Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

10427323_741871645886703_5028552216401605232_n.jpg
 

ЛЕТО У ДУБРОВНИКУ ГОДИНЕ 1927.

Тла давно нестаје. И већ трне,
у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна.
Разум ми још само трепери, од звезда овог лета.
А клоне ли, клонуће ми на снег тек, дрхћућа и ледна,
љубав, као сен уморне срне.


tumblr_nhah72O76I1sbg0tro1_1280.jpg


Срем то више није. Што сад засја,
преда мном, избледелим, од сласти, пре телесних.
Не видим више ни знак, жутог, на брегу, дрвета.
Јесењим зрацима Сунца, са Бачке, у прах небесних,
лебде сад бат мој и шеве, са класја.


tumblr_nhagxmo40k1sbg0tro2_1280.jpg


Од земље одлазим. И већ слутим,
у себи, сва мучења прошлости, пре милине.
Скоро ће разнети дим и ово што овде збивах.
Но да л ће и тад свитати зора из зимске тишине,
животу мом, да га злим не мутим?


tumblr_nhagxmo40k1sbg0tro3_500.jpg


Тла давно нестаје. И већ трне,
у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна.
Разум ми још само трепери, од звезда овог лета.
А клоне ли, клонуће ми на снег тек, дрхћућа и ледна,
љубав, као сен уморне срне.

Црњански


tumblr_nhah72O76I1sbg0tro2_500.jpg
 

СМИРАЈ

Сетим се, како су, у љубави,
драги, први дани.
Кад су руке топле,
кад се очи следе,
прелетајући оне кутове бледе,
око усана...


tumblr_nhhbeanVGQ1sbg0tro1_1280.jpg


Што дрхте, проткани,
мутном тишином,
у којој су осмех и туга помешани
несигурно и тамно.


tumblr_nhhbeanVGQ1sbg0tro2_1280.jpg


Клатно звона
тешко и тмурно
у груди удари ме.


tumblr_nhhbeanVGQ1sbg0tro3_400.jpg


Тад се дижем,
и, у мутна ока прозора,
пуна ситних гласова вечери,
шапућем, несигурно,
и моје име.

Милош Црњански


tumblr_nhhbeanVGQ1sbg0tro4_500.jpg
 
tumblr_nga2khsyJ61s8hacuo1_500.jpg


Tražim te
po belim kulama
pod osamljenim svodovima
dok koplje podneva vrišti
u vrtačama mojih zenica

Tražim te
dok nebeski časovnici
ozvezdani
razmeću se belim pticama
po rubovima sna

Tražim te

dok ludi konji zapliću
svoja kopita
po okrvavljenim brazdama večeri

Tražim te

na roguljama prstiju
gde se prelama
duša zatočenica

...
Branka Maksimović
tumblr_nfnavsSx8x1rz95auo1_500.jpg

tumblr_nd0mshitlF1twpt0wo1_500.jpg
 
Херман Хесе: ПОНОВНИ СУСРЕТ
Дали си могла да заборавиш
да је твоја рука некад у мојој лежала,
и да се неизмерна радост
из твоје руке у моју,
с мојих усана на твоје прелила,
и да је твоја коса плава
читаво једно кратко пролеће
огртач среће мојој љубави била,
и да је овај свет, некада мирисан и распеван,
сада сив и уморан,
без љубавних олуја
и наших малих лудости?

Зло које једно другом наносимо
време брише и срце заборавља;
али часови среће остају,
њихов је сјај у нама.
 

Back
Top