I ja sam pozvana za testiranje za poziciju front officer, da li se secas kako su izgledali testovi, vidim da tebi niko nije odgovorio a meni je svaka pomoc dobro dosla. Hvala unapred
-
- Popularno:
- Ко је Давор Мацура, власник мењачнице...
- Nedostaje vam Windows XP? Pokrenite ga...
- Usvojen Zakon o legalizaciji...
- Zene i borba za ravnopravnost
- Hrvatska drzava nastavlja da progoni...
- Poziv Dijaspori da se vrati kući 😃
- Šta znače oznake L, B, M i +/- na...
- Javne uvrede blokaderima
- Ima li istine u onome da žene maštaju o...
- AI u medicini
Posao u Delta Generali
- Začetnik teme Ac@
- Datum pokretanja
I ja sam pozvana za testiranje za poziciju front officer, da li se secas kako su izgledali testovi, vidim da tebi niko nije odgovorio a meni je svaka pomoc dobro dosla. Hvala unapred
Niko ne odgovara na ova pitanja koja bi svima bila od pomoci. Da li mozes da se setis i da ukratko objasnis kakvi su testovi i pitanja. Svaka pomoc je dobro dosla. Hvala puno unapred
Ispričaću svoje iskustvo u radu u osiguranju Wiener Stadtische i Delta Generali.
Odgovorno tvrdim da su poslovi akvizitera, agenta ili savetnika (različiti nazivi sa poziciju prodavca osiguranja) jedni od najjadnijih mogućih poslova. Ne pružaju se nikakvi uslovi zaposlenima (recimo kola zbog terenskog rada, naknada troškova, reprezentacija itd.) a traži se nerealan učinak da bi se opstalo u priči, a o nekoj konkretnijoj zaradi da ne govorimo. Početniku je tako reći nemoguće da ispuni sve ono što se od njega zahteva. I kada eventualno dođeš do ostvarenja neke zadate norme, onda ti povećaju normu i tom vrzinom kolu nema kraja. Na našim prostorima je posebno teško uspeti u priči prodaje osiguranja jer je narod osiromašen i sa niskim primanjima, i osiguranje je ljudima poslednja rupa na svirali... Pritom sama koncepcija zapošljavanja osiguravajućih društava je nekorektna prema postojećim zaposlenima, jer stiče se utisak da nije poenta da zaposleni uspe već da se za što kraće vreme naplati što više premija što se postiže neprestanim primanjem novih prodavaca koji hteli ne hteli najpre počinju od rodbine i prijatelja; i čim nekome naiđe period sa manjim učinkom (čitaj kada početnik osigura rodbinu i prijatelje koje je mogao) ulazi u problem sa rukovodiocem, a nakon drugog ili trećeg meseca sa učinkom manjim od norme sledi otkaz... Međutim ono što je najproblematičnije je što loši uslovi i višak agenata dovode da se agenti preklapaju na terenu, pa se usled toga stvaraju i loši medjuljudski odnosi. Dok kompanije ističu timski rad i duh kao prioritet, u stvari samom organizacijom te iste kompanije dovode do neprimerenih odnosa među zaposlenima...
Zovem se Miroslav Milanović, iz Požarevca sam. Posao u osiguranju sam počeo sredinom 2005. god. Tada sam bio apsolvent prava i mislio sam da je za mene dobra stvar da se zaposlim. Primetio sam u lokalnom listu "Reč naroda" oglas Wiener Stadtische osiguranja koji traži agenta osiguranja. Pojma nisam imao tada šta znači biti "agent osiguranja". U opisu radnog mesta naveli su da kandidat treba da ispunjava ne zna se koliko odličnih karakteristika pa sam mislio da je to u stvari neka menadžerska pozicija... Kada sam otišao u filijalu u Požarevcu da se raspitam, tadašnja a valjda i sadašnja direktorka Ljubica Vračar, nije me ispravno obavestila šta to znači biti agent osiguranja. Pošto sam se pozvao na visok prosek sa studija prava u Beogradu i preporuke više profesora sa fakulteta verovatno je zaključila da je dobro da ima nekog takvog u filijali. Tek kasnije pošto sam primljen i u toku obuke u Beogradu saznao sam da sam u stvari primljen na radno mesto suštinski terenskog prodavca. Međutim rešio sam da pokušam pošto sam već završio obuku. I mogu reći da mi je odlično krenulo. Ostvarivao sam za početnika sasvim pristojne učinke. Pošto sam mogao da radim sve vrste osiguranja, bazirao sam se na imovinska osiguranja, na STR-ove, SUR-ove, mala i srednja preduzeća. Za relativno kratko vreme moji klijenti su postali neki od najuglednijih privrednika iz požarevačkog kraja. Počeo sam da ostvarujem kontakte i ozbiljne priče i sa većim brojem državnih i javnih lokalnih preduzeća. Pomenuta diretorka filijale Ljubica Vračar nazivala me je "ikona filijale" i "budućnost Wiener Stadtische", i kao takvog me predstavljala i rukovodiocima iz centrale u Beogradu.
Međutim od početka mi je bilo jasno da je Ljubica Vračar jedna jako nesposobna žena. Blage veze ona nije imala s poslom, čak nije znala ni da predstavi osiguranja iz ponude kada bi neko došao u filijalu, a ona bi sa takvim klijentima imala razgovor. Kada bi direktorku poveo sa mnom na razgovor kod nekih bitnih postojećih ili potencijalnih klijenata, kasnije bi mi ti rukovodioci sugerisali da je više ne dovodim, čak je nekoliko njih upotrebljavalo isti izraz u njenom opisu - "ne zna gde bije"... Meni nije smetala poslovna inkompetentnost moje direktorke. Ali mi je jako počelo da smeta kada je oko sebe počela da sakuplja poltrone. Pošto je požarevačka filijala Wiener Stadtische imala drugi najlošiji učinak od svih filijala, direktorka je rešila između ostalog da prepolovi sledovanje za gorivo koje je pripadalo službenom autu filijale!!??? Time sam najviše lično bio pogođen jer sam bio onemogućen da obilazim razne firme koje nisu blizu Požarevca, pa sam to morao da činim vlastitim autom. Ali poenta je da su do jako dobre firme, gde niko od kolega predhodno nije mogao ni kafu da popije a meni je uspelo da ostvarim ozbiljne priče i polako da počinjem da zaključujem ugovore. Drugi potez direktorke je bio deljenje otkaza čak i onim agentima koji su ostvarivali normu, a pritom je tolerisala nekoliko svojih poltrona koji nisu ostvarivali normu i kojima je davala i one poslove koji su trebali da se vode na filijalu. Pritom ti poltroni, koji su se najviše kleli u timski rad, jako su se nekorektno ponašali, išli su na ona mesta gde su znali da neki drugi agenti već imaju priču...
Kada je direktorka dala otkaz supruzi jednog od najuspešnijih agenata, stao sam u njenu zaštitu. Fakat je bio i javna tajna da je taj Mile deo svoje produkcije pisao na ženu kako bi imala normu, ali je taj Mile imao jako dobre klijente, između ostalih - DIS. Tada je to bilo 20 ili 30 prodavnica, ali svi znamo šta je DIS danas... Na poslovnom sastanku sam javno prozvao direktorku za nesposobnost i da ako je počela da daje otkaze da treba najpre od sebe da počne! Od tog momenta sam od "ikone filijale" postao persona non grata. Direktorka je počela otvoreni sukob protiv mene. Nije tako lako mogla da me otkači jer sam imao jake klijente. Međutim počela je da me sputava da zaključujem ugovore sa klijentima (znala je sa kime imam priču jer sam o tome svake nedelje podnosio izveštaj, pa je na ta mesta slala poltrone svoje, a neki ljudi su i zaključili ugovore sa njima jer su mislili da je to sve jedno)... Išla je u toliku krajnost da je zabranila svima u filijali da razgovaraju sa mnom; kasnije na ulici bi se ti ljudi izvinjavali i pravdali i pružali mi podršku. Pošto je sukob između mene i Ljubice postao javan, jedan jako važan klijent je ponudio (pošto je prijatelj bio sa Krstonošićem, tadašnjim generalnim direktorom Wiener-a) da odemo kod Krstonošića da smeni Ljubicu ili će napustiti Wiener, što nisam želeo...
U periodu nakon što sam isprozivao direktorku filijale iz Wienera, sasvim slučajno preko zajedničkih prijatelja stupio sam u kontakt sa Ljiljom Filipović direktorkom Delta Generali iz filijale Smederevo, kojoj područno pripada Požarevac. Ispostavilo se da je ona na terenu više puta čula komplimente za mene od klijenata i preko prijatelja mi je ponudila da je pozovem ukoliko želim da pređem u Delta Generali. Obavestila me je da će mesec-dva nakon tog našeg prvog razgovora u junu 2006. biti otvorena poslovnica Generali-ja u Požarevcu i da joj treba za rukovodioca poslovnice neko poput mene. Nakon tog razgovora dao sam otkaz u Wieneru jer je rad tamo za mene postao nepodnošljiv. Napominjem da je ta Ljilja Filipović meni ponudila da će me izabrati za rukovodioca poslovnice, jedina ograda je bila da moram položiti neko testiranje koje mora položiti svaki Deltin rukovodilac. Kasnije se raspisivanje konkursa oteglo, bar pola godine. Prijavilo se mnogo kandidata, mislim stotine. Od svih, samo nas petoro je položilo to testiranje. Ljilja Filipović je rekla da je sad gotova stvar, da se isključivo ona sad pita, i da treba da idem na neki formalni razgovor u centralu Delte i da će nakon tog razgovora sa komisijom ona oceniti pismeno testiranje, taj razgovor sa komisijom i njen utisak, pošto svih nas petoro nakon komisije izlazi i pred nju - i izabrati mene (inače za sve to vreme od mog odlaska iz Wienera juna 2006 do januara 2007. ja se redovno viđam sa Ljiljom i vodim je po terenu u požarevačkom kraju, kao da radim)... Taj razgovor sa petočlanom komisijom sastojao se iz nekoliko razgovora gde su simulirane neke situacije. Kada sam obavio poslednji razgovor ispred komisije jedan član mi se obratio pozdravljajući se - "kolega viđaćemo se"... Kasnije se ispostavilo kao vrlo bitno da se jedan od nas petoro za vreme razgovora sa komisijom, dok smo čekali svoj red, domunđavao se sa nekim bradonjom u hodniku; bilo je očigledno da taj bradonja radi u centrali Delte... A bio mi je iritantan jer ga se nisam sećao sa pismenog testiranja i bilo je očigledno da ga "gura" neko jak iz centrale.
Međutim nakon tog dana, razgovora sa komisijom, mislim da je bio 15.1.2007., Ljilja Filipović me ne zove 2 nedelje, što je bilo čudno jer smo se predhodne pola godine čuli svaka 2-3 dana. Kada sam je pozvao rekla mi je da me je komisija jedinog eliminisala od tih petoro i da ona može da izabere samo jednog od ostalih četvoro!!!!!???? Meni je ponudila da biram svaku drugu poziciju u poslovnici ali da rukovodilac ne mogu biti. Naravno nisam prihvatio. Ispostavilo se da je izabran onaj koji mi je bio "sumnjiv" u centrali Delte koji se sve vreme domunđavao sa nekim bradonjom. Mislim da se Vojin zove taj koga su izabrali za rukovodioca poslovnice Delta Generali u Požarevcu, počeo je da radi 01.03.2007. Pamtim taj datum jer mi je Ljilja čak i navela da mi tada počinje radni odnos... Kasnije je Ljilja priznala jednom privredniku da je za tog Vojina bila "jaka urgencija" i da je "morao" biti primljen. Taj koji je gurao Vojina kasnije je na svom placu u centru Požarevca napravio poslovne prostorije i dugoročno izdao Generali-ju za poslovnicu.
Eto kako je prošao sposoban i dobronameran čovek. Mislim da je i dan danas Ljubica Vračar direktorka filijale Wiener-a u Požarevcu i da je i dan danas taj Vojin rukovodilac poslovnice Delta Generali u Požarevcu. Koliko mi je poznato ni jedan ni drugi za ovih 9 godina nisu upeli da zaključe ugovore sa onim firmama sa kojima sam napravio ugovore za nepunih godinu dana u Wieneru i par meseci u Delta Generali... Ja sam otišao u Crnu Goru, i tamo na primorju radim u turizmu kao marketing menadžer i tamo sam počeo od nule i opet imam najjače ugovore...
Odgovorno tvrdim da su poslovi akvizitera, agenta ili savetnika (različiti nazivi sa poziciju prodavca osiguranja) jedni od najjadnijih mogućih poslova. Ne pružaju se nikakvi uslovi zaposlenima (recimo kola zbog terenskog rada, naknada troškova, reprezentacija itd.) a traži se nerealan učinak da bi se opstalo u priči, a o nekoj konkretnijoj zaradi da ne govorimo. Početniku je tako reći nemoguće da ispuni sve ono što se od njega zahteva. I kada eventualno dođeš do ostvarenja neke zadate norme, onda ti povećaju normu i tom vrzinom kolu nema kraja. Na našim prostorima je posebno teško uspeti u priči prodaje osiguranja jer je narod osiromašen i sa niskim primanjima, i osiguranje je ljudima poslednja rupa na svirali... Pritom sama koncepcija zapošljavanja osiguravajućih društava je nekorektna prema postojećim zaposlenima, jer stiče se utisak da nije poenta da zaposleni uspe već da se za što kraće vreme naplati što više premija što se postiže neprestanim primanjem novih prodavaca koji hteli ne hteli najpre počinju od rodbine i prijatelja; i čim nekome naiđe period sa manjim učinkom (čitaj kada početnik osigura rodbinu i prijatelje koje je mogao) ulazi u problem sa rukovodiocem, a nakon drugog ili trećeg meseca sa učinkom manjim od norme sledi otkaz... Međutim ono što je najproblematičnije je što loši uslovi i višak agenata dovode da se agenti preklapaju na terenu, pa se usled toga stvaraju i loši medjuljudski odnosi. Dok kompanije ističu timski rad i duh kao prioritet, u stvari samom organizacijom te iste kompanije dovode do neprimerenih odnosa među zaposlenima...
Zovem se Miroslav Milanović, iz Požarevca sam. Posao u osiguranju sam počeo sredinom 2005. god. Tada sam bio apsolvent prava i mislio sam da je za mene dobra stvar da se zaposlim. Primetio sam u lokalnom listu "Reč naroda" oglas Wiener Stadtische osiguranja koji traži agenta osiguranja. Pojma nisam imao tada šta znači biti "agent osiguranja". U opisu radnog mesta naveli su da kandidat treba da ispunjava ne zna se koliko odličnih karakteristika pa sam mislio da je to u stvari neka menadžerska pozicija... Kada sam otišao u filijalu u Požarevcu da se raspitam, tadašnja a valjda i sadašnja direktorka Ljubica Vračar, nije me ispravno obavestila šta to znači biti agent osiguranja. Pošto sam se pozvao na visok prosek sa studija prava u Beogradu i preporuke više profesora sa fakulteta verovatno je zaključila da je dobro da ima nekog takvog u filijali. Tek kasnije pošto sam primljen i u toku obuke u Beogradu saznao sam da sam u stvari primljen na radno mesto suštinski terenskog prodavca. Međutim rešio sam da pokušam pošto sam već završio obuku. I mogu reći da mi je odlično krenulo. Ostvarivao sam za početnika sasvim pristojne učinke. Pošto sam mogao da radim sve vrste osiguranja, bazirao sam se na imovinska osiguranja, na STR-ove, SUR-ove, mala i srednja preduzeća. Za relativno kratko vreme moji klijenti su postali neki od najuglednijih privrednika iz požarevačkog kraja. Počeo sam da ostvarujem kontakte i ozbiljne priče i sa većim brojem državnih i javnih lokalnih preduzeća. Pomenuta diretorka filijale Ljubica Vračar nazivala me je "ikona filijale" i "budućnost Wiener Stadtische", i kao takvog me predstavljala i rukovodiocima iz centrale u Beogradu.
Međutim od početka mi je bilo jasno da je Ljubica Vračar jedna jako nesposobna žena. Blage veze ona nije imala s poslom, čak nije znala ni da predstavi osiguranja iz ponude kada bi neko došao u filijalu, a ona bi sa takvim klijentima imala razgovor. Kada bi direktorku poveo sa mnom na razgovor kod nekih bitnih postojećih ili potencijalnih klijenata, kasnije bi mi ti rukovodioci sugerisali da je više ne dovodim, čak je nekoliko njih upotrebljavalo isti izraz u njenom opisu - "ne zna gde bije"... Meni nije smetala poslovna inkompetentnost moje direktorke. Ali mi je jako počelo da smeta kada je oko sebe počela da sakuplja poltrone. Pošto je požarevačka filijala Wiener Stadtische imala drugi najlošiji učinak od svih filijala, direktorka je rešila između ostalog da prepolovi sledovanje za gorivo koje je pripadalo službenom autu filijale!!??? Time sam najviše lično bio pogođen jer sam bio onemogućen da obilazim razne firme koje nisu blizu Požarevca, pa sam to morao da činim vlastitim autom. Ali poenta je da su do jako dobre firme, gde niko od kolega predhodno nije mogao ni kafu da popije a meni je uspelo da ostvarim ozbiljne priče i polako da počinjem da zaključujem ugovore. Drugi potez direktorke je bio deljenje otkaza čak i onim agentima koji su ostvarivali normu, a pritom je tolerisala nekoliko svojih poltrona koji nisu ostvarivali normu i kojima je davala i one poslove koji su trebali da se vode na filijalu. Pritom ti poltroni, koji su se najviše kleli u timski rad, jako su se nekorektno ponašali, išli su na ona mesta gde su znali da neki drugi agenti već imaju priču...
Kada je direktorka dala otkaz supruzi jednog od najuspešnijih agenata, stao sam u njenu zaštitu. Fakat je bio i javna tajna da je taj Mile deo svoje produkcije pisao na ženu kako bi imala normu, ali je taj Mile imao jako dobre klijente, između ostalih - DIS. Tada je to bilo 20 ili 30 prodavnica, ali svi znamo šta je DIS danas... Na poslovnom sastanku sam javno prozvao direktorku za nesposobnost i da ako je počela da daje otkaze da treba najpre od sebe da počne! Od tog momenta sam od "ikone filijale" postao persona non grata. Direktorka je počela otvoreni sukob protiv mene. Nije tako lako mogla da me otkači jer sam imao jake klijente. Međutim počela je da me sputava da zaključujem ugovore sa klijentima (znala je sa kime imam priču jer sam o tome svake nedelje podnosio izveštaj, pa je na ta mesta slala poltrone svoje, a neki ljudi su i zaključili ugovore sa njima jer su mislili da je to sve jedno)... Išla je u toliku krajnost da je zabranila svima u filijali da razgovaraju sa mnom; kasnije na ulici bi se ti ljudi izvinjavali i pravdali i pružali mi podršku. Pošto je sukob između mene i Ljubice postao javan, jedan jako važan klijent je ponudio (pošto je prijatelj bio sa Krstonošićem, tadašnjim generalnim direktorom Wiener-a) da odemo kod Krstonošića da smeni Ljubicu ili će napustiti Wiener, što nisam želeo...
U periodu nakon što sam isprozivao direktorku filijale iz Wienera, sasvim slučajno preko zajedničkih prijatelja stupio sam u kontakt sa Ljiljom Filipović direktorkom Delta Generali iz filijale Smederevo, kojoj područno pripada Požarevac. Ispostavilo se da je ona na terenu više puta čula komplimente za mene od klijenata i preko prijatelja mi je ponudila da je pozovem ukoliko želim da pređem u Delta Generali. Obavestila me je da će mesec-dva nakon tog našeg prvog razgovora u junu 2006. biti otvorena poslovnica Generali-ja u Požarevcu i da joj treba za rukovodioca poslovnice neko poput mene. Nakon tog razgovora dao sam otkaz u Wieneru jer je rad tamo za mene postao nepodnošljiv. Napominjem da je ta Ljilja Filipović meni ponudila da će me izabrati za rukovodioca poslovnice, jedina ograda je bila da moram položiti neko testiranje koje mora položiti svaki Deltin rukovodilac. Kasnije se raspisivanje konkursa oteglo, bar pola godine. Prijavilo se mnogo kandidata, mislim stotine. Od svih, samo nas petoro je položilo to testiranje. Ljilja Filipović je rekla da je sad gotova stvar, da se isključivo ona sad pita, i da treba da idem na neki formalni razgovor u centralu Delte i da će nakon tog razgovora sa komisijom ona oceniti pismeno testiranje, taj razgovor sa komisijom i njen utisak, pošto svih nas petoro nakon komisije izlazi i pred nju - i izabrati mene (inače za sve to vreme od mog odlaska iz Wienera juna 2006 do januara 2007. ja se redovno viđam sa Ljiljom i vodim je po terenu u požarevačkom kraju, kao da radim)... Taj razgovor sa petočlanom komisijom sastojao se iz nekoliko razgovora gde su simulirane neke situacije. Kada sam obavio poslednji razgovor ispred komisije jedan član mi se obratio pozdravljajući se - "kolega viđaćemo se"... Kasnije se ispostavilo kao vrlo bitno da se jedan od nas petoro za vreme razgovora sa komisijom, dok smo čekali svoj red, domunđavao se sa nekim bradonjom u hodniku; bilo je očigledno da taj bradonja radi u centrali Delte... A bio mi je iritantan jer ga se nisam sećao sa pismenog testiranja i bilo je očigledno da ga "gura" neko jak iz centrale.
Međutim nakon tog dana, razgovora sa komisijom, mislim da je bio 15.1.2007., Ljilja Filipović me ne zove 2 nedelje, što je bilo čudno jer smo se predhodne pola godine čuli svaka 2-3 dana. Kada sam je pozvao rekla mi je da me je komisija jedinog eliminisala od tih petoro i da ona može da izabere samo jednog od ostalih četvoro!!!!!???? Meni je ponudila da biram svaku drugu poziciju u poslovnici ali da rukovodilac ne mogu biti. Naravno nisam prihvatio. Ispostavilo se da je izabran onaj koji mi je bio "sumnjiv" u centrali Delte koji se sve vreme domunđavao sa nekim bradonjom. Mislim da se Vojin zove taj koga su izabrali za rukovodioca poslovnice Delta Generali u Požarevcu, počeo je da radi 01.03.2007. Pamtim taj datum jer mi je Ljilja čak i navela da mi tada počinje radni odnos... Kasnije je Ljilja priznala jednom privredniku da je za tog Vojina bila "jaka urgencija" i da je "morao" biti primljen. Taj koji je gurao Vojina kasnije je na svom placu u centru Požarevca napravio poslovne prostorije i dugoročno izdao Generali-ju za poslovnicu.
Eto kako je prošao sposoban i dobronameran čovek. Mislim da je i dan danas Ljubica Vračar direktorka filijale Wiener-a u Požarevcu i da je i dan danas taj Vojin rukovodilac poslovnice Delta Generali u Požarevcu. Koliko mi je poznato ni jedan ni drugi za ovih 9 godina nisu upeli da zaključe ugovore sa onim firmama sa kojima sam napravio ugovore za nepunih godinu dana u Wieneru i par meseci u Delta Generali... Ja sam otišao u Crnu Goru, i tamo na primorju radim u turizmu kao marketing menadžer i tamo sam počeo od nule i opet imam najjače ugovore...
Poslednja izmena:
M
Mixi87
Gost
Nadam se da će ovo pročitati Mixi77... Naime, imam slično iskustvo sa Ljiljanom Ljiljom Filipović iz Smedereva. Dotična me je prevarila i otela mi velike klijente, ali kako sam još uvek u poslu neću sad detaljisati, što ne znači da neće doći vreme...
