комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Poslednji Lenjinov spomenik u Zapadnoj Evropi
Živoslav Miloradović danas 13:52
Ako bi se tražio zajednički imenilac koji bi povezao američki grad Sijetl sa italijanskim mestašcem Kavriago u Emilija Romanji, a pod uslovom da rešenje bude što luđe i neverovatnije, onda bi se veoma lako došlo do jednog veoma poznatog imena: Vladimir Iljič Uljanov Lenjin.
I u jednoj i u drugoj naseobini, gde prva broji preko 700 hiljada duša, a druga je sedamdeset puta manja, postoji spomenik neumrlom vođi Oktobarske revolucije.
I tako, danas u mestašcu Kavriago u neposrednoj blizini regionalnog centra Ređo Emilija, stoji i opstojava spomenik Lenjinu čoveku, proleterskom vođi, filozofu i autoru teoriju revolucije kao radikalne promene društvenih odnosa nasilnim putem. To je bista na postamentu, ukupne visine od skoro tri metra postavljena u sredini trga koji nosi njegovo ime.
Od 1970. godine kada je postavljena, postala je jedinstvena turistička atrakcija ovog mesta, koje je do tada bilo poznato jedino po tome što je tu rođena poznata italijanska pevačica lakih nota Orieta Berti.
Veza između Lenjina i Kavriaga, neverovatnim sticajem okolnosti seže sve do početaka dvadesetog veka, tačnije do 1918. godine kada je mesni odbor Socijalističke partije Italije u ovom mestu, tokom rasprave koja se ticala tadašnjih političkih aktualija, odlučio da pruži podršku partijskom listu „Avanti!“. S tim u vezi uredništvu je otposlato jedno ohrabrujuće pismo u kome se Odbor pohvalno izrazio o nastojanju Redakcije da što detaljnije izveštava o revolucionarnim procesima u Rusiji i Nemačkoj i na taj način pruži otvorenu podršku ruskim boljševicima (na čelu sa Lenjinom) i nemačkim spartakistima koje su predvodili Roza Luksemburg i Karl Libkneht.
Socijalisti iz Kavriana su na ovaj način iskazali i sopstveni stav o previranjima unutar Socijalističke partije Italije iz koje će se kasnije izdvojiti komunističko krilo. Pismo je objavljeno, a list uobičajenim kanalima stigao u Moskvu na pisaći sto upravo Vladimira Iljiča. On je, impresioniran ovom malom ali pažnje vrednom podrškom koja je, eto, stigla iz nekakve italijanske zabiti, citirao ovo pisamce u svom govoru na osnivačkoj skupštini Treće internacionale, marta 1919. Naglasio je da „čak i u takvim mestima kojih nema na geografskoj karti radnici razumeju i prihvataju ideje ruskih boljševika“.
Na lokalnim izborima u Italiji 1920. godine Socijalisti u Kavrianu odnose ubedljivu pobedu. Legenda kaže da je, prilikom brojanja glasova pronađen i jedan listić na kome je neko dopisao Lenjinovo ime i zaokružio ga pa je tako, kaže ista legenda, Vladimir Uljanov nominovan za prvog počasnog gradonačelnika Kavriaga. Jedan od značajnijih poteza nove opštinske uprave bilo je prikupljanje pomoći za žrtve gladi u Sovjetskom savezu. Uplaćeno je pet stotina lira što je tada smatrano za veoma krupnu novčanu sumu.
Veliki komendijant Slučaj, za koga tvrde da se lažno predstavlja i da kao takav ni ne postoji, nije mirovao.
Lenjina i Kavriaga setio se trideset godina kasnije, u vreme Drugog svetskog rata kada je jedna jedinica italijanske fašističke soldateske, angažovana na istočnom frontu, pelješeći sve što im se našlo pod rukom, u ukrajinskom gradu Vorošilovu (danas Lugansk), naišla na bronzanu Lenjinovu bistu koja se nalazila ispred tamošnje Fabrike parnih lokomotiva.
link
Тако треба! Љењин је сриеу донео руским људима кад је отерао онога баштарда са линтом и његове шињорине! Лењин опет треба људима!!
