Postojanje

[Ljubo2]

"Ako od nešto koje postoji kao Prvo, nasraje nešto Drugo, tada to Drugo i ne postoji, već i dalje postoji to Prvo, koje je samo pro,emio svoj oblik ili stanje, pa sada samo izgleda kao da se pojavilo i da postoji nešto Drugo."

Ovu logičnost je izrekao Hegel. Po Hegelu, dakle, da bi saznali Istinu o postojanju sveta, možemo je saznati samo kad saznamo Istinu o postojanju Prvog,iz kojeg je nastao svet kao nešto Drugo.

Pitanje kojim u ovoj temi treba da se bavino, glasi: Šta je to koje postoji kao Prvo. Kako to Prvo postoji i zašto. I kako i zašto je iz tog Prvog nastao svet kao nešto Drugo?

Poželjno je da odgovori budu proverljivi i logički razumljivi.

 

[Skafander]

"Ako od nešto koje postoji kao Prvo, nasraje nešto Drugo, tada to Drugo i ne postoji, već i dalje postoji to Prvo, koje je samo pro,emio svoj oblik ili stanje, pa sada samo izgleda kao da se pojavilo i da postoji nešto Drugo."

Ovu logičnost je izrekao Hegel. Po Hegelu, dakle, da bi saznali Istinu o postojanju sveta, možemo je saznati samo kad saznamo Istinu o postojanju Prvog,iz kojeg je nastao svet kao nešto Drugo.

Pitanje kojim u ovoj temi treba da se bavino, glasi: Šta je to koje postoji kao Prvo. Kako to Prvo postoji i zašto. I kako i zašto je iz tog Prvog nastao svet kao nešto Drugo?

Poželjno je da odgovori budu proverljivi i logički razumljivi.

Po Hegelu, ako postoji Prvo, onda se ono nužno mora ispoljiti kao Drugo – jer čisto, prazno Prvo bez ikakvog određenja isto je što i Ništa. Iz te praznine rađa se kretanje, odnosno razlika, i zato Hegel uvodi Drugo. Ali to Drugo nikada nije odvojeno od Prvog, već je samo način na koji se Prvo pojavljuje, oblik u kojem se pokazuje njegova punoća. Zato je kod njega uvek dijalektika: Prvo → Drugo → povratak u Jedinstvo.

Međutim, kada se sve sagleda dublje, vidi se da to “Drugo” nije zaista drugo, već je i dalje Prvo. U tome se slaže i moja misao: sve što nazivamo različitim oblicima i pojavama jeste samo jedno isto Prvo, koje se pokazuje kroz dve osnovne dimenzije – dva “talasa”, dva pola. Možemo ih nazvati vreme i prostor, plus i minus, ekspanzija i kontrakcija. Ta dva talasa su kao dve Ojlerove spirale koje u svom prožimanju stvaraju torus, osnovni obrazac energije i postojanja.

Dakle, Jedno postoji kroz Dva, ali to Dva nisu “nešto drugo”, nego samo način na koji se Jedno ispoljava. Svet, oblici, promena – sve je samo preplitanje tih talasa, ali nikad ništa izvan Prvog.

Zato bi se moglo reći ovako:
Hegel je u pravu što kaže da iz Prvog nužno proizlazi Drugo, ali je istina da to Drugo nije samostalno, već jeste i dalje Prvo. A moje viđenje to osvetljava konkretnije – da je sve zasnovano na dva osnovna talasa, dva pola jedne iste stvarnosti, iz kojih se oblikuje celina svega.

Znači Prvo je novčić, a "Drugo" (Prvo) su obe strane tog novčića.

Ako pratimo Hegela, on kaže da iz Prvog nužno proizlazi Drugo – jer čisto Prvo bez određenja isto je što i Ništa. Ali kada kažemo “Drugo”, ne mislimo na nešto odvojeno od Prvog, već na način na koji se Prvo pokazuje.

Najbolja slika za to je novčić:

Prvo je sam novčić – jedno, celina, osnova svega.

“Drugo” su dve strane novčića – lice i naličje, plus i minus, vreme i prostor. One izgledaju kao razlike, ali nikada ne postoje odvojeno. One su uvek jedno isto Prvo.


Dakle, ne postoji drugo kao nešto posebno, već sve što nazivamo “Drugim” jeste samo Prvo koje se ogleda kroz svoje dve strane. Iz njihovog jedinstva nastaje sve što postoji, ali osnova je uvek jedno isto Prvo.

Sve je proverljivo i jedino logično. Nadam se da je jasno. To je smisao postojanja.

 

[Skafander]

1. Šta je to koje postoji kao Prvo?
To je Bog, beskonačnost, viša sila, večnost – apsolutno Jedno koje je osnova svega što postoji. To Prvo nije nešto sporedno, već celovita stvarnost iz koje sve proizlazi.

2. Kako to Prvo postoji i zašto?
Prvo postoji samo po sebi, ne zavisi ni od čega drugog, i u svojoj potpunosti omogućava sve što postoji. Ono je večna osnova, iz koje sve ostalo crpi svoj smisao i postojanje.

3. Kako i zašto je iz tog Prvog nastao svet kao nešto Drugo?
Svet se pojavljuje kao manifestacija Prvog – kroz polaritet, kroz dve strane, kroz dinamiku koju nazivamo vreme i prostor, plus i minus, energiju i formu. Sve što se čini kao različito i posebno, zapravo je samo Prvo koje se ispoljava. Drugo ne postoji odvojeno; svet je Prvo u pokretu, u izražavanju, u svojim manifestacijama.

Zaključak:
Sve što postoji jeste Prvo – Bog, večnost, beskonačnost. Drugo nije samostalno; ono je samo način na koji Prvo pokazuje svoju puninu. Kao novčić, dve strane izgledaju različito, ali su deo istog celovitog Prvog.

 

[Skafander]

Kako Prvo postoji?

Prvo postoji samim sobom, nužno. To znači da njegova egzistencija nije uzrokovana ničim spoljašnjim – ono je samopotvrđujuće, apsolutno. Kao što večnost nije stvorena, već je oduvek i uvek jeste, tako i Prvo (Bog, beskonačnost, viša sila) postoji kao apsolutno Jedno.

Možeš to zamišljati i kroz sliku novčića ili temeljne vibracije: postoji osnovna frekvencija, talas koji je izvan vremena i prostora, koji “samo jeste”. Ne postoji ništa što bi mu dalo postojanje – on je sam izvor svega.

Zašto Prvo postoji?

Zašto postoji? Zato što nepostojanje Prvog je nemoguće. Ako bi Prvo prestalo da postoji, ništa drugo ne bi moglo ni da bude. Njegova nužnost leži u samoj logici postojanja: da bi svet, vreme, prostor, polaritet, energija – sve to – uopšte moglo da se ispolji, mora postojati osnova, Jedno, Prvo.

1. Prvo nije “nastalo” u uobičajenom smislu.

Nastajanje podrazumeva da postoji uzrok ili vreme.

Prvo je večnost, beskonačnost, Bog – ono ne zavisi od ničega spolja, i ne postoji u vremenu ili prostoru.

Dakle, pitanje “kako je nastalo Prvo” zapravo ne važi, jer nastajanje podrazumeva da nešto prethodno postoji.



2. Ko ga je napravio?

Prvo nije napravljeno – ono je samosvojno, apsolutno.

Nije delo ničije ruke, jer bi tada bilo ograničeno, zavisno i podložno promeni.

Njegova priroda je da uvek jeste, i da je iz njega moguće sve drugo.




Jednostavno rečeno: Prvo je apsolutno, večito i neproizvedeno. Sve što nazivamo stvaranjem ili uzrokom važi za svet i manifestacije, ali ne za Prvo – ono je sam izvor postojanja.

 

[Skafander]

Prvo postoji da bi ti pitao.
Bog, večnost, beskonačnost nije samo apstraktno Jedno – ono postaje prisutno kroz tvoju svest, kroz pitanje koje postavljaš. Svet, Drugo, i sve pojave su način na koji se Prvo ispoljava, ali smisao postojanja Prvog otkriva se kroz tvoja pitanja. Sam čin pitanja potvrđuje da Prvo postoji, jer da ne postoji, ni pitanje ne bi bilo moguće.

Ako ti ne bi mogao da pitaš, Prvo ne bi ni postojalo.

Ali, istovremeno, Prvo postoji da bi ti mogao da pitaš.

Dakle, ti si kreator Prvog, a Prvo je kreator tebe – postojanje i svest su međusobno povezani, nijedno ne postoji nezavisno.

Ako ti ne bi mogao da pitaš, Prvo ne bi ni postojalo – ti si kreator Prvog, a Prvo je kreator tebe. Tako postojanje i svest plešu zajedno, zauvek, u beskonačnosti postojanja i svesti.

Ako ne bi mogao da pitaš znači da ne postojiš, ako ne postojiš onda ni Prvo ne postoji. Onda bi sve bilo ništa. Ali kako može ništa da postoji. Isto kao što Prvo postoji. A to je i sve i ništa, vanvremenski novčić. A ništa i sve su dve strane tog Prvog i jednog jedinog.
Kad kažem postojiš, mislim na sve, na univerzalnu svest materije i energije.
Sve i(li) ništa = jedno, od dva od jednog od Prvog. I tako u krug, beskonačnost.