Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

Neznam,mozda je tvoj zar malko drugaciji ,tisi,hladniji,ali zar je pogresno sto je moj ovoliko jak?Mislim da nije.Ako zelis slobodno se ponosi time sto imas tamo negde jednog blesavka sto cezne za tobom kao da si mu poslednja.Jar ja bi sigurno podigao glavu toliko visoko da nebih video vise nikog,nijednog frajera,dasu,svalera,koji se tu oko mene stalno sepure.Drzao bih te tu na grudima kao stit od tih strela pakosti,drskosti kojima me cesto zasipaju.Ne,sad bih pustao da me gadjaju.Znam da mi nemogu nista,jer izmedju njih i mog srca stois ti.
 
http://fs1.****************/images/141216/rrrsp92n.jpg
Prva ljubav - Dragana Konstantinovic
Nemoj da mi uputiš više
nijedan pogled,
čak i ako bi smeo.
Svaki tvoj pogled samo nove uspomene piše
i tiho, nečujno urezuje tvoje ime
u neke moje još nerođene rime
žute i plave boje,
a ja nisam sigurna da li bi ti to hteo.
Ne budi moje orkane snene
da se neki ne zakovitla iz pene,
ponašaj se i dalje kao da ne postojim, i kao što si do sada umeo
nastavi da gledaš kroz mene
u nedogled
iako tu ispred tebe stojim.
Nemoj uopšte da me gledaš,
zaboravi me.
Potroši svoje poglede na one druge, na one što znaju da se kikoću,
da od svega naprave važnu temu,
na one izgubljene u beskraju
što ne znaju za samoću,
na one što se trude
da uvek nose šminku,
na one kojih se sve tiče
a tako malo znaju...
Gledaj njih,
zaboravi mene, klinku,
ja nisam takva niti takva mogu da budem,
ja sam iz neke potpuno druge priče.
Nemoj da mi uputiš više
nijedan osmeh.
Jedan je dosta.
Pomisliću da u tom novom još nešto piše
i bojim se, izazvaću podsmeh
kod onih kojih se sve tiče...
U meni se rodi i osta
želja koja klija i raste,
i izvija se i trudi
da izleti u nebo
i nemoguće preraste.
I zato nemoj, nemoj nikada više da mi poklonis nijednog smeška.
Zamisli da me nema,
da ne postojim, tako je bolje. Moram to da te molim jer se bojim,
strašno se bojim
da je tvoj osmeh samo greška.
Pokloni tvoj osmeh tamo nekoj drugoj,
i petoj, i sedmoj,
pokloni ga onima koje će znati da ga vrate, onima koje ne vole čekanje,
kojima nije problem da svojim osmehom uzvrate
odmah, bez razmišljanja,
a da ga prime još manje.
Pokloni ga njima, meni nemoj,
jer moj osmeh predugo sanja dok ne ugleda svitanje,
predugo čezne da izleti,
predugo plete šarene duge,
predugo trepti dok ne sine,
a za sve to vreme
moje usne su neme.
Zato me zaboravi
jer ja nisam kao te druge,
ja sam iz neke sasvim druge šeme.
Nemoj da mi uputis vise
nijednu reč,
čak i ako to želiš.
Sve reči mogu da imaju i drugo lice,
i šta ako ti to prekasno shvatiš
i poželiš da ih vratiš
i pričuvaš za neku drugu zgodu
kad vidiš šta u mojim očima piše,
pa se sneveseliš,
a već je kasno, već si ih pustio da odu?
Ne, nemoj mi reći ni jednu reč više,
bojim se da će i moje reči da poteku
izazvane tvojim
pa će da se sliju u moćnu reku
i da teku i teku...
Tako se bojim
da će iz mene bujica da provali,
da mi neće biti dovoljno sve vreme u našem veku
da iskažem sve što smo do sad otćutali.
Neka tvoje reči odu na tamo neke
očima blizu
a mislima daleke, na one što imaju raspletene kose,
što uvek slušaju ali retko čuju, na one što se oblače u Rimu i Parizu,
na one kojima je važno šta će da obuku
i šta će da nose,
na one što se stalno utrkuju...
Na mene ne bacaj reči,
zamisli da ne postojim,
jer ja se bojim, strašno se bojim
da neće ništa da me spreči
jednom kad moja bujica krene,
kad se otkači i provali i dotakne sve vaseljene
koje nam dele sreću i tuge.
Zato te molim, najlepše molim,
zaboravi mene,
ja sam jaka i sve ću moći da prebolim
jer ja nisam i nikad neću
biti kao te neke druge.
I nemoj, nikada nemoj da me tražiš,
čak i ako se osmeliš
pa to poželiš,
čak i ako se na to odvažiš.
Čak i ako ti konačno sine da sam ja Ona,
jedina prava samo za tebe,
ona jedna od miliona
koja ti pruža more tišine
i svu silinu uragana
u istom trenu.
Ne, nemoj da me tražiš,
pusti me da sama svoje dane brojim
dok postojim,
dokle god trajem nekih dana,
dokle god moje vreme curi.
Nedaj da ti misli na tu stranu skrenu,
nipošto nedaj.
Ja se neizvesnosti više ne bojim
ali bih radije da požurim
i da se sakrijem u uspomenu.
Potraži one neke druge
koje su svikle
da nose štikle,
koje samo sa debelim slojem šminke postoje,
koje još uvek ispredaju prazne priče,
koje se još uvek utrkuju da sve vide i čuju,
koje nose samo uzdužne pruge
jer im samo takve dobro stoje,
koje ne pričaju nego se dovikuju...
Mene nemoj,
mene ne traži
jer ja sam samo drhtaj jednog trena,
samo kap rose opijena jutarnjom vlagom,
samo neizrecivo malo parče istine u laži,
i nestalna kao morska pena
od koje sam sačinjena.
Bojim se, strašno se bojim
ako me nađeš
da ćemo zajedno da potečemo istom snagom,
istom silinom,
istom žestinom,
i da ću početi da postojim,
stvarno postojim
od tada pa sve do svog kraja.
Probudićeš moje orkane
i bujice i reke,
moji snovi će da dobiju lice
i da ostvare želje daleke.
Ali, šta je sve to?
Sve će to jednom morati da stane
jer kad tad stane sve što jednom krene,
jer kratak je ovaj ljudski vek
i prolazan poput lepote maja.
A ako me ne nađeš,
ako me nikada ne nađeš,
ja ću imati tebe i ti ćeš imati mene
odavde pa do večnosti, zauvek,
bez početka i bez kraja.
 
10801912_912284075449633_3906359324960423072_n.jpg
 
Nemoj nista da govoris, sada svaka rec moze pokvariti sve,

samo me nezno gledaj, upijaj tim sjajnim bisernim ocima,

i ne govori, dozvoli da nasa tela pricaju umesto nas,

neka govore o plesu uzdaha, strasti, ustreptalih osecanja,

neka se ne cuje ni jedna rec, jer progovorimo li ti ili ja,

strah me je, od toga da ce reci rasprsiti ove trenutke ljubavi,

koji ce nestati kao balon od sapunice ili nas nedosanjani, zajednicki ljubavni san.

 
Poslednja izmena:
Prijatelj mi se sazali "eh kako se one igraju sa tobom",a ja nevidim tako,pa mi bese zao.Medjutim,igraj se samnom slobodno,iskoristi me najgore sto znas,nema veze,jer cim te pustam znaci da mi to odgovara.Ja sam mozda slep,ali i te kako vidim,pa cu mozda jednom znati taci te tamo gde treba,e onda ces ti biti igracka,samo sto se ja opet necu igrati tobom,jer sam se vec igrao,pa cu tada samo uzivati zajedno sa tobom.
 
Mislio sam da umem da mrzim i pogresio sam.Takodje sam gresku napravio kada sam pomislio da nemogu da oprostim.Sada sam siguran da samo znam da volim i nista drugo,samo to.Na hiljade nacina da izrazim ljubav,da pokazem ljubav,da pratim i slusam otkucaje tvoga srca ,da ti dodirom pokazem sve ono sto se nalazi u mojoj dusi.Drugo vise i neznam.A i ne zelim da znam.To mi je dovoljno i za nocas i za sutra,a i za ostatak zivota.Izgleda da sam samo za tebe i zbog tebe i stvoren.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top