Krenimo od materijalnog i duhovnog blagostanja kao svrhe i smisla života.
Znamo da sematerijalno blagostanje najlakše ostvarije pomoču organizovane ekonomske zajednice, a duhovno, pomoću savršenih odnosa subjekata, unutar ekonomske zajednice, prilikom proizvodnje i raspodele materijalnih dobara . Koji mogu da budu robovlasnički, feudalni, kapitalistički i komunistićki. Ove komunističke bi radije nazvao "humanističkim", koji su najsavršeniji, jer komunistički, kakve poznajemo, to nisu bili.
Duhovni razvoj i duhovno blagostanje je mnogo važnije od materijalnog, tj. ekomomskog i tehnološkog. Zato što je čovek mogao da se održi u životu i u kamenom dobu, kada je ekonomski i tehnološki razvoj bio ma nuli. Ali ne može da opstane ako je duhovni ravoj nizak, čak ako je ekonomski i tehnološki maksimalno visoh. Jer sve dok se dne postigne maksimalan duhovni razvoj, ljudski životi su stalno ugroženi. Ljudi se stalno osećaju neslobodni i žive u strahu za goli život, jer niko nije siguran da će na kraju da umre od starosti, prirodnom smrću, a ne nasulnom. Da bude ubijen od ruke drugoh čoveka ili na razne načine mučen. Jako ružne primere nasilnog umiranja ljudi i njihovog muićenja imamo i danas, kao i tokom cele istorije i to ne treba posebno objašnjavati. Već treba samo objasniti da bez znanja Zakona postojanja te užasne smrti i stradanja neće moći da se izbegnu i da je uupravo u tome praltična vrednost njegovog otkrića. Kako?
Pomoću znanja Zakona postojanja će jedino da bude moguće eliminisati glavne uzroke zbog kojih je čovekov najveći smtrzni neprijatelj drugi čovek. Jer svi u svetu strahuju, napadaju ili se brane jedni od drugih - država od države, nacija od nacije, vera od vere, klasa od klase, ideologija od ideologije, politika od politike itd. Jednom rečju, mafija protiv mafije, jer sve ove ljudske podele i grupacije ljudi koje se večito bore jedne protiv drugih za svoj opstanak, sve su to u suštini, zločinačke, mafihaške organizacije, koje jedne od drugih ne očekuju nikakvo dobro, ni milost, već samo zlo.
A sve to mnogo kođta. To je razlog što još uvek, najmanje polovina zdravog i za rad sposobnosg stanovništva, umesto da se bavi radom od kojih se živi, mora da se bavi ratom, napadom, ubijanjem, rušenjem i paljenjem ili odbranom i zaštitom.
A da apsurd bude većo, razlog svemu tome je neitomišljeništvo, koje se manifestuje krz razzličite svetske ideologije, politike, vere, nacije i klase. A sve zbog toga što ljudi sveta još uvek ne znanju istinu o svom postojanju, ni svrsi i smislu tog postojanja. iz čega sledi zaključak da su glavni uzrok svih svestskih zala razne vrete laži, koje temelje na ubeđenju da čpveku nije dato da sazna istinu o svom postojanju i da zbog toga svako ima pravo na svoju istinu.
Drugim rečima, kada svetom ne bi vladale razne vrste lažo, tj. kad bi vladala Istina i istomišljeništvo, pa svi ljudi sveta bili propadnici samo jene svetske pravedne ekonomske zajednice, zatim pripadnici jedne odeologije i politike, jedne nacije, jedne vere i jedne klase, tata bi svi mogli da žive zajedno, u miru, slozi i ljudavi, da više niko nikoga ne ugrožava.
I upravo u tome je praktična vrednost otkrića Zakona postojanja, sa značenjem Večite Istine, koja kaže da postoji samo Svest i njenih sedam fizičkih i psuhčkih sposobnosti. Ova Istina ruši sve svetske zablide i lažo po kojima se ljudi dele, mrzr i ratuju, koje za život ljudi nemaju apsolutnonikakvu vrednost, koje su uzrok svih svetskih zala i koje život na našoj planeti vode u samouništenje.
Po Zakonu postojanja svi ljudi sveta su samo kolačići koji su napravljeni od istog testa. Koji su bili JEDNI pre nego su postali ljudi i koji treba da ostanu JEDNO i sda kada su postali ljudi. Po Zakonu postojanja, sve što postoji je JEDNO - ceo Univerzum. Imaju pravo muslimani kada kažu da je Bog JEDAN. I kada Muhamed kaže: "Onaj ko ubije makar jednog čoveka, isto je kao da je poubijao ceo svet".
Dakle, najjednostavniji, najbrži i najjeftiniji način za ostvarenje opšteg duhovnog blagostanja za sve ljude na Zemlji jeste samo RAZUMETI Zakon postojanja kao večiti Istinu. Samo to RAZUMEVABNJE će bez ikakvih štetnih posledica po život i zfravkje ljudi da eliminiše sve istorijske razlike i suprotnosti među ljudima i svi ćemo se automatski naći na vrhuncu duhovnog razvoja i bićemo spašeni. Tom prilikom nećemo morati ničega da se odričemo, ni svojih ideologija, ni politika, ni vera, ni nacija itd, jer sve to ionako nije nešto što uistinu postoji. To su samo lude ideje u ludim ljudskig glavama, koje se samim činom RAZUMEVANJA istine o postojanju stvarnosti same brišu iz ljudskih umova. Kao na primer kad u našem kompjuteru imamo neki fajl koji nam ne treba, pa ga samo selektujemo, pritisnemo "delete", pa fajla više nema i priblem rešen.
Dakle, pomoću RAZUMEVANJA Zakona postojanja možemo lakše, brže, jeftinije i bezbednije da se odbtanimo jedni od drugih, nego pomoću svoh moguučih ratnih tehnologija koje smo do danas smisliki, kojima se hvalimo i ponosimo, koje na paradama demonstriramo da njima uplažomo svoje neprijatelje. A to TAZUMEVABJE Zajina postojanja ništa nas ne košta. Sa smo razumeli žoveći u JUgoslavij, sa mi nismo ni Srbi, ni Hrvati, ni pravoslavci, ni katolici, ni demokrate ni komunisti itd, već da samo samo ljudi, Jugoslavija se nikada ne bi raspala. A možda bi taj orimer sledio i ceo svet. jer buri samo čovek, to je nešto kao "pokret nevrstabih" koji je Tito u svetu zagovarao, samo što to on nije umeo na šravi način da objasni. NIje znao da objasni da su razne pripadnosti obićne ljudske bezvredne izmišljotine, koje mogu da budu i ovajve i onalve, a nisu ni ovakvem ni onakve.
Logika je jasna: Jedini čovekov neprijatelj je drugi čovek. Zato što nas buudale ubeđiju da su tano neki i drugi ljudi drugačiji od nas i da treba da ih se plašimo i po mogućnosti uništimo, da ne bi oni nas, A to nije običnna glupost. Svi smo isti. Samo to shvatomo i spašeni smo. Bez potrebe da imamo bilo kakve institucije i vođe koje će da nas vode u napad ili da organizuju odbrani, jer više neće da bude onih koje bi trebalo da napadamo ili se od njih branimo, jer ćemo da shvatimo da smo svi isti. I Da smo uvek i bili isti, smo što to nismo znali. Jer nas čim se rodimo ubede da nismo isti. Mada, ni oni nisu za ti krivi, jer i njih su, ćim su se ridili u to ubedili. Kao kadčobani različitim bojama boje ovce da se zna čije su vlasništvo.
Zamislimo samo gde bi nam ktaj bio kad bisav onaj rad koi trošimo za napad i odbranu, trošili samo na materijalno blagostanje. Imajući na umu da samo jedna raketa koju upotrebimo da bi pomoću nje srušili jednu zgradu od tridesetak stabova, košta isto toliko koliko kao ta srušena zgrada. I mi, praveći raketu, umesto nove zgrade, na kraju ostanemo i bez rakete i plus još jedne zgrade koju raketa sruši. Eto, to je praktična vrednost znanja Zakona postojanja. Koja se ne može meriti ni dolara, ni eurima, već nama samima - mašim životima. Sve što postoji, postoji po Zakonu postojanja, zakkonu jedinstva, mira, uzajamnog pomaganja, ljubavi i pravednosti. A ne po zakonu podele, mržnje i borbe svakoga sa svakim, u kojoj jači preživljava, u kojoj je pravojačega njegovo priroodno pravo i u kojoj su duzvoljena sva sredstva.
Znamo da sematerijalno blagostanje najlakše ostvarije pomoču organizovane ekonomske zajednice, a duhovno, pomoću savršenih odnosa subjekata, unutar ekonomske zajednice, prilikom proizvodnje i raspodele materijalnih dobara . Koji mogu da budu robovlasnički, feudalni, kapitalistički i komunistićki. Ove komunističke bi radije nazvao "humanističkim", koji su najsavršeniji, jer komunistički, kakve poznajemo, to nisu bili.
Duhovni razvoj i duhovno blagostanje je mnogo važnije od materijalnog, tj. ekomomskog i tehnološkog. Zato što je čovek mogao da se održi u životu i u kamenom dobu, kada je ekonomski i tehnološki razvoj bio ma nuli. Ali ne može da opstane ako je duhovni ravoj nizak, čak ako je ekonomski i tehnološki maksimalno visoh. Jer sve dok se dne postigne maksimalan duhovni razvoj, ljudski životi su stalno ugroženi. Ljudi se stalno osećaju neslobodni i žive u strahu za goli život, jer niko nije siguran da će na kraju da umre od starosti, prirodnom smrću, a ne nasulnom. Da bude ubijen od ruke drugoh čoveka ili na razne načine mučen. Jako ružne primere nasilnog umiranja ljudi i njihovog muićenja imamo i danas, kao i tokom cele istorije i to ne treba posebno objašnjavati. Već treba samo objasniti da bez znanja Zakona postojanja te užasne smrti i stradanja neće moći da se izbegnu i da je uupravo u tome praltična vrednost njegovog otkrića. Kako?
Pomoću znanja Zakona postojanja će jedino da bude moguće eliminisati glavne uzroke zbog kojih je čovekov najveći smtrzni neprijatelj drugi čovek. Jer svi u svetu strahuju, napadaju ili se brane jedni od drugih - država od države, nacija od nacije, vera od vere, klasa od klase, ideologija od ideologije, politika od politike itd. Jednom rečju, mafija protiv mafije, jer sve ove ljudske podele i grupacije ljudi koje se večito bore jedne protiv drugih za svoj opstanak, sve su to u suštini, zločinačke, mafihaške organizacije, koje jedne od drugih ne očekuju nikakvo dobro, ni milost, već samo zlo.
A sve to mnogo kođta. To je razlog što još uvek, najmanje polovina zdravog i za rad sposobnosg stanovništva, umesto da se bavi radom od kojih se živi, mora da se bavi ratom, napadom, ubijanjem, rušenjem i paljenjem ili odbranom i zaštitom.
A da apsurd bude većo, razlog svemu tome je neitomišljeništvo, koje se manifestuje krz razzličite svetske ideologije, politike, vere, nacije i klase. A sve zbog toga što ljudi sveta još uvek ne znanju istinu o svom postojanju, ni svrsi i smislu tog postojanja. iz čega sledi zaključak da su glavni uzrok svih svestskih zala razne vrete laži, koje temelje na ubeđenju da čpveku nije dato da sazna istinu o svom postojanju i da zbog toga svako ima pravo na svoju istinu.
Drugim rečima, kada svetom ne bi vladale razne vrste lažo, tj. kad bi vladala Istina i istomišljeništvo, pa svi ljudi sveta bili propadnici samo jene svetske pravedne ekonomske zajednice, zatim pripadnici jedne odeologije i politike, jedne nacije, jedne vere i jedne klase, tata bi svi mogli da žive zajedno, u miru, slozi i ljudavi, da više niko nikoga ne ugrožava.
I upravo u tome je praktična vrednost otkrića Zakona postojanja, sa značenjem Večite Istine, koja kaže da postoji samo Svest i njenih sedam fizičkih i psuhčkih sposobnosti. Ova Istina ruši sve svetske zablide i lažo po kojima se ljudi dele, mrzr i ratuju, koje za život ljudi nemaju apsolutnonikakvu vrednost, koje su uzrok svih svetskih zala i koje život na našoj planeti vode u samouništenje.
Po Zakonu postojanja svi ljudi sveta su samo kolačići koji su napravljeni od istog testa. Koji su bili JEDNI pre nego su postali ljudi i koji treba da ostanu JEDNO i sda kada su postali ljudi. Po Zakonu postojanja, sve što postoji je JEDNO - ceo Univerzum. Imaju pravo muslimani kada kažu da je Bog JEDAN. I kada Muhamed kaže: "Onaj ko ubije makar jednog čoveka, isto je kao da je poubijao ceo svet".
Dakle, najjednostavniji, najbrži i najjeftiniji način za ostvarenje opšteg duhovnog blagostanja za sve ljude na Zemlji jeste samo RAZUMETI Zakon postojanja kao večiti Istinu. Samo to RAZUMEVABNJE će bez ikakvih štetnih posledica po život i zfravkje ljudi da eliminiše sve istorijske razlike i suprotnosti među ljudima i svi ćemo se automatski naći na vrhuncu duhovnog razvoja i bićemo spašeni. Tom prilikom nećemo morati ničega da se odričemo, ni svojih ideologija, ni politika, ni vera, ni nacija itd, jer sve to ionako nije nešto što uistinu postoji. To su samo lude ideje u ludim ljudskig glavama, koje se samim činom RAZUMEVANJA istine o postojanju stvarnosti same brišu iz ljudskih umova. Kao na primer kad u našem kompjuteru imamo neki fajl koji nam ne treba, pa ga samo selektujemo, pritisnemo "delete", pa fajla više nema i priblem rešen.
Dakle, pomoću RAZUMEVANJA Zakona postojanja možemo lakše, brže, jeftinije i bezbednije da se odbtanimo jedni od drugih, nego pomoću svoh moguučih ratnih tehnologija koje smo do danas smisliki, kojima se hvalimo i ponosimo, koje na paradama demonstriramo da njima uplažomo svoje neprijatelje. A to TAZUMEVABJE Zajina postojanja ništa nas ne košta. Sa smo razumeli žoveći u JUgoslavij, sa mi nismo ni Srbi, ni Hrvati, ni pravoslavci, ni katolici, ni demokrate ni komunisti itd, već da samo samo ljudi, Jugoslavija se nikada ne bi raspala. A možda bi taj orimer sledio i ceo svet. jer buri samo čovek, to je nešto kao "pokret nevrstabih" koji je Tito u svetu zagovarao, samo što to on nije umeo na šravi način da objasni. NIje znao da objasni da su razne pripadnosti obićne ljudske bezvredne izmišljotine, koje mogu da budu i ovajve i onalve, a nisu ni ovakvem ni onakve.
Logika je jasna: Jedini čovekov neprijatelj je drugi čovek. Zato što nas buudale ubeđiju da su tano neki i drugi ljudi drugačiji od nas i da treba da ih se plašimo i po mogućnosti uništimo, da ne bi oni nas, A to nije običnna glupost. Svi smo isti. Samo to shvatomo i spašeni smo. Bez potrebe da imamo bilo kakve institucije i vođe koje će da nas vode u napad ili da organizuju odbrani, jer više neće da bude onih koje bi trebalo da napadamo ili se od njih branimo, jer ćemo da shvatimo da smo svi isti. I Da smo uvek i bili isti, smo što to nismo znali. Jer nas čim se rodimo ubede da nismo isti. Mada, ni oni nisu za ti krivi, jer i njih su, ćim su se ridili u to ubedili. Kao kadčobani različitim bojama boje ovce da se zna čije su vlasništvo.
Zamislimo samo gde bi nam ktaj bio kad bisav onaj rad koi trošimo za napad i odbranu, trošili samo na materijalno blagostanje. Imajući na umu da samo jedna raketa koju upotrebimo da bi pomoću nje srušili jednu zgradu od tridesetak stabova, košta isto toliko koliko kao ta srušena zgrada. I mi, praveći raketu, umesto nove zgrade, na kraju ostanemo i bez rakete i plus još jedne zgrade koju raketa sruši. Eto, to je praktična vrednost znanja Zakona postojanja. Koja se ne može meriti ni dolara, ni eurima, već nama samima - mašim životima. Sve što postoji, postoji po Zakonu postojanja, zakkonu jedinstva, mira, uzajamnog pomaganja, ljubavi i pravednosti. A ne po zakonu podele, mržnje i borbe svakoga sa svakim, u kojoj jači preživljava, u kojoj je pravojačega njegovo priroodno pravo i u kojoj su duzvoljena sva sredstva.
