Берекин
Elita
- Poruka
- 24.271
Србе прекрсти, па их искористи! Права српског народа — задња рупа на свирали Европе
05.09.2020.
Пише Стефан Ђурић
Намећу нам да будемо Босанци, санкционишу нас ако се изјаснимо као Срби, забрањују ћирилицу у Хрватској, а веру у Црној Гори под одлазећим режимом... С небројено проблема се суочава српска дијаспора у региону. Иако Србија испуњава европске стандарде према свим мањинама, Срби су често задња рупа на свирали или потпуно занемарени.
У неким земљама смо друга највећа етничка заједница, али то не значи да уживамо иста права, чак ни слична, као и држављани те земље или друге националне мањине, јер нам тај статус није признат или није добро уређен законом.
© ФОТО : WIKIPEDIA/GASTON28
Мапа српске дијаспоре из 2016. године
Права Срба – задња рупа на свирали
Недавно је председник Заједнице српских клубова у Бечу Лука Марковић осудио иницијативу друштва „Босански академици“ којом би Босанци у Аустрији постали национална мањина, а коју је подржала партија Социјална Аустрија будућности, истичући да би тај статус требало да добију Турци и бивши Југословени.
Српску заједницу нико није ни питао да се изјасни о томе, иако је у тој земљи након аустријске, најбројнија, са око 300 хиљада људи, од којих пола има аустријски, а друга половина српски пасош.
Али, за разлику од земаља бивше СФРЈ, Срби, иако у Аустрији нису национална мањина, уживају сва права као Аустријанци. Тако да наш саговорник сматра да им посебан статус и не треба. Једино што би у овом тренутку тражили је да се српски језик уврсти у школе, а ако статус мањине у међувремену постане потребан, Марковић каже да ће га тражити сами.
„Једина мањина која је призната у Аустрији су Роми. Они су признати због свега што је било у Другом светском рату, пружена им је рука због злодела која је њихов народ претрпео“, предочава Марковић и додаје да мањине у Аустрији немају своје представнике у парламенту, као што је то случај у Србији.
С друге стране, члан Одбора за дијаспору и Србе у региону Александар Чотрић сматра да је за Србе у тој земљи боље да буду препознати као национална мањина, јер би онда та држава била у обавези да њихове активности финансира редовно, уместо да за средства конкуришу.
Најгори статус у Албанији
Чотрић се осврће и на ситуацију у Албанији, за коју каже да је једна од земаља у којој националне мањине имају најгори статус, јер не постоји закон који то регулише. То се одражава и на Србе, којих има између 30 и 40 хиљада, претежно на северу земље.
У Албанији санкционишу Србе који се тако изјасне на попису становништва
Мањине у Албанији своје матерње језике не могу да употребљавају службено ни пред државним органима. Права на информисање и школовање на матерњем језику су ускраћена, као и она која мањинама припадају по европским и међународним повељама, почев од могућности да се на пописима становништва тако изјашњавају.
„Без детаљно регулисаног статуса нема речи о томе да будемо попут Албанаца у централној Србији, који имају право на национални савет који финансира Србија, издавање новина и часописа, радио и телевизијске емисије и школовање, од основне школе до докторских студија, на албанском језику“, истиче Чотрић.
Шта кочи Србе у Словенији
Срби су најбројнија мањинска национална заједница и у Словенији. Према званичним подацима, у тој држави живи око 75 хиљада Срба. Незванично, тај број је много већи, па се претпоставља да нас има око 150 хиљада.
Према наводима потпредседника Националног савета Срба Словеније Данијела Игреца, српска национална заједница важи за најбоље интегрисану у тој земљи. Многи њени припадници су угледни чланови словеначког друштва, успешни политичари, научници, пословни људи, уметници, спортисти и академици.
Упркос томе, Срби ни у Словенији немају статус признате националне мањине. За разлику од Италијана, Мађара и Рома, којих је знатно мање, словеначки закони Србима не гарантују индивидуална и колективна права, попут школовања на српском језику, оснивања сопствених медија или политичких тела и именовања представника у државним институцијама.
© SPUTNIK / ДЕЈАН СИМИЋ
Иако Срба у Словенији има најмање 75 хиљада, немамо статус националне мањине
„Да би Срби у Словенији стекли исти статус као Словенци у Србији, којих је око 10 пута мање, неопходна је промена Устава. За тако нешто у Словенији тренутно не постоји политичка воља. Због тога се ми, представници Срба, већ годинама боримо за усвајање посебног закона, који би нам као другој највећој етничкој заједници у земљи признао бар одређена колективна права“, предочава нам Игрец.
Он напомиње да је први стратешки корак у том правцу начињен 2019, када је, као кровна организација српске заједнице, основан Савез Срба Словеније, чији је циљ обједињавање свих српских друштава и координација њиховог деловања са сврхом очувања идентитета и побољшања положаја нашег народа.
„У сарадњи са институцијама из Србије и Словеније, успели смо да договоримо пројекат допунске наставе српског језика у словеначким школама који креће са реализацијом од октобра“, каже Игрец.
Како живе националне мањине у Србији
У Србији постоји 21 национална мањина. Њих, између осталог, чине Немци, Албанци и Словенци, али и Ашкалије, Буњевци, па чак и Египћани, којих према подацима из 2011. године у Србији има око 13 хиљада, што је угрубо 0.18 одсто укупне популације наше земље.
Статус националних мањина у Србији је уређен законом. Мањине права остварују путем аутономних националних савета, што значи да се држава Србија не меша у њихове одлуке о образовању, информисању и другим важним сферама. Уз то, Србија никада није инсистирала на реципроцитету, односно тражила иста права за наше држављане у другим земљама.
Неке од држава у којима Срби имају статус националне мањине су Хрватска, Мађарска и Румунија.
*************************************************************************************************************************************************************************************************
Да ме модерација не би санкционисала због скраћивања, сматрао сам да скраћени наслов одражава суштину текста и новоотворене теме. Да ли ће иста заживјети или након пар постова отићи у форумска "вјечна ловишта, видјет ћемо.
Само за Славена777, тема је ауторско-неуаторска, рекао бих "комбинована".
Чланак није епохално откриће, већ сажимање српског питања у региону и шире. Свједоци смо истог кроз бројне друге теме/питања која се готово свакодневно отварају. Примјери су бројни, нпр.: "Избори у ЦГ", гдје видимо како се кроз призму смјене једног од посљедњих диктатора у Европи прелама, провлачи, и злоупотребљава српско питање, тј. плаши "бауком великосрпског националима", "клерофашизма", "нацизма" (
). Жалосно је што у свему томе здушно учествују поједини припадници српског народа, и људи који су рођени и живе међу Србима, који су успјели да се лично и професионално афирмишу међу тим "бизантинцима", а ипак не пропуштају сваку боговетну прилику да пљуну по Србији, Србима и СПЦ-у. Србија и Срби су криви и кад "кину", али и кад "трпе". Чим се наслути "дашак промјене", на ноге скачу дежурни "грађанисти", "еуропејци", "љевичари", "либерали", "демократе"... уплашени "српским реметилачким фактором". Матрица је увјек иста. Чињенице их не интересују ни најмање. Оно што је "ретроградана" Србија загарантовала националним мањинама у Србији дежурним душебрижницима је увјек мало. Међутим, кад смо свједоци обесправљености и гажења права српског народа, и када се то изнесе на дневни ред, ови хорски "запјевају" против Србије. На безочне примјере насртаја на Србе или неће реаговати (призивање "тракторијада", претње нестанком,хапшењем свештенства, разбијањем ћириличних табла, физичким нападима на Србе...) или ће их правдати наводним српским "греховима" из скорије и даље прошлости. Лудило иде дотле да се нпр. осуђује атентатор на усташког поглавника Павелића. И ако су декларативно "антифашисти", није им мрско да скоче и у његову одбрану јер су на другој страни Срби. Када шиптари на југу Србије постављају табле од стране државе Србије проглашеним терористима, то се не коментарише, када муслимани у БиХ и ЦГ називају школе, улице, постављају споменике и спомен табле муслиманским злочинцима из Другог свјетског рата, исто се не коментарише, али ако Срби затраже изједначавање са другим другим народима у тим истим државама аутоматски постају "великосрби". Кад се негдје завијоре српске заставе, то се тумачи повампирењем "четништва". Међутим изостаје реакција кад у Н.Пазару марширају у зелено униформисане формације доброг муфтије Зукорлића. Не реагује се на споменике Рафаел "витез"Бобану у антифашистичком Сплиту, не реагује се на скрнављење објеката СПЦ-а, не реагује се на положај националних мањина у нпр. Албанији... Зашто то не занима наше/регионалне "грађанисте", зашто се тиме не позабаве "еуропејци", зашто је споран искључиво српски национални интерес?
05.09.2020.
Пише Стефан Ђурић
Намећу нам да будемо Босанци, санкционишу нас ако се изјаснимо као Срби, забрањују ћирилицу у Хрватској, а веру у Црној Гори под одлазећим режимом... С небројено проблема се суочава српска дијаспора у региону. Иако Србија испуњава европске стандарде према свим мањинама, Срби су често задња рупа на свирали или потпуно занемарени.
У неким земљама смо друга највећа етничка заједница, али то не значи да уживамо иста права, чак ни слична, као и држављани те земље или друге националне мањине, јер нам тај статус није признат или није добро уређен законом.
© ФОТО : WIKIPEDIA/GASTON28
Мапа српске дијаспоре из 2016. године
Права Срба – задња рупа на свирали
Недавно је председник Заједнице српских клубова у Бечу Лука Марковић осудио иницијативу друштва „Босански академици“ којом би Босанци у Аустрији постали национална мањина, а коју је подржала партија Социјална Аустрија будућности, истичући да би тај статус требало да добију Турци и бивши Југословени.
Српску заједницу нико није ни питао да се изјасни о томе, иако је у тој земљи након аустријске, најбројнија, са око 300 хиљада људи, од којих пола има аустријски, а друга половина српски пасош.
Срби у Аустрији
Али, за разлику од земаља бивше СФРЈ, Срби, иако у Аустрији нису национална мањина, уживају сва права као Аустријанци. Тако да наш саговорник сматра да им посебан статус и не треба. Једино што би у овом тренутку тражили је да се српски језик уврсти у школе, а ако статус мањине у међувремену постане потребан, Марковић каже да ће га тражити сами.
„Једина мањина која је призната у Аустрији су Роми. Они су признати због свега што је било у Другом светском рату, пружена им је рука због злодела која је њихов народ претрпео“, предочава Марковић и додаје да мањине у Аустрији немају своје представнике у парламенту, као што је то случај у Србији.
С друге стране, члан Одбора за дијаспору и Србе у региону Александар Чотрић сматра да је за Србе у тој земљи боље да буду препознати као национална мањина, јер би онда та држава била у обавези да њихове активности финансира редовно, уместо да за средства конкуришу.
Најгори статус у Албанији
Чотрић се осврће и на ситуацију у Албанији, за коју каже да је једна од земаља у којој националне мањине имају најгори статус, јер не постоји закон који то регулише. То се одражава и на Србе, којих има између 30 и 40 хиљада, претежно на северу земље.
У Албанији санкционишу Србе који се тако изјасне на попису становништва
Мањине у Албанији своје матерње језике не могу да употребљавају службено ни пред државним органима. Права на информисање и школовање на матерњем језику су ускраћена, као и она која мањинама припадају по европским и међународним повељама, почев од могућности да се на пописима становништва тако изјашњавају.
Три удружења у Албанији окупљају Србе и спроводе наше интересе. Најзначајније је „Морача-Розафа“, које уз помоћ Србије покушава да организује курсеве српског језика, обнови црквени живот, омогући деци да нашу земљу обиђу, а старијима да се у њој лече.
„Без детаљно регулисаног статуса нема речи о томе да будемо попут Албанаца у централној Србији, који имају право на национални савет који финансира Србија, издавање новина и часописа, радио и телевизијске емисије и школовање, од основне школе до докторских студија, на албанском језику“, истиче Чотрић.
Шта кочи Србе у Словенији
Срби су најбројнија мањинска национална заједница и у Словенији. Према званичним подацима, у тој држави живи око 75 хиљада Срба. Незванично, тај број је много већи, па се претпоставља да нас има око 150 хиљада.
Према наводима потпредседника Националног савета Срба Словеније Данијела Игреца, српска национална заједница важи за најбоље интегрисану у тој земљи. Многи њени припадници су угледни чланови словеначког друштва, успешни политичари, научници, пословни људи, уметници, спортисти и академици.
Упркос томе, Срби ни у Словенији немају статус признате националне мањине. За разлику од Италијана, Мађара и Рома, којих је знатно мање, словеначки закони Србима не гарантују индивидуална и колективна права, попут школовања на српском језику, оснивања сопствених медија или политичких тела и именовања представника у државним институцијама.
© SPUTNIK / ДЕЈАН СИМИЋ
Иако Срба у Словенији има најмање 75 хиљада, немамо статус националне мањине
„Да би Срби у Словенији стекли исти статус као Словенци у Србији, којих је око 10 пута мање, неопходна је промена Устава. За тако нешто у Словенији тренутно не постоји политичка воља. Због тога се ми, представници Срба, већ годинама боримо за усвајање посебног закона, који би нам као другој највећој етничкој заједници у земљи признао бар одређена колективна права“, предочава нам Игрец.
Он напомиње да је први стратешки корак у том правцу начињен 2019, када је, као кровна организација српске заједнице, основан Савез Срба Словеније, чији је циљ обједињавање свих српских друштава и координација њиховог деловања са сврхом очувања идентитета и побољшања положаја нашег народа.
„У сарадњи са институцијама из Србије и Словеније, успели смо да договоримо пројекат допунске наставе српског језика у словеначким школама који креће са реализацијом од октобра“, каже Игрец.
Како живе националне мањине у Србији
У Србији постоји 21 национална мањина. Њих, између осталог, чине Немци, Албанци и Словенци, али и Ашкалије, Буњевци, па чак и Египћани, којих према подацима из 2011. године у Србији има око 13 хиљада, што је угрубо 0.18 одсто укупне популације наше земље.
Статус националних мањина у Србији је уређен законом. Мањине права остварују путем аутономних националних савета, што значи да се држава Србија не меша у њихове одлуке о образовању, информисању и другим важним сферама. Уз то, Србија никада није инсистирала на реципроцитету, односно тражила иста права за наше држављане у другим земљама.
Неке од држава у којима Срби имају статус националне мањине су Хрватска, Мађарска и Румунија.
*************************************************************************************************************************************************************************************************
Да ме модерација не би санкционисала због скраћивања, сматрао сам да скраћени наслов одражава суштину текста и новоотворене теме. Да ли ће иста заживјети или након пар постова отићи у форумска "вјечна ловишта, видјет ћемо.
Само за Славена777, тема је ауторско-неуаторска, рекао бих "комбинована".
Чланак није епохално откриће, већ сажимање српског питања у региону и шире. Свједоци смо истог кроз бројне друге теме/питања која се готово свакодневно отварају. Примјери су бројни, нпр.: "Избори у ЦГ", гдје видимо како се кроз призму смјене једног од посљедњих диктатора у Европи прелама, провлачи, и злоупотребљава српско питање, тј. плаши "бауком великосрпског националима", "клерофашизма", "нацизма" (
). Жалосно је што у свему томе здушно учествују поједини припадници српског народа, и људи који су рођени и живе међу Србима, који су успјели да се лично и професионално афирмишу међу тим "бизантинцима", а ипак не пропуштају сваку боговетну прилику да пљуну по Србији, Србима и СПЦ-у. Србија и Срби су криви и кад "кину", али и кад "трпе". Чим се наслути "дашак промјене", на ноге скачу дежурни "грађанисти", "еуропејци", "љевичари", "либерали", "демократе"... уплашени "српским реметилачким фактором". Матрица је увјек иста. Чињенице их не интересују ни најмање. Оно што је "ретроградана" Србија загарантовала националним мањинама у Србији дежурним душебрижницима је увјек мало. Међутим, кад смо свједоци обесправљености и гажења права српског народа, и када се то изнесе на дневни ред, ови хорски "запјевају" против Србије. На безочне примјере насртаја на Србе или неће реаговати (призивање "тракторијада", претње нестанком,хапшењем свештенства, разбијањем ћириличних табла, физичким нападима на Србе...) или ће их правдати наводним српским "греховима" из скорије и даље прошлости. Лудило иде дотле да се нпр. осуђује атентатор на усташког поглавника Павелића. И ако су декларативно "антифашисти", није им мрско да скоче и у његову одбрану јер су на другој страни Срби. Када шиптари на југу Србије постављају табле од стране државе Србије проглашеним терористима, то се не коментарише, када муслимани у БиХ и ЦГ називају школе, улице, постављају споменике и спомен табле муслиманским злочинцима из Другог свјетског рата, исто се не коментарише, али ако Срби затраже изједначавање са другим другим народима у тим истим државама аутоматски постају "великосрби". Кад се негдје завијоре српске заставе, то се тумачи повампирењем "четништва". Међутим изостаје реакција кад у Н.Пазару марширају у зелено униформисане формације доброг муфтије Зукорлића. Не реагује се на споменике Рафаел "витез"Бобану у антифашистичком Сплиту, не реагује се на скрнављење објеката СПЦ-а, не реагује се на положај националних мањина у нпр. Албанији... Зашто то не занима наше/регионалне "грађанисте", зашто се тиме не позабаве "еуропејци", зашто је споран искључиво српски национални интерес?
