Poslovni leksikon

NOVAC- je sve ono što je opšteprihvaćeno kao sredstvo plaćanja za robu i usluge i za otplatu dugova.
Novac ima tri osnovne funkcije: kao sredstvo razmene, kao jedinica za računanje i kao skladište vrednosti. Novac kao sredstvo razmene izbegava različito vrednovanje robe kod trampe, pa time olakšava razmenu, smanjuje transakcione troškove i podstiče specijalizaciju. Novac kao jedinica za računanje smanjuje broj cena potrebnih u ekonomiji, pa time i transakcione troškove. Novac kao skladiše vrednosti pruža jednu alternativu, koja je bolja od čuvanja nekih roba koje tokom vremena gube vrednost (namirnice itd), mada i sam novac može, u vreme inflacije, da gubi vrednost.
Sistem plaćanja se menjao tokom vremena. U starim vremenima koristili su se plemeniti metali (zlato, srebro). U novije vreme zamenio ih je papirni novac, čime su izbegnuti troškovi transporta metala. Tokom XX veka čekovi su delimično potisli gotov novac. U najnovije vreme razvija se elektronski način plaćanja, gde računari još više potiskuju papirni novac, što još više smanjuje transakcione troškove i povećava efikasnost poslovanja.
Država odavno uređuje novčane stvari, ponekad na dobro, ponekad na zlo. Stoga je monetarna ekonomija jedna od centralnih oblasti ekonomske nauke, čije su osnovne teme novčana masa i kamatne stope. Utičući na ove veličine, državna centralna banka presudno ili bitno utiče na inflaciju i ekonomsku aktivnost.
 
KAMATA- je trošak pozajmnjivanja novca i kompenzacija poverioca za odricanje od sopstvene potrošnje i rizike koje preuzima kada poverava svoj novac drugima. Bez kamata bi bilo vrlo malo kredita, pa bi stoga bi ekonomska aktivnost bila manja.
 
DEONICA ILI AKCIJA- predstavlja jedno od sledeća dva značenja, udio koji svaki učesnik u akcionarskom društvu ima u imovini društva (njegov osnovni udio); isprava pomoću koje njen vlasnik stiče pravo učešća u raspodjeli dobiti akcionarskog društva (dividende).
Po osnovu veličine sopstvenog akcijskog udjela ostvaruje se pravo na:
* upravljanje
* dividendu
* likvidacioni ostatak.
Razlika između akcija i npr. obveznica je u tome što su obveznice dužničke hartije od vrijednosti i sa sobom nose obavezu izdavaoca da investitoru vrati pozajmljena sredstva, dok sredstva uložena u akcije sadrže rizik da ne budu vraćena, ukoliko na primjer dođe do likvidacije preduzeća. Sa druge strane, akcije pružaju i veću mogućnost ostvarivanja dobiti na uložena sredstva, bilo po osnovu porasta cijene akcija bilo po osnovu dividende koja se distribuira akcionarima ukoliko preduzeće ostvari pozitivan finansijski rezultat.
Osnovni kapital društva podijeljen je na akcije čija je najniža nominalna vrijednost određena zakonskim propisima. Maksimalna nominalna vrijednost se određuje statutom društva, odnosno ugovorom zaključenim između učesnika u društvu.
Pod pojmom akcija najčešće se podrazumijeva isprava koja se izdaje učesniku društva koji uplati svoj udio i na osnovu koje se stiče pravo, kako na učešće u organima upravljanja društva, tako i u raspodjeli njegove dobiti.
Akcije se izdaju, po pravilu, u obliku hartija od vrijednosti koje glase na ime ili na donosioca. Moguće je i izdavanje akcija po naredbi. Pravilo je da se akcije mogu prenositi bez obzira kako je vlasnik određen.
 
AMORTIZACIJA je vrednosno trošenje osnovnih sredstava. To je novčani iznos koji se u toku veka trajanja osnovnih sredstava obračunava i izdvaja za nadoknadu i reprodukciju (obnavljanje) osnovnih sredstava. Njen iznos se obračunava u prodajnu cenu gotovih proizvoda ili usluga. Svi korisnici osnovnih sredstava su u obavezi da je obračunavaju osim:

na osnovna osredstva u izgradnji (pripremi),
na prirodna bogatstva (na zemljišta i šume),
na spomenike kulture, umetnička dela, muzičke predmete, knjige u biblioteci i arhivsku gradnju.
Zakonom je propisan najduži vek korišćenja osnovnih sredstava u koje ona treba da budu amortizavana.

Osnovica za obračun je nabavna vrednost osnovnog sredstva. Načini koji se primenjuju pri obračunu mogu biti:

vremenski i
funkiconalni.
 
KAPITAL (lat. capitalis - glavni, caput – glava) u ekonomiji predstavlja vrednost (u formi novca, imovine ili ljudskih resursa) koja se ulaže u proizvodnju ili neku drugu ekonomsku delatnost sa osnovnom namenom da se uveća, odnosno da donese dobit. Kapital se može ulagati u proizvodni ili neproizvodni sektor. Međutim, njegova osnovna namena je uvek ista, a to je uvećanje osnovne vrednosti ili proizvodnja drugih dobara. S obzirom da kapital nije prirodno dobro, on se mora proizvesti ili pozajmiti.

Kapital može biti fizički (oprema, proizvodni i poslovni prostori, sirovine, polugotovi i gotovi proizvodi) i finansijski (gotovina, hartije od vrednosti itd). Međutim, treba praviti razliku između kapitala i lične imovine, jer lična imovina ne učestvuje u proizvodnom procesu. U slučaju da se ta imovina proda i dobijeni novac uloži u proizvodnju, lična imovina se u tim uslovima pretvara u kapital.

Kapital se može podeliti i na fiksni i obrtni. Sredstva koja će se dugo vremena zadržati kao ulaganje u osnovna sredstva predstavljaju fiksni kapital, dok ona sredstva koja se koriste za tekuće finansiranje predstavljaju obrtni kapital.

Osim toga, postoji podela kapitala na vlasnički i pozajmljeni. Vlasnički je onaj kapital koji vlasnik unosi u proizvodnju i stoga na njega ne plaća kamate, dok se pozajmljeni kapital odnosi na sredstva koja su pozajmljena i za koja se u nekom vremenskom periodu mora vratiti glavnica (pozajmljena vrednost) i kamata.

Ulaganje kapitala u neki posao ili projekat sa ciljem da se dobije određena korist se naziva investiciono ulaganje.
 
RASHOD – je siri pojam od troska i podrazumeva sva namenska i nenamenska trosenja u preduzecu. To je cisto finansijska kategorija.To je bespovratno izdavanje novca, materijala ili stvari. Troskovi predstavljaju onaj deo rashoda koji se moze ukalkulisati u cenu kostanja gotovih proizvoda ili usluga.
 
UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO je drugi deo računovodstva. Bavi se pružanjem informacija koje trazi menadžment grupa u vezi sa donošenjem odluka i vrednovanjem karakteristika preduzeća. Zadovoljavaju se potrebe samo te grupe – upravljaca preduzeća. Izveštaji se kreiraju prema specificnim potrebama menadzmenta preduzeća. “Opste prihvaceni principi računovodstva” manje su bitni. Upravljačko računovodstvo je orijentisano na buducnost. Na bazi informacija upravljačkog računovodstva vrsi se planiranje, donose se odluke i zatim se prate aktivnosti njihovog sprovođenja.
 
KONTNI PLAN predstavlja osnovnu karakteristiku jednoobraznog knjigovodstva. Propisuje se u jednoj zemlji od strane nadleznih organa. Njegov zadatak je da u jednoj privredi unapred obavezno propisuje najcelishodniju knjigovodstvenu organizaciju, koja ce u svakom momentu biti sposobna da osigura i pruzi privrednom knjigovodstvu tacne pokazatelje izvrsenja postavljenih planova. Ovo se odnosi kako na drzavu, tako i na privredna preduzeća. Razlikujemo 1) Opsti kontni plan – onaj koji se odnosi na čitavu zemlju i prema njemu sva preduzeća vode svoje knjigovodstvo. 2) Posebni kontni plan – onaj koji se odnosi na pojedina grane privrede zbog čega se zove i granski kontni plan.
 
DNEVNIK hronološko knjiženje se sprovodi u osnovnoj knjigovodstvenoj knjizi – dnevniku. Zove se tako jer se u njega unose sve dnevne poslovne promene, da bi se zatim sistematski razvrstale na odgovarajuće račune glavne knjige. Svaka poslovna promena predstavlja zasebnu knjižnu jedinicu i belezi se posebno u dnevnik.
 
GLAVNA KNJIGA je najtipičnija knjigovodstvena evidencija, koja mora da sadrzi posebne račune za evidentiranje svake posebne kategorije poslovnih promena. Na osnovu pocetnog inventara i pocetnog bilansa, u glavnoj knjizi se otvara onoliko sintetičkih računa koliko ima ukupno pasivnih i aktivnih imovinskih delova, prikazanih u bilansu, na aktivnim i pasivnim pozicijama. Slično dnevniku ima kolone: datum, opis, novčane, dugovne i potražne iznose.
 
INVENTAR bilans se sastavlja na osnovu inventara. Inventar je detaljan popis sredstava i izvora sredstava preduzeća. Inventar je sastavni deo knjigovodstvene evidencije. Nastaje kao rezultat popisivanja (inventarisanja) svih sredstava i izvora sredstava preduzeća u određenom trenutku. Početni bilans se sastavlja na osnovu početnog inventara
 
MOBING- je specifični oblik ponašanja na radnom mestu, kada jedna osoba ili grupa osoba psihički (moralno) zlostavlja i ponižava drugu osobu, sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog mesta. Zlostavljana osoba je bespomoćna, u nemogućnosti da se odbrani. O mobingu govorimo kada se takve aktivnosti odvijaju najmanje jednom nedeljno, tokom najmanje šest meseci.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/mobing
 
ELEKTRONSKO POSLOVANJE (en: E-business) -jeste vođenje poslova na Internetu, što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, već organizaciju poslovanja firme u mrežnom okruženju, organizovanje poslovne komunikacije prema klijentima i brigu o klijentima.

Izraz elektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen od strane američke kompanije IBM da bi se označilo poslovanje uz značajnu primenu savremene, elektronske tehnologije. Do tada se ovaj izraz odnosio na poslovanje u sektoru elektronike. Pod elektronskim poslovanjem podrazumevamo obavljanje poslovnih procesa uz primenu elektronske tehnologije. Elektronska tehnologija podrazumeva kombinovanu upotrebu informacionih tehnologija i telekomunikacija. Ova vrsta tehnologije omogućava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u kratkom vremenskom periodu. To omogućava preduzeću, koje u svom poslovanju koristi elektronsku tehnologiju, da ostvari značajne uštede u troškovima poslovanja, efikasnije obavlja svoje zadatke i, samim tim, bude konkurentnije na tržištu.

Danas e-poslovanje ostvaruje ekspanzitivan rast. U dosadašnjem periodu e-poslovanje je doživelo posebnu ekspanziju u maloprodaji, izdavaštvu i u finansijskim uslugama. Generalno posmatrano, prednost elektronskog u odnosu na tradicionalno poslovanje su vezane za povećanje kvaliteta, agilnosti, za dodatne usluge sa jedne strane, i za sniženje prodajnih cena, smanjenje vremena izlaska na tržište, odnosno realizivanje transakcija sa druge strane. Takođe se intezivira zajednički nastup na elektronskom tržištu vezan za razvoj elektronskih partnerstva.

http://sr.wikipedia.org/sr
 
MAKROEKONOMIJA- potiče od grčkih reči macros (veliki) i oikonomia (privreda), što znači da proučava ekonomske agregatne veličine. Drugim rečima, bavi se proučavanjem problema društvene privrede, kao celine, gde se varijable svode na mali broj globalnih veličina, tj. kompleksnih agregatnih veličina.U tom smislu makroekonomija se bavi izučavanjem pojava, procesa i problema, kao što su: bruto proizvod, društveni proizvod, nacionalni dohodak, potrošnja, štednja, investicije, ekonomski rast, spoljnotrgovinska razmena, društvena reprodukcija, platni bilans, ciklična kretanja privrede, budžet, fiskalna i monetarna politika, agregatna tražnja i ponuda, zaposlenost, inflacija itd. Prema tome, makroekonomija proučava funkcionisanje i upravljanje ekonomijom u celini.

http://sr.wikipedia.org/sr
 
MIKROEKONOMIJA- potiče od grčkih reči micros (mali) i oikonomia (privreda), što bi u prevodu značilo izučavanje pojedinačnih ekonomskih pojava, veličina i odnosa vezanih za pojedince i preduzeća. Prema tome, mikroekonomija proučava privredne subjekte (domaćinstva i preduzeća) sa stanovišta troškova proizvodnje, formiranja i raspodele profita i akumulacija, forimiranja cena, proizvodnje i distribucije roba i usluga, pojedinačna tržišta, individualnu štednju i akumulaciju, životni standard i ličnu potrošnju itd. Iz ovog proističe da su domaćinstva i preduzeća osnovni privredni subjekti u poslovanju i potrošnju u svim oblicima privređivanja.
 
MARKETING- tradicionalno predstavlja zbir aktivnosti koje su upotrebljene u cilju usmeravanja tokova proizvoda i usluga od proizvođača prema potrošaču (korisniku, kupcu, klijentu).

Marketing se može predstaviti kroz proces od četiri koraka, koji počinje analizom i definisanjem "univerzuma" potencijalnih korisnika ili kupaca. Posle prve faze marketinškog procesa sledi proces skretanja pažnje (en: Attention, Awareness) korisnika koji su spremni na kupovinu, iz "univerzuma" ciljane populacije. U trećoj fazi sistemski se utiče na potencijalne korisnike da se zainteresuju (en: Interest) i prihvate (želja - en: Desire) postojeće koncepte ili ponude, koje su kreirane na osnovu marketinških aktivnosti organizacije. Konačno, uspeh prethodne tri faze trebalo bi da dovede do prelaska potencijalnih kupaca u "prave" kupce (en: actual buyers) putem aktivnosti koje se sprovode da bi potencijalni korisnici obavili željenu akciju (en: desired action) - kupovina, poziv, skidanje dokumenata (en: download), pretplata, članstvo, prodaja, itd.

Predstavljeni proces od četiri koraka (PIŽA - pažnja, interesovanje, želja, akcija; en: AIDA - Attention, Interest, Desire, Action), koji se obično odnosi na početak marketinškog procesa za neki proizvod, uslugu, ili organizaciju. Većina aktuelnih marketinških procesa u organizacijama odnosi se na zadatak zadržavanja stalnih klijenata kroz aktivnosti kreiranja odnosa s klijentima, poboljšanje korisničkog servisa, bolje predstavljanje prednosti proizvoda i usluga, itd.
 
MARKETING MIKS- uključuje aspekte i strategije marketinga koje menadžment koristi za sticanje konkurentske prednosti. Ovaj termin se izražava u obliku konceptualnog obrasca koji obuhvata elemente marketinga kao što su: Proizvod (Product), Cena (Price), Distribucija (Place) i Promocija (Promotion). Prema ova 4 elementa marketing miks je popularno nazvan 4P (engl. Four Ps). Ovi elementi predstavljaju varijabile marketinga koje preduzeće može kontrolisati.
 
ARBITRAŽA- je mehanizam donošenja odluka koji se koristi kada dve ili više suprotstavljenih strana ne mogu da postignu sporazum ili nastavak rada ka komplementarnom cilju. Strane učesnice se slažu da imenuju neutralnu stranu ili osobu da donese odluku pošto čuje stavove obe strane.
 
LIZING - je poslovni odnos između dva pravna ili fizička lica, u kome jedno lice, uz naknadu, ustupa drugom na dogovoreno vreme, pravo na korišćenje određenog prostora i/ili opreme za obavljanje njegove delatnosti. Ova vrsta poslova karakteristična je za zemlje u tranziciji, u kojima preduzeća obično nemaju dovoljno novca da ulože u kupovinu nove opreme ili tehnologije, pa do takvih resursa dolaze lizingom. Uslovi zakupa regulišu se ugovorom, kojim se pored ostalog utvrđuje vrednost zakupnjenih dobara, rok lizinga, visina i način plaćanja zakupnine u odgovarajućim ratama i dr. Prema svetskoj praksi u zavisnosti od roka na koji se daje resurs zavisi i zakupnina - odnosno što je rok kraći ona je veća.

Prednosti lizinga su sledeće:

* Ne uplaćuje se depozit kao kod kredita
* Potpisivanjem ovih poslova ne umanjuje se kreditna sposobnost primaoca lizinga
* Sredstva za otplaćivanje rata izdvajaju se iz tekućih prihoda čime oprema otplaćuje samu sebe

U poslovima lizinga, za razliku od klasičnih kupoprodajnih poslova, vlasništvo nad predmetom zakupnine ostaje nepromenjeno.

U skladu sa ugovorom o lizingu, zakupac može po isteku roka: 1) da otkupi zakuljeno dobro, 2) da novim ugovorom produži zakup, 3) da otkupi zakupljeno dobro po tržišnoj ceni neamortizovane vrednosti ili ugovorom o lizingu po unapred dogovorenoj ceni.
 
MONOPOL- je tržišno stanje u kojem se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogućnosti da odlučujuće utiče na formiranje cena, a na strani potražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti izbora drugog dobavljača i uticaja na cenu. Za monopolistu ne važi marginalno pravilo. Monopolistička pozicija na tržištu omogućava mu da maksimizira profit proizvodeći onu količinu proizvoda i usluga za koju su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu.
 
DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU- je društvo kapitala koje se najčešće bira prilikom organizovanja malih i srednjih preduzeća. Ono predstavlja prelazni oblik između ortakluka i akcionarskog društva.
Prednost ovog oblika organizovanja je znatno manji nivo formalnosti procedura i unutrašnje organizacije u funkcionisanju društva u odnosu na akcionarsko društvo.
Društva sa ograničenom odgovornošću u nazivu preduzeća imaju oznaku „d. o. o.“ ili „doo“.
 
ORTAČKO DRUŠTVO- je tip preduzeća koje osnivaju dva ili više pravnih ili fizičkih lica radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom i čiji je zajednički cilj sticanje profita.
Ortačka društva su sva privredna društva u kojima članovi imaju neograničenu solidarnu odgovornost za obaveze društva. Ortaci u ortačkom društvu svoje međusobne odnose regulišu i uređuju slobodno, takođe je slobodno i raspolaganje udelom među ortacima u ortačkom društvu. O ovom tipu preduzeća po pravilu ne postoji minimalni ulog kapitala.
Ortačko društvo je slično inokosnim društvima (društva sa jednim vlasnikom), od kojih se razlikuje samo po broju članova. Ortačka društva se pretežno osnivaju u oblastima trgovine na veliko i malo, uslužnim delatnostima, zanatstvu, osiguranju itd.
 
AKCIONARSKO DRUŠTVO- ili deoničarsko društvo je privredno društvo sa osnovnim kapitalom podeljenim na izvestan broj akcija (dividendi) sa jednakim iznosima.

Akcionarsko društvo je pravno lice koje odgovara za svoje obaveze isključivo svojom imovinom. Nastaje udruživanjem kapitala više lica — osnivača, a na osnovu kupljenih akcija. Osniva se ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedan član — odlukom o osnivanju. Ugovor o osnivanju je formalizovan akt i mora se sačiniti u pisanom obliku.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top