GrdobanS
Elita
- Poruka
- 22.847
Gde to, na stormfrontu?
Nisu svi Jevreji zaludjenici i ziloti ko ti zulufari.
To je isto kao kad bi neko sudio o Srbima na osnovu vuqlera, mise vacica, seselja, firera davidovica, ''dr'' jovane i jos nekih (p)likova.
-
- Popularno:
- "Pomaže Bog i 3 prsta: Telo srpskog...
- Od dečaka Bajice do velikog vezira...
- Liberija izbori pre 100 godina
- Čemu služi vojna parada?
- Vanredno u Vazduhoplovnoj akademiji:...
- Dodik zabranio predsjednici Slovenije...
- Ponašanje tipa Odbij !
- Beograd je jedini milionski grad u...
- Propao posao sa Litijumom, još jedan...
- Ćaci Petronijević : Iza revolucije...
Povijesni i suvremeni antijudaizam- quo vadis?
- Začetnik teme Urvan Hroboatos
- Datum pokretanja
To je isto kao kad bi neko sudio o Srbima na osnovu vuqlera, mise vacica, seselja, firera davidovica, ''dr'' jovane i jos nekih (p)likova.
gost 422686
Buduća legenda
- Poruka
- 27.626
U realnom svetu. Pogledaj jevreji su skoro svuda ili su direktno na vlasti ili u pozadini preko finansijskog uticaja. I sve se ispunjava onako kako piše u tim protokolima.
Svi oni rade kao jedan u tome i jeste njihova snaga.Gde to, na stormfrontu?
Nisu svi Jevreji zaludjenici i ziloti ko ti zulufari.
To je isto kao kad bi neko sudio o Srbima na osnovu vuqlera, mise vacica, seselja, firera davidovica, ''dr'' jovane i jos nekih (p)likova.
- Poruka
- 13.833
Tijekom Francuske revolucije i Napoleona postavljen je obrazac za integraciju Židova- sva prava pojedincima, nikakva Židovima kao grupi ili nacionalnoj manjini. To se proširilo po Europi i Amerikama tijekom 19. st., s integracijom Židova (nekad i jakom asimilacijom, napose u Njemačkoj) u raznim društvima raznim tempom.
Najbrojnija je židovska populacija bila u Ruskom carstvu, posebno u Poljskoj, Ukrajini i ostalim neruskim zemljama. Osim toga, broj i utjecaj Židova je bio velik u Njemačkoj (i Austriji), dok je bio znatno manji u Britaniji, Italiji, SAD i Francuskoj, te Iberiji, a ostalo ih je još dosta, u pasivnom stanju, u Osmanskom carstvu.
Emancipacija Židova je dala najbolje rezultate, s najvećim brojem židovskih uspješnika, u germanofonim zemljama- Njemačkoj i Austriji; u Ruskoj imperiji nastavljalo se pritiscima na brojno židovsko stanovništvo, krajem stoljeća s ciljem da ih se prisli da odu u SAD. U zadnjoj trećini stoljeća jača i rasni antisemitizam- različit od konvencionalnog vjerskog, a tijekom Dreyfusove afere jača i ideja cionizma ili povratka Židova u Izrael, te jasnoga definiranja Židova kao poglavito narodne, a ne samo vjerske grupe (pravi osnivač modernoga cionizma je njemački socijalist i nešto stariji Marxov suvremenik- i protivnik- Moses Hess).
Kraj 19. stoljeća je za Židove u znaku nekoliko procesa:
* uspjeh i asimilacija u Njemačkoj, Austriji, te u manjoj mjeri u drugim zapadnim zemljama
* velika migracija u SAD
* pogromi i politička radikalizacija u Rusiji
* Dreyfusova afera i raširena objava cionističkoga programa u djelu peštanskog publicista Theodora Herzla
Prvi svjetski rat i komunistička revolucija doveli su Židove u niz novonastalih država koje im, uz izuzetke, nisu bile naklonjene jer se nacionalizam tih država- za razliku od dosta ravnodušne politike staromodnih imperija- srazio s problemom brojne nacionalne manjine, uglavnom vrlo utjecajne i slabo integrirane u okoliš (Poljska, Jugoslavija, Rumunjska,..- jedini izuzetak Madžarska); u budućem SSSRu Židovi prosperiraju i priznati su kao zasebna nacionalna grupacija; u SAD se brzo asimiliraju i postižu uspjehe poglavito u medijima i estradi (u akademski život i visoke financije će jače ući nakon 2. svj. rata); u Njemačkoj, nakon istaknute uloge u Weimarskoj republici dolazi na vlast Hitler, s radikalnom antisemitskom politikom kao integralnim dijelom programa, te Židovi uvelike bježe iz Njemačke u okolne zemlje, a dio-koji može-u Palestinu.
Njihov se status komplicira i otežava sve do početka rata- učinjeno je više diplomatskih poteza, ali bez učinka (Evianska konferencija). 2. svj. rat dovodi do genocida nad Židovima koji je proveo nacistički režim i sateliti- stradalo je od 5-6 milijuna Židova, tako da ih je od predratnih oko 19 milijuna, kraj rata dočekalo nešto preko 13 milijuna.
Dobar dio raseljenih osoba seli u Palestinu gdje se intenziviraju tenzije između uselejnih Židova i domaćih palestinskih Arapa, što kulminira 1948. kad je proglašena država Izrael, priznata od UN-a, i obranila se u ratu od nekoliko arapskih zemalja.
Odonda do danas, položaj Židova je jasan:
* prestali su biti većinski europski narod, i postali pretežno američko-bliskoistočni (najveći broj od oko 6 milijuna Židova živi u SAD, oko 6-7- u Izraelu, a ostalo ih je u Europi najviše u Rusiji i Francuskoj; većina se iz arapskih zemalja iselila u Izrael)
* zbog nadmoćnoga američkoga utjecaja u svijetu, a najvidljivije u medijima, Židovi, kao najuspješnija etnička grupa u SAD su i "najprimjećeniji" do sada u svijetu- daleko nazočniji nego, recimo, 1880 ili 1940.
* generalno-uz naravne izuzetke- Židovi u zapadnim društvima koncentriraju se u tri životna područja: mediji i estrada, akademske i znanstvene profesije, te svijet financija i bankarstva. Nema ih baš u "slabije pokretnim" područjima poput teške industrije, razvijenom vojno-industrijskom kompleksu (osim kao savjetnika), vojsci, policiji, energetskim gigantima (nafta, plin), spektru radničkih ("blue collar") zanimanja, sportovima, veleposjedima, ...
* centralni fokus zanimanja Židova u dijaspori je Izrael i njegova sudbina, dok je znatno opala nazočnost i utjecaj u radikalnim lijevim pokretima- što je bio "trademark" Židova otprilike do osnutka Izraela. Uz neke izuzetke, Židovi u zemljama u kojima ih je veći broj (izuzetak je Rusija jer u njoj još politički vrije, pa se situacija nije stabilizirala) skloni su liberalnoj i mutno "lijevoj" političkoj opciji, a neskloni konzervativnoj, a posebno radikalno desnoj struji.
Moglo bi se zaključiti da sada, početkom 21. stoljeća, Židovi, narod etničke religije i kulture nastale na njoj, raspršen po svijetu već preko 2500 godina, ima nedvojbeno najveći utjecaj i uživa najveći prosperitet u svojoj tri tisućgodišnjoj povijesti. Hoće li to stanje potrajati, hoće li asimilacija za dijasporu učiniti ono što progoni nisu, hoće li država Izrael stabilizirati svoje postojanje tako da to područje prestane biti konfliktnom zonom- pokazat će budućnost.
Najbrojnija je židovska populacija bila u Ruskom carstvu, posebno u Poljskoj, Ukrajini i ostalim neruskim zemljama. Osim toga, broj i utjecaj Židova je bio velik u Njemačkoj (i Austriji), dok je bio znatno manji u Britaniji, Italiji, SAD i Francuskoj, te Iberiji, a ostalo ih je još dosta, u pasivnom stanju, u Osmanskom carstvu.
Emancipacija Židova je dala najbolje rezultate, s najvećim brojem židovskih uspješnika, u germanofonim zemljama- Njemačkoj i Austriji; u Ruskoj imperiji nastavljalo se pritiscima na brojno židovsko stanovništvo, krajem stoljeća s ciljem da ih se prisli da odu u SAD. U zadnjoj trećini stoljeća jača i rasni antisemitizam- različit od konvencionalnog vjerskog, a tijekom Dreyfusove afere jača i ideja cionizma ili povratka Židova u Izrael, te jasnoga definiranja Židova kao poglavito narodne, a ne samo vjerske grupe (pravi osnivač modernoga cionizma je njemački socijalist i nešto stariji Marxov suvremenik- i protivnik- Moses Hess).
Kraj 19. stoljeća je za Židove u znaku nekoliko procesa:
* uspjeh i asimilacija u Njemačkoj, Austriji, te u manjoj mjeri u drugim zapadnim zemljama
* velika migracija u SAD
* pogromi i politička radikalizacija u Rusiji
* Dreyfusova afera i raširena objava cionističkoga programa u djelu peštanskog publicista Theodora Herzla
Prvi svjetski rat i komunistička revolucija doveli su Židove u niz novonastalih država koje im, uz izuzetke, nisu bile naklonjene jer se nacionalizam tih država- za razliku od dosta ravnodušne politike staromodnih imperija- srazio s problemom brojne nacionalne manjine, uglavnom vrlo utjecajne i slabo integrirane u okoliš (Poljska, Jugoslavija, Rumunjska,..- jedini izuzetak Madžarska); u budućem SSSRu Židovi prosperiraju i priznati su kao zasebna nacionalna grupacija; u SAD se brzo asimiliraju i postižu uspjehe poglavito u medijima i estradi (u akademski život i visoke financije će jače ući nakon 2. svj. rata); u Njemačkoj, nakon istaknute uloge u Weimarskoj republici dolazi na vlast Hitler, s radikalnom antisemitskom politikom kao integralnim dijelom programa, te Židovi uvelike bježe iz Njemačke u okolne zemlje, a dio-koji može-u Palestinu.
Njihov se status komplicira i otežava sve do početka rata- učinjeno je više diplomatskih poteza, ali bez učinka (Evianska konferencija). 2. svj. rat dovodi do genocida nad Židovima koji je proveo nacistički režim i sateliti- stradalo je od 5-6 milijuna Židova, tako da ih je od predratnih oko 19 milijuna, kraj rata dočekalo nešto preko 13 milijuna.
Dobar dio raseljenih osoba seli u Palestinu gdje se intenziviraju tenzije između uselejnih Židova i domaćih palestinskih Arapa, što kulminira 1948. kad je proglašena država Izrael, priznata od UN-a, i obranila se u ratu od nekoliko arapskih zemalja.
Odonda do danas, položaj Židova je jasan:
* prestali su biti većinski europski narod, i postali pretežno američko-bliskoistočni (najveći broj od oko 6 milijuna Židova živi u SAD, oko 6-7- u Izraelu, a ostalo ih je u Europi najviše u Rusiji i Francuskoj; većina se iz arapskih zemalja iselila u Izrael)
* zbog nadmoćnoga američkoga utjecaja u svijetu, a najvidljivije u medijima, Židovi, kao najuspješnija etnička grupa u SAD su i "najprimjećeniji" do sada u svijetu- daleko nazočniji nego, recimo, 1880 ili 1940.
* generalno-uz naravne izuzetke- Židovi u zapadnim društvima koncentriraju se u tri životna područja: mediji i estrada, akademske i znanstvene profesije, te svijet financija i bankarstva. Nema ih baš u "slabije pokretnim" područjima poput teške industrije, razvijenom vojno-industrijskom kompleksu (osim kao savjetnika), vojsci, policiji, energetskim gigantima (nafta, plin), spektru radničkih ("blue collar") zanimanja, sportovima, veleposjedima, ...
* centralni fokus zanimanja Židova u dijaspori je Izrael i njegova sudbina, dok je znatno opala nazočnost i utjecaj u radikalnim lijevim pokretima- što je bio "trademark" Židova otprilike do osnutka Izraela. Uz neke izuzetke, Židovi u zemljama u kojima ih je veći broj (izuzetak je Rusija jer u njoj još politički vrije, pa se situacija nije stabilizirala) skloni su liberalnoj i mutno "lijevoj" političkoj opciji, a neskloni konzervativnoj, a posebno radikalno desnoj struji.
Moglo bi se zaključiti da sada, početkom 21. stoljeća, Židovi, narod etničke religije i kulture nastale na njoj, raspršen po svijetu već preko 2500 godina, ima nedvojbeno najveći utjecaj i uživa najveći prosperitet u svojoj tri tisućgodišnjoj povijesti. Hoće li to stanje potrajati, hoće li asimilacija za dijasporu učiniti ono što progoni nisu, hoće li država Izrael stabilizirati svoje postojanje tako da to područje prestane biti konfliktnom zonom- pokazat će budućnost.
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
Mladen Schwartz je rekao kao ''Zidovi imaju misticnu krivnju'', onda ga je Raos oterao u pm.
DarkMoon
Legenda
- Poruka
- 56.296
Nisam zainteresovan za ubice Mesije i Ruske carske porodice .Ima li zainteresiranih za raspravu o Židovima i njihovom povijesnom prinosu,
njihovim plusevima i minusevima ? O tom sam prolio internetskog crnila na tone, praktički sve na engleskom.
Samo ozbiljno, alkoholičari i avanturisti isključeni..
Ako ne, ništa.....
- Poruka
- 13.833
Navedimo neke uobičajene teze i proteze, a ja ću reći kasnije i svoje stajalište...
Moderni antijudaizam ima nekoliko komponenti i protagonista:
* ekstremni ljevičari koji mrze Izrael kao navodnu europsku kolonijalnu državu
* muslimani, zbog Izraela
* tradicionalni antijudaisti, generalno tradicionalistički kršćani
* rasni ili racijalistički antijudaisti, antisemiti u modernom smisli, vidi pod Hitler i sl.
* normalni bijelci ili Europljani koji nisu ektremno raspoloženi protiv Židova, no vide nečasnu ulogu židovskih aktivista i skupina oko migrantske krize
* crnački antijudaisti, bizarna skupina koj tvrdi da su oni, crnci, zapravo Židovi iz SZ, dok su ovi iz Europe neki lažnjaci, zapravo bijelci koji glume Židove
* manijaci tipa urotomana- vidi pod Rothschild i sl.
Moderni antijudaizam ima nekoliko komponenti i protagonista:
* ekstremni ljevičari koji mrze Izrael kao navodnu europsku kolonijalnu državu
* muslimani, zbog Izraela
* tradicionalni antijudaisti, generalno tradicionalistički kršćani
* rasni ili racijalistički antijudaisti, antisemiti u modernom smisli, vidi pod Hitler i sl.
* normalni bijelci ili Europljani koji nisu ektremno raspoloženi protiv Židova, no vide nečasnu ulogu židovskih aktivista i skupina oko migrantske krize
* crnački antijudaisti, bizarna skupina koj tvrdi da su oni, crnci, zapravo Židovi iz SZ, dok su ovi iz Europe neki lažnjaci, zapravo bijelci koji glume Židove
* manijaci tipa urotomana- vidi pod Rothschild i sl.
veliki krang
Legenda
- Poruka
- 71.078
O jebemtiživot, opet ova kržljava budala vileni po forumu 
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.557
Bullshit u koji niko ne veruje.
MOST6
Buduća legenda
- Poruka
- 34.456
Ovisi. Koji je razlog tvog zanimanja za Židove? Ako je to tema kojima se želi crniti neka etnička/religijska zajednica, onda ne želim sudjelovati u tome.Ima li zainteresiranih za raspravu o Židovima i njihovom povijesnom prinosu,
njihovim plusevima i minusevima ? O tom sam prolio internetskog crnila na tone, praktički sve na engleskom.
Samo ozbiljno, alkoholičari i avanturisti isključeni..
Ako ne, ništa.....
- Poruka
- 13.833
Isti kao razlog mog zanimanja za Mongole, Mormone ili Irce.
O svakim mogu raspravljati koliko hoću jer znam, a znam jer me svijet zanima- za razliku od tupave većine vrste homo sapiens.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.557
Nema tu ništa navodno. Tako je Izrael nastao; na području britanske kolonije.
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.291
Сам уводни пост је благо речено идиотски срочен и недостијан птф историја, више приличи птф политика.
Међутим, исти аутор је од поста број 6 и у неколико наредних постова дао веома квалитетну и садржајну елаборацију и више него добар увод у тему.
Не знам да ли је и колико користио метод copy/paste, ако су постови "из његове главе" (мислим да јесу), велики + за сваки, уједно ово је и први пута барем колико сам прегледао да је неки форумаш из хрватског корпуса (који редом кампују на крсти или како би покушали бити малициозни троловањем или иритантним комнтарима или како би преносили будаласту пропаганду са хрватских портала за брзу иддокринацију малоумних грла) дао тако добар допринос сагледавању неке теме.
Е сад, идемо на пар осврта;
Аутор теме користи исправни термин антијудаизам за разкику од више прихваћеног (и могуће наметаног зарад политичких мотива) антисемитизам који је свакако погрешан, па се за антисемитизам оптужују и Арапи који и сами припадају породици семитских народа, што је у раскораку са здравим разумом.
Такође, морамо избјећи замку стављања једнакости јеврејство = јудаизам, јудаизам јесте у свом зачетку јеврејска религија (као што је и ислам арапска религија али данас тек 1/8 муслимана чине Арапи), али су временом јудаизам прихватали и неки други народи, рецимо у Јерменији, а овдје бих се посебно осврнуо на Хазаре.
Иако ту о јудаизму код Хазара постоје различита виђења, контроверзе а дефинитивно се смишљено уноси смутња и слуђивање.
Сами Хазари никако нису били један народ него конфедерација или боље је рећи скуп степских, углавном туркијских народа, гдје смо имали владајућу елиту произашлу из једног огранка моћног Гоктурк народа и најмање 25-28 племена који су били потчињени владајућем клану.
Сам јудаизам је почео прихватати у Хазарском каганату који бјеше у VII, VIII и IX вијеку моћна евроазијска сила, већ по оснивању хазарсе државе у VII вијеку, но ? је колико је осим владајуће елите пустио коријење или је био ограничен само на аристократију владајућег племена. Постоје различите тврдње у сачуваним рукописима.
Моћ Хазарског каганата је скршио руски кнез Свјатослав око 960.године, међутим према Несторовом љетопису писаном почетком XII вијека, 986.године јудаизам бјеше доста присутан на тим просторима, а сам кнез Владимир је према том љетопису између три опције, ислама ког Бугара, јудаизма код Хазара и латинског хришћанства код Њемаца, изабрао ипак четврту, грчко хришћанство.
Сами Хазари барем као сила ће нестати са историјске позорнице, данас су остали у виду мањих етничких група по неким земљама (а у Афганистану су од стране најбројнијих Паштуна изложени снажном прогону) а у XIX вијеку појавила се теорија да огранак Ашкенази има хазарско поријекло.
Ова теорија је у XX вијеку од више аутора оспоравана. Сама генетска тестирања данашње популације говоре да се генетска структура код Сефарда и Ашкеназа подоста разликују, доста велика одступања (што и није необично имајући у виду различито путешествије кроз које су пролазили кроз историју), код Ашкеназа је значајно више присутна хаплогрупа Q карактеристична за туркијске народе као и грана R1a-Z93 данас значајније присутна код иранских и неких туркијских народа (чак постоји и посебна подграна карактеристична баш за Ашкеназе), тако да ту могућност барем код дијела огранка Ашкенази и не треба у потпуности одбацити.
Међутим, исти аутор је од поста број 6 и у неколико наредних постова дао веома квалитетну и садржајну елаборацију и више него добар увод у тему.
Не знам да ли је и колико користио метод copy/paste, ако су постови "из његове главе" (мислим да јесу), велики + за сваки, уједно ово је и први пута барем колико сам прегледао да је неки форумаш из хрватског корпуса (који редом кампују на крсти или како би покушали бити малициозни троловањем или иритантним комнтарима или како би преносили будаласту пропаганду са хрватских портала за брзу иддокринацију малоумних грла) дао тако добар допринос сагледавању неке теме.
Е сад, идемо на пар осврта;
Ово је свакако исправна констатација, но важно је нагласити да промјене које ће услиједити Декларацијом о правима човјека и грађанина (овдје) из 1789.године, касније допуњено тзв јакобинским уставом из 1793.године и дужностима грађанина и државе нису биле усмјерене против јеврејске заједнице већ се то односи на све етничке заједнице, сама декларација јесте наднационална (односно тада наднародносна), и бјеше увод у нове односе, а сматра се (прихваћено је) и зачетком оног што би могли назвати политичким концептом нације кроз који се поистовјећују националност и држављанство. Но то је већ друга тема, да не разводњавамо тему.
Аутор теме користи исправни термин антијудаизам за разкику од више прихваћеног (и могуће наметаног зарад политичких мотива) антисемитизам који је свакако погрешан, па се за антисемитизам оптужују и Арапи који и сами припадају породици семитских народа, што је у раскораку са здравим разумом.
Такође, морамо избјећи замку стављања једнакости јеврејство = јудаизам, јудаизам јесте у свом зачетку јеврејска религија (као што је и ислам арапска религија али данас тек 1/8 муслимана чине Арапи), али су временом јудаизам прихватали и неки други народи, рецимо у Јерменији, а овдје бих се посебно осврнуо на Хазаре.
Иако ту о јудаизму код Хазара постоје различита виђења, контроверзе а дефинитивно се смишљено уноси смутња и слуђивање.
Сами Хазари никако нису били један народ него конфедерација или боље је рећи скуп степских, углавном туркијских народа, гдје смо имали владајућу елиту произашлу из једног огранка моћног Гоктурк народа и најмање 25-28 племена који су били потчињени владајућем клану.
Сам јудаизам је почео прихватати у Хазарском каганату који бјеше у VII, VIII и IX вијеку моћна евроазијска сила, већ по оснивању хазарсе државе у VII вијеку, но ? је колико је осим владајуће елите пустио коријење или је био ограничен само на аристократију владајућег племена. Постоје различите тврдње у сачуваним рукописима.
Моћ Хазарског каганата је скршио руски кнез Свјатослав око 960.године, међутим према Несторовом љетопису писаном почетком XII вијека, 986.године јудаизам бјеше доста присутан на тим просторима, а сам кнез Владимир је према том љетопису између три опције, ислама ког Бугара, јудаизма код Хазара и латинског хришћанства код Њемаца, изабрао ипак четврту, грчко хришћанство.
Сами Хазари барем као сила ће нестати са историјске позорнице, данас су остали у виду мањих етничких група по неким земљама (а у Афганистану су од стране најбројнијих Паштуна изложени снажном прогону) а у XIX вијеку појавила се теорија да огранак Ашкенази има хазарско поријекло.
Ова теорија је у XX вијеку од више аутора оспоравана. Сама генетска тестирања данашње популације говоре да се генетска структура код Сефарда и Ашкеназа подоста разликују, доста велика одступања (што и није необично имајући у виду различито путешествије кроз које су пролазили кроз историју), код Ашкеназа је значајно више присутна хаплогрупа Q карактеристична за туркијске народе као и грана R1a-Z93 данас значајније присутна код иранских и неких туркијских народа (чак постоји и посебна подграна карактеристична баш за Ашкеназе), тако да ту могућност барем код дијела огранка Ашкенази и не треба у потпуности одбацити.
Poslednja izmena:
