anonimus012
Početnik
- Poruka
- 1
Nisam nikad pisala ovde, ali se trenutno osećam jako loše i više ne znam kako da se borim sa ovim. Ovo što sam napisala nije prvi put da se dešava, ali je najskorije događaj. Radi se o tome da sam se nešto posvađala sa mojima jer ih molim da urade neke stvari već duži vremenski period, ali oni nikako da se smisle i onda kad sam im skrenula pažnju na to oni su se samo smejali i zezali oko toga, ali da ih je neko drugi zamolio za nešto onda bi odmah to rešili bez pitanja, što mene malo pogađa iskreno. Pa par sam par dana bila baš uručena i nisam želela da pokreće nikakav razgovor sa njima osim ako ga oni ne pokrenu. Majka se našla najviše uvređena i tu kreće konstantno napadanje sa njene strane. Ja sad ne znam kako ona očekuje da pričam o stvarima koje me muče, kad svaki put kad progovorim o tome, a tiče se nje, ona napravi žrtvu od sebe i preokrene moju priču... Postane kontradiktorna (promer: prvo kaže da je oogađaju moje reči, a onda kaže da se uopšte ne radi o tome što sam rekla) i kad joj skrenem pažnju na to ona počne da priča kako mi možda treba pomoć, kako sam luda, kako sam dramatična, kako ne znam šta pričam. I kad ja kažem da mi je muka da više mislim o tome kako će drugi da se osećaju, jer mi je tako bilo ceo život, ona se uvredi i opet od sebe napravi žrtvu bez obzira da li to mene pogađa ili ne, da li to loše utiče na mene ili ne.
Nisam pričala normalno ni sa njom ni sa ocem i ona se uhvatila za to kako samo sa njom ne pričam kako treba, a kako je sa ocem sve okej. I ja kad joj kažem da nije tako ona kaže da lažem.
Ne znam šta više da radim... Na kraju sam se izvinila, raspala i rekla da ne želim više da pričam o tome i da zaboravimo sa se to ikad desilo, ali je ona htela da nastavimo... Valjda je uživala da gleda kako se raspadam, ne znam, valjda voli od sebe da pravi žrtvu i kad se ne radi samo o njoj...
Posle je krenula da kuka kako je boli glava (verovatno da se ja osećam još gore jer sam kriva za njeno loše raspoloženje) ali se uopšte nije obazirala na to što mene glava boli već 4 dana, ali kao dobro, svako brine za sebe valjda.
Ja sam samo htela da od njih dobijem jednom u životu jedno izvini kad zeznu stvari, ništa više, a ne da se ja osećam krivom i kad nisam i da ja moram da im se izvinjavam za njihove greške...
Da naglasim da posle rasprave nisam smela ni da se isplačem da bih se osećala malo bolje jer me je i za to napala, nego sam morala da se pokupim odmah i da se pravim kao da je sve okej.
Volim je, ali ja ne znam šta više da radim.
Trebala je da bude osoba kojoj mogu uvek da se poverim kada imam problem, a postala je osoba kojoj se plašim da se poverim jer ne želim da se osećam još gore.
Sve je ovo krenulo zbog gluposti za njih, ali nije bila glupost i za mene, s obzirom na to kako sam se tada osećala. Mala stvar, mođe previše da me uzdrma.
A da na sve to je ona samo imala da izjavi da sam dramatična i da prestanem to da radim. Nije želela da mi pomogne, želela je samo da učini da se ona oseća bolje pretpostavljam...
A oca da ne pominjem, njemu je uvek sve zezanje i guranje pod tepih, tako da njemu ni ne mogu da se obratim i da hoću kad je nešto ozbiljno. I od njega sam dobila komentar "oraspoloži se, majka se oseća loše kad te vidi takvu", nije želeo ni da me sasluša.
Trenutno se svi pravimo da je sve okej, ali ne znam koliko ću dugo još moći.
Ne znam koliko je razumljivo jer nisam baš dobra sa rečima i sa pričanjem o svojim problemima, ali sam zahvalna svakome ko može da mi pomogne da shvatim kako da se izborim sa situacijom.
Nisam pričala normalno ni sa njom ni sa ocem i ona se uhvatila za to kako samo sa njom ne pričam kako treba, a kako je sa ocem sve okej. I ja kad joj kažem da nije tako ona kaže da lažem.
Ne znam šta više da radim... Na kraju sam se izvinila, raspala i rekla da ne želim više da pričam o tome i da zaboravimo sa se to ikad desilo, ali je ona htela da nastavimo... Valjda je uživala da gleda kako se raspadam, ne znam, valjda voli od sebe da pravi žrtvu i kad se ne radi samo o njoj...
Posle je krenula da kuka kako je boli glava (verovatno da se ja osećam još gore jer sam kriva za njeno loše raspoloženje) ali se uopšte nije obazirala na to što mene glava boli već 4 dana, ali kao dobro, svako brine za sebe valjda.
Ja sam samo htela da od njih dobijem jednom u životu jedno izvini kad zeznu stvari, ništa više, a ne da se ja osećam krivom i kad nisam i da ja moram da im se izvinjavam za njihove greške...
Da naglasim da posle rasprave nisam smela ni da se isplačem da bih se osećala malo bolje jer me je i za to napala, nego sam morala da se pokupim odmah i da se pravim kao da je sve okej.
Volim je, ali ja ne znam šta više da radim.
Trebala je da bude osoba kojoj mogu uvek da se poverim kada imam problem, a postala je osoba kojoj se plašim da se poverim jer ne želim da se osećam još gore.
Sve je ovo krenulo zbog gluposti za njih, ali nije bila glupost i za mene, s obzirom na to kako sam se tada osećala. Mala stvar, mođe previše da me uzdrma.
A da na sve to je ona samo imala da izjavi da sam dramatična i da prestanem to da radim. Nije želela da mi pomogne, želela je samo da učini da se ona oseća bolje pretpostavljam...
A oca da ne pominjem, njemu je uvek sve zezanje i guranje pod tepih, tako da njemu ni ne mogu da se obratim i da hoću kad je nešto ozbiljno. I od njega sam dobila komentar "oraspoloži se, majka se oseća loše kad te vidi takvu", nije želeo ni da me sasluša.
Trenutno se svi pravimo da je sve okej, ali ne znam koliko ću dugo još moći.
Ne znam koliko je razumljivo jer nisam baš dobra sa rečima i sa pričanjem o svojim problemima, ali sam zahvalna svakome ko može da mi pomogne da shvatim kako da se izborim sa situacijom.
