Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Тла давно нестаје. И већ трне,
у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна.
Разум ми још само трепери, од звезда овог лета.
А клоне ли, клонуће ми на снег тек, дрхћућа и ледна, љубав, као сен уморне срне.
Срем то више није. Што сад засја,
преда мном, избледелим, од сласти, пре телесних.
Не видим више ни знак, жутог, на брегу, дрвета.
Јесењим зрацима Сунца, са Бачке, у прах небесних,
лебде сад бат мој и шеве, са класја.
Од земље одлазим. И већ слутим,
у себи, сва мучења прошлости, пре милине.
Скоро ће разнети дим и ово што овде збивах.
Но да л ће и тад свитати зора из зимске тишине,
животу мом, да га злим не мутим?
Тла давно нестаје. И већ трне,
у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна.
Разум ми још само трепери, од звезда овог лета.
А клоне ли, клонуће ми на снег тек, дрхћућа и ледна, љубав, као сен уморне срне.
Dao bih ti hiljade poljubaca ,isto toliko dodira,ali nemogu.Na daljinu se moze dati samo srce i svi njegovi otkucaji,sva njegova drhtanja.Istinska ljubav ipak je u njemu,a ne u poljubcima niti dodirima.Pa cu zato iskoristiti ovu daljinu i poslacu ti srce sa svim sto je u njemu.To nek bude novogodisnji poklon tebi.
Tražim te
po belim kulama
pod osamljenim svodovima
dok koplje podneva vrišti
u vrtačama mojih zenica
Tražim te
dok nebeski časovnici
ozvezdani
razmeću se belim pticama
po rubovima sna
Tražim te
dok ludi konji zapliću
svoja kopita
po okrvavljenim brazdama večeri
Tražim te
na roguljama prstiju
gde se prelama
duša zatočenica
Херман Хесе: ПОНОВНИ СУСРЕТ
Дали си могла да заборавиш
да је твоја рука некад у мојој лежала,
и да се неизмерна радост
из твоје руке у моју,
с мојих усана на твоје прелила,
и да је твоја коса плава
читаво једно кратко пролеће
огртач среће мојој љубави била,
и да је овај свет, некада мирисан и распеван,
сада сив и уморан,
без љубавних олуја
и наших малих лудости?
Зло које једно другом наносимо
време брише и срце заборавља;
али часови среће остају,
њихов је сјај у нама.