Сам уводни пост је благо речено идиотски срочен и недостијан птф историја, више приличи птф политика.
Међутим, исти аутор је од поста број 6 и у неколико наредних постова дао веома квалитетну и садржајну елаборацију и више него добар увод у тему.
Не знам да ли је и колико користио метод copy/paste, ако су постови "из његове главе" (мислим да јесу), велики + за сваки, уједно ово је и први пута барем колико сам прегледао да је неки форумаш из хрватског корпуса (који редом кампују на крсти или како би покушали бити малициозни троловањем или иритантним комнтарима или како би преносили будаласту пропаганду са хрватских портала за брзу иддокринацију малоумних грла) дао тако добар допринос сагледавању неке теме.
Е сад, идемо на пар осврта;
Tijekom Francuske revolucije i Napoleona postavljen je obrazac za integraciju Židova- sva prava pojedincima, nikakva Židovima kao grupi ili nacionalnoj manjini. To se proširilo po Europi i Amerikama tijekom 19. st., s integracijom Židova (nekad i jakom asimilacijom, napose u Njemačkoj) u raznim društvima raznim tempom.
Ово је свакако исправна констатација, но важно је нагласити да промјене које ће услиједити Декларацијом о правима човјека и грађанина (
овдје) из 1789.године, касније допуњено тзв јакобинским уставом из 1793.године и дужностима грађанина и државе нису биле усмјерене против јеврејске заједнице већ се то односи на све етничке заједнице, сама декларација јесте наднационална (односно тада наднародносна), и бјеше увод у нове односе, а сматра се (прихваћено је) и зачетком оног што би могли назвати политичким концептом нације кроз који се поистовјећују националност и држављанство. Но то је већ друга тема, да не разводњавамо тему.
Аутор теме користи исправни термин антијудаизам за разкику од више прихваћеног (и могуће наметаног зарад политичких мотива) антисемитизам који је свакако погрешан, па се за антисемитизам оптужују и Арапи који и сами припадају породици семитских народа, што је у раскораку са здравим разумом.
Такође, морамо избјећи замку стављања једнакости јеврејство = јудаизам, јудаизам јесте у свом зачетку јеврејска религија (као што је и ислам арапска религија али данас тек 1/8 муслимана чине Арапи), али су временом јудаизам прихватали и неки други народи, рецимо у Јерменији, а овдје бих се посебно осврнуо на Хазаре.
Иако ту о јудаизму код Хазара постоје различита виђења, контроверзе а дефинитивно се смишљено уноси смутња и слуђивање.
Сами Хазари никако нису били један народ него конфедерација или боље је рећи скуп степских, углавном туркијских народа, гдје смо имали владајућу елиту произашлу из једног огранка моћног Гоктурк народа и најмање 25-28 племена који су били потчињени владајућем клану.
Сам јудаизам је почео прихватати у Хазарском каганату који бјеше у VII, VIII и IX вијеку моћна евроазијска сила, већ по оснивању хазарсе државе у VII вијеку, но ? је колико је осим владајуће елите пустио коријење или је био ограничен само на аристократију владајућег племена. Постоје различите тврдње у сачуваним рукописима.
Моћ Хазарског каганата је скршио руски кнез Свјатослав око 960.године, међутим према Несторовом љетопису писаном почетком XII вијека, 986.године јудаизам бјеше доста присутан на тим просторима, а сам кнез Владимир је према том љетопису између три опције, ислама ког Бугара, јудаизма код Хазара и латинског хришћанства код Њемаца, изабрао ипак четврту, грчко хришћанство.
Сами Хазари барем као сила ће нестати са историјске позорнице, данас су остали у виду мањих етничких група по неким земљама (а у Афганистану су од стране најбројнијих Паштуна изложени снажном прогону) а у XIX вијеку појавила се теорија да огранак Ашкенази има хазарско поријекло.
Ова теорија је у XX вијеку од више аутора оспоравана. Сама генетска тестирања данашње популације говоре да се генетска структура код Сефарда и Ашкеназа подоста разликују, доста велика одступања (што и није необично имајући у виду различито путешествије кроз које су пролазили кроз историју), код Ашкеназа је значајно више присутна хаплогрупа Q карактеристична за туркијске народе као и грана R1a-Z93 данас значајније присутна код иранских и неких туркијских народа (чак постоји и посебна подграна карактеристична баш за Ашкеназе), тако да ту могућност барем код дијела огранка Ашкенази и не треба у потпуности одбацити.