данас не поручује како то да реализују када их чекају бројне бирократске препреке да уопште дођу до елементарних услова за наставак живота.
Има и добрих примера где су се ствари помакле са места, попут села Парчић у општини Кистање где су обновљене куће и постављени соларни панели. Тако се људи враћају, чак и млађи, али то су и даље ретки примери помака који су донели Србима олакшање.

Дугогодишња сарадња и коалиција СДСС-а и ХДЗ-а остварена је између осталог баш због тога да се реше егзистенцијални проблеми за српску заједницу у Хрватској, али то не иде брзином коју су Срби очекивали.

Дуг је и компликован процес да се дође до средстава за обнову кућа, новца за то све је мање, а и даље се не решава проблем бивших носилаца станарског права који су из процедуралних разлога остали без својих станова.
Како Срби и даље одлазе из Хрватске и све их је мање, ови проблеми стављају се под тепих, а када старији становници умру, више нема никога да их замени. Куће и села остају празни...

 

[Darth Vader]

Живот као у 19. веку: Србе остављају без воде, струје и пута

13.09.2020.

И данас, у 21. веку, у Хрватској, чланици Европске уније, више од 5.100 домаћинстава у 145 села у којима живе Срби немају водовод, већ се сналазе на све могуће начине како би уопште дошли до воде. У 40 српских села нема ни струје.
Обећања да ће све бити "брзо решено" чују се годинама, а када и има неких помака све иде споро и стрпљењу долази крај. Да ствар буде гора, у многим селима уопште немају воду или је она крајње лошег квалитета и готово неупотребљива, чак и штетна за здравље јер долази из старих азбестних цеви, пишу Новости.
"Становници села Коларина, који се налазе на подручју града Бенковца, остали су без прикључка иако је до њих изграђена водоводна мрежа у Перушићу Бенковачком 2019. године. Објашњење је да тамо живи премало становника", упозорава посланица у Хрватском сабору из редова СДСС-а Ања Шимпрага.
Тешко је описати патње Срба
Каже да становницима тог краја воду довозе цистерне или ватрогасци.
У највећем броју случајева Срби користе бунаре, али није лако ни обезбедити воду када је природним путем нема. У Бискупији и Ервенику општине су боље организоване, па довозе и 700 цистерни воде којима се пуне бунари, док је у Книну, Кистањама, Грачацу ситуација са водом у српским селима много тежа. Нема нових цистерни, лети је и много пожара, па када је ватрогасцима потребна вода, мештани остају без ње.

Многи увече не могу ни да гледају телевизију - јер струје нема. У чак седам хрватских жупанија су српска села без струје, поготово на подручју Задра и Сиска. Најмање их је на дубровачком подручју, а председник СДСС др Милорад Пуповац процењује да би до краја следеће године тај проблем могао да буде решен. Ове године би око 15 села и заселака требало да добије струју, а сигурно је само то да они који живе на осами неће бити те среће. А њих није мало.
Једно време је покушавано да се проблем реши постављањем соларних панела, па је у склопу једног пројекта постављено њих 100, док из "Хрватске електропривреде" поручују да ће учинити све како би српска села била електрификована. То се, међутим, до сада већ често чуло и увек запиње на новцу или када становници малих села, пре свега старци, добију предрачун колико морају да плате за прикључак.
Повратак готово немогућ
Живот без струје и воде још је компликованији када нема ни путева. У неким селима, попут Грубора, више нико не живи, па је и повратак готово немогућ. Иако је недавно и хрватски премијер Андреј Пленковић позвао Србе да се врате на своја огњишта, нико им ни данас не поручује како то да реализују када их чекају бројне бирократске препреке да уопште дођу до елементарних услова за наставак живота.
Има и добрих примера где су се ствари помакле са места, попут села Парчић у општини Кистање где су обновљене куће и постављени соларни панели. Тако се људи враћају, чак и млађи, али то су и даље ретки примери помака који су донели Србима олакшање.

Дуг је и компликован процес да се дође до средстава за обнову кућа, новца за то све је мање, а и даље се не решава проблем бивших носилаца станарског права који су из процедуралних разлога остали без својих станова.
Како Срби и даље одлазе из Хрватске и све их је мање, ови проблеми стављају се под тепих, а када старији становници умру, више нема никога да их замени. Куће и села остају празни...

Hrvatskoj je u interesu da svede broj Srba na nulu i to je to.
Da smo mi tako nekada davno razmišljali o KiM i šiptarima.Još zq vreme kralja
Sad ne bi bili u ovoj situaciji.

 

[radeta62]

Kad je AV..AV...AV pokrenuo pitanje imovine srba pred UN,amerikom,EU.... nikad.Malo se oglasi na Pink-u,Happy-u,Informeru da zajebe srbe da misle da on misli na njih a za generala Ratka Mladica mrdno nije.Mase penkalom koje Tramp deli svima ko deci bombone pravi se vazan njegovi mediju kuju ga u zvezde a ispo je budala.

 

[Гамбино]

забрањују ћирилицу у Хрватској

Ајде велики Срби, да не будемо лицемери и лажови ... Срби у Србији мрзе српско писмо ћирилицу, мрзе из дна душе и нечасно је и није српски приговарати Хрватима, што не желе да буду већи Срби од самих Срба у Србији.
Кад је ова тема у питању, ја немам проблема ни са Хрватима, ни са муслиманима, ни са домаћим аутономашима, већ управо са Србима родољубима, који свакодневно газе по српској култури и подржавају њено уништавање.

Срби у Аустрији
Али, за разлику од земаља бивше СФРЈ, Срби, иако у Аустрији нису национална мањина, уживају сва права као Аустријанци.

Ако желиш да србујеш у Аустрији кроз њихове екстремне десничарске партије (а сада их има две, зато што су се поделили после оне афере Ибица), које су широм отвориле врата за српску дијаспору, онда није логично да у исто време тражиш статус националне мањине или да оснујеш српску партију која ће тамо узети све гласове Срба.

а веру у Црној Гори под одлазећим режимом

Ово питање је решено, али Срби у ЦГ имају проблем што не могу да прихвате статус националне мањине, јер је то понижавајуће за њих, јер црногорска државност је раније имала српски карактер, али неприхватањем статуса, њихови гласови се расипају, бар је тако било до ове коначне победе.

 

[Берекин]

16. rujna 2020.
Piše N.J.

Stečeno pravo vrijedi za sve, samo ne za Srbe

Škole u kojima se cjelokupna nastava izvodi na srpskom jeziku i na ćirilici još uvijek nisu registrirane kao manjinske, upozorila je u Saboru zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov

• 

PrevNext
Zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov uputila je zastupničko pitanje ministru znanosti i obrazovanja Radovanu Fuchsu o preregistraciji škola u kojima se cjelokupna nastava u skladu za zakonom izvodi na srpskom i na ćirilici.
- Te škole nisu registrirane kao manjinske škole, što već nije u skladu sa zakonom. Problem registracije ovih škola te pitanje prijenosa osnivačkih prava nisu riješeni iako je od mirne reintegracije prošlo više od 20 godina, ističe Jeckov i pozdravlja to što su druge nacionalne manjine svoje škole bez problema uspjele registrirati kao manjinske. Kao najčešće opravdanje za neregistriranje manjinskih škola srpske nacionalne manjine ističe se činjenica da se kod drugih nacionalnih manjina radi o stečenim pravima, što u primjeru srpske zajednice navodno ne postoji, iako svi pozitivni propisi RH garantiraju ravnopravnost svih nacionalnih manjina - kazala je Jeckov, pitajući ministra što misli poduzeti kako bi se spomenute škole sa srpskim učenicima na istoku Hrvatske registrirale, jer za to postoje potrebni uslovi predviđeni pozitivnim zakonodavstvom u Hrvatskoj.
Podsjetila je da su općine Borovo, Negoslavci i Markušica početkom 2015. sukladno odredbama Zakona odgoja i o obrazovanju podnijele zahtjev za prijenos osnivačkih prava sa Vukovarsko-srijemske županije, ali to još nije učinjeno jer se odgovornost prebacuje između županije i ministarstva.
- Spomenut ću zaključak saborskog Odbora za ljudska prava iz 2016. i dopisa Ministarstva iz
2019. u kojem se navodi da se Zakon o odgoju i obrazovanju primjenjuje na sve školske ustanove u kojima se nastava, osim na hrvatskom jeziku i pismu, provodi i na jeziku i pismu nacionalne manjine i to ne samo na školske ustanove koje su zatražile, nego i na sve druge. I dalje imamo neprovođenje zakona, a vjerujem da ćete kao ministar sa svim svojim ovlaštenjima uticati da se te manjinske škole registriraju pod uslovima koji su propisani zakonom. Nije u redu da sve nacionalne manjine imaju registrirane škole, osim kad je u pitanju srpska nacionalna manjina; tada se škole ne mogu registrirati kao manjinske - rekla je Jeckov.
Ministar Fuchs je potvrdio da je Zakonom o znanosti i obrazovanju za osnovne i srednje škole predviđena mogućnost da ukoliko se škola, koja izvodi nastavu na jeziku i pismu nacionalnih manjina, nalazi se u području gdje je utvrđena ravnopravnost jezika lokalna vlast zatraži prijenos osnivačkih prava. - To je, čini mi se, učinjeno u ovom slučaju, ali tako tim istim zakonom Ministarstvo znanosti i obrazovanja RH nema ingerenciju nad donošenjem takvih odluka, nego je odluka o prijenosu prava jedino i isključivo u nadležnosti regionalne uprave i samouprave. Ministarstvo znanosti je preporučilo županiji da razmotri zahtjev lokalne zajednice i jedino na osnovu njihove odluke moguće je ovo prenošenje vlasništva - zaključio je Fuchs.

 

[Берекин]

СНВ одустао од комеморације на Коранском мосту због противљења хрватских ветерана

Српско народно вијеће /СНВ/ је због противљења хрватских ратних ветерана одустало од сутрашње комеморације на Коранском мосту у Карловцу, гдје су 21. септембра 1991. убијени српски резервисти.

Корански мост (архива)
Из СНВ-а су навели да обиљежавање на мјесту злочина ове године није било могуће, али ће почаст за 13 убијених сународника Срби исказати у православној цркви у Карловцу и на гробљу Паруновац и Чатрња, заједно са сродницима жртава и антиратним активистима и грађанима Карловца
СНВ је на свом "Фејсбук" профилу поручио да комеморација жртвама злочина на мјесту гдје се догодио или на мјестима њиховог укопа није поступак величања ратне политике или макар то није за српски народ у Хрватској.
- За нас је то прије свега антиратни чин осуде ратнохушкачких политика, које су довеле до страдања - наведено је, између осталог, у објави.
СНВ је подсјетио да је 21. септембра 1991. године у два војна возила превожено је 25 припадника ЈНА из касарне Мекушје у касарну Центар у Карловцу, али их је у близини Коранског моста зауставила и разоружала хрватска полиција.
Војнике бивше ЈНА раздвојили су у двије групе, на редовне и резервисте. Редовни војници су одведени у полицију, а резервисти на други крај моста, напоменули су из СНВ-а.
Од 17 заробљених припадника резервног састава, на лицу мјеста убијено је њих 13, а тројица су се спасила скоком са моста, а преживио је само један. Од четворице преживјелих, двојица су рањена.
За овај злочин је осуђен и казну одслужио хрватски полицијски специјалац Михајло Храстов.
Комеморацији на Коранском мосту ових дана успротивили су се хрватски ветерани јер им то мјесто, како су навели, симболизује агресију побуњених Срба и великосрпску политику, преносе хрватски медији.
*************************************************************************************************************************************************************************
Помак, нема се шта рећи. Сљедеће године Милошевић би требао отићи на "поклоњење" у Чавоглаве. А ни Мадрид није далеко.

 

[zauvek branilac]

Hrvatskoj je u interesu da svede broj Srba na nulu i to je to.
Da smo mi tako nekada davno razmišljali o KiM i Šptarima, još za vreme kralja, sada ne bi bili u ovoj situaciji.

Teritorija Republike Srpske Krajine je bila od strane srpskih autošovinista 2 puta ugurana u takozvanu samozvanu Hrvatsku (to jest Hrvatsku, Slavoniju i Dalmaciju), 1939 i 1945, a Hrvatska, Slavonija i Dalmacija su 1995 i 1998 uz pomoć NATO militanata i EU fondova zajedno okupirale teritoriju Republike Srpske Krajine! CCCC


P.S.: JSP Kosovo i Metohija je privremeno okupirani deo SRBIJE (od strane NATO pakta i lokalnih Velikošiptara), a REPUBLICI SRPSKOJ pripada 72% bivše BIH (pored sadašnje i sve teritorije koje su joj bile otete 1995 i kasnije od strane lokalnih Velikohrvata te lokalnih Velikomuslimana uz pomoć NATO pakta i EU fondova)!

 

[Берекин]

Нова трагикомедија у Вуковару: Кад не буде Срба, биће решен и „проблем“ са ћирилицом

19:45 29.10.2020.

Пише Стефан Ђурић

Односи између Хрвата и Срба у Вуковару поново су заварничили када је у среду Градско веће прихватило закључак градоначелника Ивана Пенаве да се у том граду нису стекли услови за враћање ћирилице у употребу. Према оценама стручњака, тај потез је неуставан и трагикомичан, те је очекивано да тамошња влада интервенише и реши ситуацију.
Пенава је истакао да недостатак потребних услова није његово мишљење, већ чињеница, због које га нико не оспорава, као и да није у реду да се од Хрвата у Вуковару тражи да забораве страдање и наставе даље.

Пенава је закључио да се у Вуковару нису стекли услови за враћање ћирилице у употребу
Ћирилица – жртва хрватских политичких сукоба
Социолог и некадашњи директор Савета за људска и мањинска права у Србији Петар Лађевић рекао је за Спутњик да је Пенавино понашање иначе, у најмању руку, скандалозно и да представља једно од најгорих облика кршења закона Републике Хрватске.
„Овде се, дословно, ради о самовољи господина Пенаве, а све је то у супротности с одлукама Уставног суда и других органа Републике Хрватске. Ово није питање Пенавиног понашања, ово је тест за хрватску Владу – да ли ће она поштовати законе које је донела и омогућити ћирилици, тј. грађанима српске националности да се служе својим писмом у складу са законом“, напоменуо је Лађевић.
Лађевић је предочио да се у Србији, у оквиру културне аутономије, коју гарантују Устав Србије, Закон о националним мањинама и Закон о националним саветима националних мањина Србије, обезбеђује несметана употреба језика и писма, што се види по двојезичним таблама и несметаном одржавању наставе.

„Очекујем да ће хрватска Влада интервенисати и да ће то тако бити поништено, јер је сасвим сигурно противуставно и противзаконито“, изричит је Лађевић, који сматра и да је то Пенавин покушај освете хрватском премијеру Андреју Пленковићу за губитак на страначким и републичким изборима.

„Трагикомична националистичка измишљотина“
Жарко Пуховски, хрватски професор, политички аналитичар, филозоф и интелектуалац указује на то да Градско веће нема ништа против ћирилице, али да не желе да се она види на улицама.

Градско веће Вуковара не жели да се ћирилица види на улицама
„Њима је Уставни суд оставио могућност да процене јесу ли сазрели услови. Они су опет ове године, као и сваке изнова, закључили да нису, јер ћирилицу повезују са нападом, војском, ЈНА. То је њихово оправдање које изазива додатне напетости и лошу атмосферу у Вуковару. Политички аргумент гласи – докле год је већина Градског већа против ћириличних натписа на зградама, дотле се они не могу увести никако другачије него с масивном полицијском интервенцијом, а то у овом тренутку никоме не пада на памет. Према томе, то ће бити одложено за нека боља времена“, оцењује Пуховски.

Он предочава да се сви на хрватској националистичкој страни надају да ће попис показати смањењен број српског становништва у Вуковару у односу на претходни, како више не би имали обавезу да поставе ћириличне натписе, чиме би њихов проблем био решен.

„Заиста је трагикомично то што је већина докумената ЈНА из тог времена на латиници. ЈНА нема никакве везе с ћирилицом. Сви који су тада ишли у војску то знају. То је напросто једна националистичка измишљотина, али кад се тако јако крене, тешко се зауставља. То је кренуло ’нота бене‘ и то треба у Србији запамтити као негативно искуство из Хрватске. Код нас се тај проблем појавио након уласка у ЕУ. Тада су се односи према српској мањини знатно погоршали, јер су националисти схватили да више не постоји ’велики брат‘ који их контролише“, истиче Пуховски.
Лађевић је нагласио да Србија језике националних мањина третира у складу са својим законодавством и да се језиици и писма свих мањина у нашој земљи примењују несметано.

 

[iig]

Dodik: Visoki predstavnik nema šta da traži u BH