Poslovni leksikon

PREDUZETNIK- je fizičko lice kome je institucionalno dato pravo raspolaganja nad neto efektom poslovanja i koji, sa svoje strane, zavisi od karaktera vladajućih proizvodnih odnosa. Institucionalni preduzetnik je, najkraće rečeno, lice u čije ime se organizuje registrovana profitna delatnost, sa neograničenom odgovornošću.

Institucionalni preduzetnik koji snadbeva preduzeće sopstvenim kapitalom ili sopstvenom radnom snagom je vezani preduzetnik. Institucionalni preduzetnik snosi rizike u okviru neto efekta poslovanja. Izuzetak je preduzetnik koji se vezuje za kapital. On može da snosi rizik i šire, van neto efekta poslovanja (preduzetničke dobiti).

U srpskom jeziku termin preduzetnik praktično označava dva različita pojma:

* institucionalizovani preduzetnik, registrovani u skladu sa zakonom, koji je kao takav privredni subjekt
* preduzetnika u širem smislu - svako lice koje se bavi poslovnim aktivnostima. Čak se u poslednje vreme, preduzetnikom smatra i neko ko je zaposlen u nekom preduzeću, ali bez krute strukture. (Ovakav preduzetnički pristup je sve više prisutan u velikim kompanijama - zaposlenima se daje veća sloboda i prostor za kreativnost i samostalnije delovanje.)

Osoba koje se u Republici Srbiji registruje kao preduzetnik, može da odabere poslovno ime, ili da koristi svoje lično ime uz dodatak preduzetnik odnosno PR iza imena (Npr. Petar Mikić PR )
 
BILANS STANJA- je finansijski izveštaj koji pokazuje finansijsko stanje,odnosno vrednost imovine i izvore imovine preduzeća u određenom vremenskom periodu.

Dr Hasiba Hrustić ‚,Uvod u finansijsko poslovanje‚‚-Viša poslovna škola, Novi Sad
 
BILANS USPEHA- je finansijski izveštaj u kojem su prikazani prihodi,rashodi i neto dobit ili gubitak iz poslovanja u određenom vremenskom periodu.Bilans uspeha pokazuje kako je ili nije ostvarena dobit,pokriće rashoda ili troškova i raspodelu ostvarene dobiti (kamata,dobit za investicje,dividende za vlasnike).


Dr Hasiba Hrustić ‚,Uvod u finansijsko poslovanje‚‚-Viša poslovna škola, Novi Sad
 
ODNOSI S JAVNOŠĆU (en. Public Relations - PR) -su naučna disciplina koja stvara i održava reputaciju, s ciljem da se ostvari razumevanje i podrška, kao i da se utiče na mišljenja i ponašanja ciljanih javnosti. Odnosi sa javnostima su takođe planirani i stalni posao stvaranja i održavanja dobre volje (en. goodwill), kao i međusobnog razumevanja između organizacije (ili pojedinca) i ciljanih javnosti.
 
REKLAMA (od fr. réclame, odnosno lat. reclamo - javno oglašavati) -je vrsta komunikacije kojom sponzor reklame pokušava da ubedi publiku u korisnost određenog postupka, obično kupovine proizvoda ili usluge. Da bi postigao ovaj cilj autor reklame se služi svesnim ili podsvesnim porukama, odnosno kombinacijom informacije i emocije u reklamnoj poruci. Reklamiranje se smatra delom komunikacijskog sistema marketinga. Moderno reklamiranje se razvilo sa masovnom proizvodnjom krajem 19. i početkom 20. veka.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/reklama
 
LISTA POTROŠAČKE KORPE

potrosacka korpa.jpg
 
EKONOMIJA- je naučna disciplina koja proučava osnovna pravila ponašanja i ekonomske zakonitosti u ekonomskim aktivnostima. U svakoj epohi razvoja, ekonomija proučava ekonomske aktivnosti, kako društvo koristi oskudne resurse radi proizvodnje dobara i usluga i vrši njihovu raspodelu među članovima društva. Ekonomija je povezana i sa drugim naukama: sociologijom, demografijom, politikom i drugim.

Predmet izučavanja ekonomije je podeljen na dve glavne oblasti: mikroekonomiju koja proučava privredne subjekte (domaćinstva i preduzeća) sa stanovišta troškova proizvodnje, i makroekonomiju koja se bavi izučavanjem pojava i procesa kao što su: inflacija, nezaposlenost, industrijska proizvodnja i ekonomija države.

Racionalno korišćenje resursa u proizvodno-uslužnim delatnostima stvara mnoge proizvode i usluge. U razvijenim zemljama sveta poljoprivreda stvara 2% domaćeg autputa, industrija oko 30%, a ostatak su usluge, koje uključuju: bankarstvo, transport, zabavu i kulturu, komunikacije i informacije, turizam i javne usluge (odbrana, policija, obrazovanje i zdravlje). Usluge u ovim zemljama beleže najbrži rast autputa i izvoza. S druge strane, u nerazvijenim zemljama sveta poljoprivreda stvara najznačajniji deo domaćeg autputa, sa najvećim brojem stanovnika i sa najnižim prihodima. Tako usluge u ovim zemljama beleže veoma spor rast autputa i izvoza.
Može se zaključiti:
Ekonomija proučava mnoge oblasti i probleme, razvijajući teorije ljudskog ponašanja u donošenju ključnih odluka u korišćenju ograničenih resursa radi proizvodnje i raspodele vrednih materijalnih dobara i usluga među ljudima.
ili

Ekonomija je nauka koja proučava ljudsko ponašanje kao odnos između ciljeva i oskudnih sredstava koja su podobna za alternativne upotrebe. Lajonel Robins

http://sr.wikipedia.org/sr-el/
 
ELEKTRONSKA TRGOVINA -Elektronska trgovina (Electronic Commerce) ili E-trgovina (e-Commerce) predstavlja poslovnu komunikaciju i prenos dobara i usluga (kupovina i prodaja), preko mreže i kompjutera, kao i prenos kapitala, korištenjem digitalne komunikacije. Uključuje i ostale poslovne funkcije preduzeća, kao što su marketing, finansije, proizvodnja, prodaja i administrativna funkcija, koje su neophodne u procesu trgovine. Ovakvim načinom definisanja smo izbegli čestu grešku koja podrazumeva poistovjećenje elektronske trgovine sa elektronskim poslovanjem. E-trgovina je ipak samo manji podskup e-poslovanja, zajedno sa oblastima kao što su elektronsko bankarstvo, mobilno poslovanje, virtuelne organizacije, elektronske berze, elektronsko poslovanje u javnoj upravi, itd.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/
 
ELEKTRONSKA PRODAVNICA- (eprodavnica, e-prodavnica, internet prodavnica, iprodavnica, onlajn prodavnica, veb prodavnica ili virtuelna prodavnica) je vrsta elektronske trgovine u B2B (business-to-business) ili B2C (business-to-consumer) obliku.
Pod elektronskom trgovinom se podrazumeva komercijalna ponuda robe u zamenu za novac ili za drugu robu preko Interneta.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Elektronska_prodavnica
 
INTERNET MARKETING-(en: Internet marketing) predstavlja skup strategija i tehnika koje koriste Internet kao kanal poslovne komunikacije za podršku ostvarivanja generalnih marketinških ciljeva organizacije ili preduzeća.
Internet marketing koristi pristup koji nudi direktni marketing oslonjen na rast i razvoj telekomunikacija i informatičku tehnologiju. Internet marketing je zapravo interaktivni direktni marketing.
Duboka i precizna fragmentacija tržišta koju omogućava internet marketing, a čiji je ishod “jedan čovek – jedan segment”, omogućava prelazak sa masovnog na mikromarketing.
Sa aspekta definisanja "klasičnog" marketinga, može se reći da je Internet marketing zbir aktivnosti koje su upotrebljene u cilju usmeravanja tokova proizvoda i usluga od proizvođača prema potrošaču (korisnik, kupcu, klijentu) korišćenjem Interneta kao kanala poslovne komunikacije.
Pored termina Internet marketing koriste se i termini e-marketing, onlajn marketing, sajber marketing, virtuelni marketing, interaktivni marketing.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/
 
DIGITALNA EKONOMIJA- Odlike digitalne ekonomije su digitalno umrežavanje i komunikacione infrastrukture koje pružaju globalnu platformu na kojoj ljudi i organizacije uzajamno komuniciraju. Ova platforma obuhvata:

* široku matricu proizvoda koji se mogu digitalizovati i koji se dostavljaju preko digitalne infrastrukture
* potrošači i firme koji sprovode finansijske transakcije digitalno preko umreženih računara i mobilnih uređaja
* fizička roba, sa ugrađenim mikroprocesori i mogućnosti umrežavanja.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Digitalna_ekonomija
 
BIZNIS PLAN - je dokument kojim se analizira predstojeći poslovni poduhvat. To je vrsta elaborata kojim se potencijalnim finansijerima predstavlja namera da se realizuje određeni poslovni poduhvat. On se ne odnosi na preduzeće već na savim konkretnu operaciju.

Biznis plan se pravi za period od jedne do pet godina i treba ga razlikovati od Studije opravdanosti koja je dugoročna i odnosi se na ceo period eksploatacije nameravanog poduhvata (Npr otvaranje i eksploatacija jednog rudnika).

Biznis plan se radi kada:

* Preduzeće traži spoljne partnere za dokapitalizaciju (akcionari, investitori) jer nema dovoljno finansijskih sredstava
* Kod ulaganja u novi pogon ili rekonstrukciju istog
* Kada preduzetnik otvara novu firmu, tj. počinje sa radom
* Kada preduzeće pristupa reorganizaciji i sl.
* Kada određeni posao preduzeće ne može da izfinansira (jednokratni izvozni posao, osvajanje novog tržišta)

Biznis plan je namenjen kako preduzetniku da vidi da li mu se planirana akcija isplati ali i investitorima da vide koliki je rizik ulaganja u određeni poslovni poduhvat.

Biznis plan treba da odgovori na sledeća pitanja:

* O samoj kompaniji, njena pozicija na tržištu, osnovni pokazatelji
* Koji proizvod ili usluge su predmet rada
* Da li se proizvod ili usluga može prodati na tržištu – stanje konkurencije
* Šta je od tehnologija, kadrova i opreme potrebno za realizaciju plana
* Finasije – kolika su sredstav potrebna, planirani prihodi i rashodi, profitabilnost investicije

http://sr.wikipedia.org/sr-el/
 
MARKETING- (en: Marketing) tradicionalno predstavlja zbir aktivnosti koje su upotrebljene u cilju usmeravanja tokova proizvoda i usluga od proizvođača prema potrošaču (korisniku, kupcu, klijentu).

Marketing se može predstaviti kroz proces od četiri koraka, koji počinje analizom i definisanjem "univerzuma" potencijalnih korisnika ili kupaca. Posle prve faze marketinškog procesa sledi proces skretanja pažnje (en: Attention, Awareness) korisnika koji su spremni na kupovinu, iz "univerzuma" ciljane populacije. U trećoj fazi sistemski se utiče na potencijalne korisnike da se zainteresuju (en: Interest) i prihvate (želja - en: Desire) postojeće koncepte ili ponude, koje su kreirane na osnovu marketinških aktivnosti organizacije. Konačno, uspeh prethodne tri faze trebalo bi da dovede do prelaska potencijalnih kupaca u "prave" kupce (en: actual buyers) putem aktivnosti koje se sprovode da bi potencijalni korisnici obavili željenu akciju (en: desired action) - kupovina, poziv, skidanje dokumenata (en: download), pretplata, članstvo, prodaja, itd.

Predstavljeni proces od četiri koraka (PIŽA - pažnja, interesovanje, želja, akcija; en: AIDA - Attention, Interest, Desire, Action), koji se obično odnosi na početak marketinškog procesa za neki proizvod, uslugu, ili organizaciju. Većina aktuelnih marketinških procesa u organizacijama odnosi se na zadatak zadržavanja stalnih klijenata kroz aktivnosti kreiranja odnosa s klijentima, poboljšanje korisničkog servisa, bolje predstavljanje prednosti proizvoda i usluga, itd.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/
 
Poslednja izmena:
STRATESKI MARKETING predstavlja moderan upavljački koncept permanentnog prilagođavanja aktivnosti marketinga i celog preduzeća promenljivoj okolini. Strateški marketing je proces pomoću koga rukovodioci marketinga formulišu i primenjuju strategije, a radi dostizanja postavljenih ciljeva u datim uslovima okruženja i samog preduzeća.
 
PRINCIP PRODUKTIVNOSTI

Produktivnost definišemo kao kvantitativni izraz između obima proizvodnje, usluga ili prometa i količine utrošene radne snage, što bismo mogli prikazati opštom formulom:

(P=produktivnost rada; Q=obim proizvodnje; L=broj zaposlenih ; q=ostvarena proizvodnja po jedinici rada)

Osim toga, produktivnost možemo predstaviti i inverzno, tj. izračunavajući koliko je utrošeno rada za proizvodnju jednog proizvoda:

(t=utrošeno vrijeme po jedinici proizvoda)

Ova definicija produktivnosti je izvedena iz osnovnog ekonomskog principa: ostvariti maksimalni rezultat sa minimalnim ulaganjima, koji je moguće postići na dva načina:
-povećanjem ukupne mase proizvoda ili
-povećanjem radnog učinka.
 
EKONOMICNOST je ekonomski princip poslovanja koji ima za cilj da se ostvari određena proizvodnja ili usluga uz što manje troškove. Ekonomičnost se može i kvantitativno izraziti, u tom smislu ekonomičnost je odnos između proizvodnje i troškova za ostvarenje te proizvodnje.
 
MONETARNA POLITIKA - je skup pravila, propisa, mera i instrumenata kojima se u monetarnoj sferi društvene reprodukcije reguliše nivo, struktura i dinamika novčane mase, kao i cirkulacija novca u prometnim kanalima reprodukcije.

Monetarna politika predstavlja primenjenu naučnu oblast koja se sastoji iz emisione, kreditne i devizne politike, a usko je povezana sa fiskalnom politikom u sklopu finansijske, odnosno makroekonomske politike.

Monetarnu politiku utvrđuje i sprovodi centralna banka. U Srbiji je to Narodna banka Srbije.
 
AVANS - je (engl. advance payment, njem. Anzahlung, Vorschuss) ili predujam, novčana svota koja pri sklapanju ugovora ili u toku njegovog ispunjenja jedna ugovorna strana daje na račun ispunjenja obaveze (solutio), još pre nego što je obaveza dospela. Prema tome, avans nije konačno ispunjenje ugovorene obaveze davaoca avansa, pa ni delimično niti bezuslovno plaćanje ugovorene cene ili druge vrste naknade, jer se ona daje po ispunjenju ugovorene radnje primaoca avansa, a sve pod opštim uslovom da je ugovor uredno ispunjen.

Avans se daje u svrhu ispunjenja ugovora, jer se na taj način olakšava, a ponekad upravo i omogućuje ispunjenje, naročito ugovora o delu i, još više, ugovora o građenju. Avans se, u pravilu, daje u novcu; on prelazi u vlasništvo svoga primaoca, s time da se nakon ispunjenja ugovora uračunava u ispunjenje obaveze davaoca avansa.
 
BANKA (engl. bank, nem. Bank, Geldinstitut) je finansijska organizacija koja prima depozite na koje plaća kamatu i usmerava ih uglavnom u zajmove izvršavajući, za svoje komitente, i različite usluge finansijskog servisa. Nastala je i razvila se kao kreditna organizacija koja uz niže (pasivne) kamate prikuplja raspoloživa novčana sredstva te ih, uz više (aktivne) kamate, pozajmljuje (plasira) na tržištu.

Mobilizaciju i akumulaciju sredstava na tržištu te njihov plasman banka obavljaju na osnovu ekonomskih zakona, a na načelima sigurnosti i efikasnosti te likvidnosti i rentabilnosti. Treba razlikovati društvenu funkciju centralne banke, koja ima pre svega emisijsku i kontrolnu finansijsku ulogu u finansijskom sistemu zemlje, od funkcije poslovnih banaka, kojima je zadatak da omoguće delovanje gospodarstva razvijajući finansijsko tržište.

Poslovne su banke profitabilnog karaktera. Postoje univerzalne i specijalne. Tipične univerzalne banke su tzv. komercijalne banke. Međutim, banke sve više šire područje svog delovanja, ulaze i u nedepozitne poslove, pa i nema velikih razlika između poslovnih banaka i drugih finansijskih institucija.
 
BANKARSKA GARANCIJA (engl. bank guarantee, nem. Bankgarantie) je pojam koji se koristi za oznaku specifičnog pravnog instituta personalno-pravnog osiguranja potraživanja, kod koga osiguranje na zahtev jedne osobe banka daje drugoj osobi. Pod tim pojmom može se podrazumevati i isprava o garanciji koju izdaje banka u okviru garantnog posla. Kod garantnog posla uvek je postojeća ili buduća novčana obaveza iz trgovačkog ugovora ili s njim u vezi, čiji poverilac zahteva osiguranje ispunjenja te obaveze a dužnik se s tim zahtevom saglasi.

Dalje dužnik, sada u svojstvu nalogodavca, traži od banke izdavanje bankarske garancije u korist svog poverioca, sada u svojstvu korisnika garancije. Ako banka prihvati zahtev nalogodavca, onda izda i dostavi korisniku pisani tekst svoje garancije koji sadrži njenu obavezu plaćanja određene svote novca korisniku i koji je ujedno osnova te obaveze prema odredbi čl. 2 UCP za garancije na zahtev i čl. 1083. st. 2. ZOO. Sa aspekta vrste pravnih odnosa koji se uspostavljaju izdavanjem garancije, garancije je moguće podeliti na akcesorne bankarske garancije, odnosno bankarske garancije izdate sa naslova jamstva i na samostalne bankarske garancije odnosno bankarske garancije "na prvi poziv".

Iako se bankarskim garancijama osigurava ispunjenje obaveza u raznovrsnim faktičnim slučajevima, te slučajeve i bankarske garancije prema preciznijoj svrsi njihova izdavanja moguće je podeliti na tzv. ponudbene garancije, garancije za povrat avansa i garancije za dobro izvršenje posla. Bankarske garancije nastale su u međunarodnoj poslovnoj praksi i institut su autonomnog trgovačkog prava, te u pravilu nisu uređene kodifikovanim nacionalnim propisima. ZOO je izuzetak jer u odredbama čl. 1083. – 1087. uređuje materiju bankarskih garancija. Međunarodna trgovačka komora kodifikovala je običaje koji postoje u poslovanju s bankarskim garancijama, i to u dve grupe pravila. Jedna se odnosi na akcesorne bankarske garancije koje se izdaju u sve tri navedene svrhe, a druge na samostalne bankarske garancije nezavisno od tačne svrhe njihovog izdavanja.
 
BANKARSKA PROVIZIJA (engl. bank fee, bank commission, nem. Bankprovision) je fiksna ili varijabilna naknada koju neka banka naplaćuje za pružene usluge (zamena valuta, doznake, čuvanje vrednosti itd.). Uobičajeno su provizije u procentualnom iznosu ili u promilima u odnosu na iznos koji je predmet transakcije, odnosno usluge. Za operacije malog obima obično se primenjuje fiksni minimalni iznos naknade. Bankarska provizija je prihod banke. Tarife po kojima se naknade obračunavaju banke objavljuju kao cene svojih usluga.
 
BERZA (engl. exchange, nem. Börse) je institucija namenjena trgovanju robom čije su karakteristike opšte poznate i čije su količine predmet razmene. Roba kojom se trguje stoga se ne treba nalaziti na licu mesta. Za robu različitih karakteristika (pamuk, žito) utvrđuju se tipovi.

Prema kriterijumu predmeta kojima se trguje razlikuju se berze:
1. novca i valuta za trgovinu stranim novcem i devizama;
2. robe i proizvoda za trgovinu različitom berzanskom robom (pamuk, šećer, žito itd.);
3. efekata za trgovinu vrednosnim papirima, kojima se često zna pridružiti berza novca za trgovinu kratkoročnim finansijskim instrumentima;
4. osiguranja za osiguranja brodskih vožnji;
5. za terete

Pravila trgovanja na berzama unapred su jasno definisana.

Za organizaciju berze i za odvijanje berzanskih poslova postoje posebni propisi i uzance.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top