Poznati Beogradjani

[Nina]

Želim vam dan pun običnih čuda....
Šoljicu kafe koju niste morali sami da skuvate.
Neočekivani poziv od starog prijatelja.
Dan pun malih stvari u kojima uživate.
Dobre pesme na radiju.
Ključeve baš tamo gde ih tražite.
Dan sreće i sitnica koje vam daju osećaj da se Bog smeši na vas, da vas čuva jer ste posebni.
I da, želim vam mnogo ljubavi.

Duško Radović

 

[Nina]

Mitra Mitrović
Ako je tačno da jake žene imaju od koga da nauče da budu jake, Mitra Mitrović je za to savršen primer. Odrasla je u porodici sa još tri sestre i bratom, a bez oca, činovnika u železnici, ostala je veoma rano.. Sva briga o porodici je pala na leđa Mitrine majke, a ona se i sama školovala i uz to odškolovala svu decu.

Mitra se već 1931. uključila u Savez komunističke omladine Jugoslavije. Postala je jedna od najvrednijih članica, a bez nje nije prolazio nijedan studentski protest. KPJ je tada još bila ilegalna, ali to nije sprečilo Mitru da 1933. godine postane njen član.
Studije i partijska aktivnost su joj donele i prvu veliku ljubav. Upoznala je mladog komunistu Milovana Đilasa koji joj je kroz nekoliko godina postao suprug, a kasnije na političkoj sceni i zamenik premijera. No, oboje su pre toga dospeli na metu predratne vlasti. Dotična je na akcije KPJ odgovarala hapšenjem, pa su se i Mitra i Milovan nekoliko puta nalazili iza rešetaka.

Kada je 1934. godine diplomirala, Mitra je prvi put ušla i u Skupštinu grada Beograda. Godinu dana kasnije se priključila Ženskom pokretu, u kome je osnovala i bila prva predsednica Omladinske sekcije.Pošto je tadašnji režim na članstvo u KPJ gledao sa podozrenjem, Mitra se paralelno držala i ponekih legalnih tokova. Sarađivala je sa štampom, što joj je pomoglo da uspostavi vezu sa širom publikom.

Kada je pokrenula časopis „Žena danas“, cilj joj je bio je da kroz uobičajene, ženske teme provuče antifašističke i antikapitalističke poruke. Mitra ih je na ovaj način otvoreno zagovarala, zbog čega je glas o njoj dosegao do žena izvan Beogradskog univerziteta.
Vlasti su presudile 1940. godine. 30. broj časopisa je zabranjen, ali Mitra nije odustajala. Sada je već slovila za istaknutu članicu KPJ, a budući da je svet srljao ka još jednom svetskom ratu, nisu prestale ni njene partijske aktivnosti.

 

[Nina]

Kada je vojska aprila 1941. kapitulirala, a zemlja se našla pod okupacijom, komunisti – a među njima i Mitrovićeva – počeli su da razrađuju planove za pripremu oružane borbe. Zadatak je bio sakupiti vojnu opremu, municiju i oružje kako ih se ne bi domogli okupatori. Ali, huškanje na revoluciju je u svakom trenutku moglo da pođe po zlu, što je Mitra saznala kada je poslata u logor na Banjici.

Bila je i dovoljno snalažljiva – mesec i po dana po hapšenju, uz asistenciju logorskih stražara, uspela je da pobegne i pređe u oslobođeno Užice. Bila je retka koja se usudila na ovakav potez, ali komunistima često nije ostajalo drugog izbora: pošto im je život manje-više bio u neprekidnoj opasnosti, bekstvo se činilo kao najsigurniji način da izbegnu sigurnu smrt.

Od rizičnih poteza nije odustala ni narednih godina, koje je sa ostalim ženama provela na frontu. Na drugom frontu se držala i partijskih dužnosti: u Narodnooslobodilačkom pokretu je bila na rukovodećim pozicijama, a od jeseni 1942., vratila se uređivanju, za tadašnje vlasti, problematičnog lista „Borba“.

A da su žene i u nemogućim uslovima bile uporne i zagrižene, svedočio je (ponovo) časopis „Žena danas“ – iako zvanično zabranjen koju godinu ranije, Mitra i njene saradnice su tokom rata uspele da objave tri broja.

Kada je novembra 1942. godine osnovan AVNOJ. Mitra Mitrovič je izabrana za članicu koliko na prvom zasedanju, a kada je zemlja i ovom svetskom sukobu napokon videla kraj, dotadašnjoj ilegalki se otvaraju vrata učešću u javnom životu.

Mitrin ulazak u Narodnu skupštinu, kao i Saveznu skupštinu SFRJ, bio je važan iz najmanje jednog razloga. Bila je to prva žena u Jugoslaviji koja je 1945. godine postala članica Vlade, a kao što je i dolikovalo jednoj intelektualki, pripali su joj resori kulture i prosvete.

U međuvremenu, način na koji se KPJ odnosio prema neistomišljenicima, neodoljivo je podsećao na tretman „ilegalaca“ u predratnoj Jugoslaviji. Kao i za vreme studentskih dana, Milovan Đilas je stavljen iza rešetaka – ovoga puta zbog preispitivanja režima uz čije principe je doskora stajao.

Sem toga, Đilas je to činio javno, kao jedan od autora „Borbe“ – lista čija je saradnica bila i Mitra Mitrović. Ali, Đilas u svojim preispitivanjima nije bio jedini, jer je u tome imao podršku bivše supruge.

Mitra je u tome takođe bila jedna od retkih, ali još više po tome što se posleratnom režimu i sama javno suprotstavila. Rečju, Mitra Mitrić je time postala jedna od prvih komunističkih disidentkinja i za to, kao što disidentima već i priliči, platila debelu cenu.

Njen odlazak iz političkog, ali i života pod budnim okom javnosti, nije bilo nešto što je sama odabrala. Svoj staž je zapečatila onoga trenutka kada je dovela u pitanje stavove komunista i njihovog lidera. Nije se sklonila jedino od onoga što ju je inicijalno dovelo u Beograd – od te 1954. godine, Mitra se latila pisanja i prevođenja.

 

[Nina]

Mitra Mitrović i Milovan Đilas

 

[Nina]

Sve do smrti 2001. godine, Mitra Mitrović je živela u Beogradu, u ulici Gospodara Jevrema. U javnosti se pojavila samo još jednom – krajem ’80-ih godina prošlog veka. Ponešto od onoga što je imala da kaže se našlo i u njenim knjigama, poput memoara „Ratno putovanje“, ili knjige „Položaj žene u savremenom svetu“. Kada je u 89. godini preminula, iza nje je ostala i nedovršena autobiografija.

U međuvremenu, poprilično se izgubila iz kolektivnog sećanja, iako je po mnogo čemu bila među prvima. Ne samo kao prva žena u ministarskoj fotelji, već i kao jedna od predvodnica antifašistčke borbe. Uz to, glasnogovornica feminizma je bila od studentskih dana – a tim pre je njena pojava bila prepoznatiljiva i u antifašističkim i političkim redovima. Kao onda dok je, kao student, pod velom elegantnog devojčurka „rasturala“ politički materijal, tako se nije odrekla ženstvenosti ni dok se borila protiv fašizma.
Još više je to činila svojim intelektom i obrazovanjem – ali ne i po cenu da vatrenim zalaganjem pogazi lične vrednosti. Dok nije stala na žulj predvodnicima komunističkog pokreta, ponela je 4 odlikovanja i postala nosilac Partizanske spomenice 1941.
Svojom biografijom se Mitra Mitrović svrstala među najistaknutije žene u istoriji jugoslovenske politike i kulture. Otuda i mural sa figurom elegantne, a odlučne dame, stoji na sličnom mestu – na fasadi koju će zakačiti krajičci očiju mnogih, dok prolaze jednom od centralnih prestoničkih ulica.