Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

10366031_666158200135713_5072586552745648419_n.jpg
 

ПОВРАТАК

Ко зна (ах, нико, нико ништа не зна.
Крхко је знање!)
Можда је пао трак истине у ме,
А можда су сање.
Још би нам могла десити се љубав,
Десити - велим,
Али ја не знам, да ли да је желим,
Или не желим.

tumblr_n76qg3F3jH1sbg0tro1_1280.jpg


У мору живота што вјечито кипи
Што вјечито хлапи,
Стварају се опет, састају се опет
Можда исте капи -
И кад прође вјечност звјезданијем путем,
Једна вјечност пуста,
Могла би се опет у пољупцу наћи
Нека иста уста.


tumblr_n76qg3F3jH1sbg0tro2_1280.png


Можда ћеш се једном увече појавит
Прекрасна, у плавом,
Не слутећи да си своју свјетлост лила
Мојом давном јавом,
И ја, који пишем срцем пуним тебе
Ове чудне риме,
Ох, ја нећу знати, чежњо моје бити,
Нити твоје име!

tumblr_n76qg3F3jH1sbg0tro3_1280.jpg


Па ако и душа у томе тренутку
Своје ухо напне,
Сигурним ће гласом заглушити разум
Све што слутња шапне;
Код вечерњих лампа ми ћемо се крадом
Погледат ко странци,
Без имало свијести колико нас вежу
Неки стари ланци.

tumblr_n76qg3F3jH1sbg0tro4_400.jpg


Но вријеме се креће, но вријеме се креће
Ко сунце у кругу,
И носи нам опет оно што је било:
И радост, и тугу.
И синут ће очи, наћи ће се руке,
А срца се дићи -
И слијепи за стопе бившега живота
Њима ћемо ићи.

tumblr_n76qg3F3jH1sbg0tro5_1280.jpg


Ко зна (ах, нико, нико ништа не зна.
Крхко је знање!)
Можда је пао трак истине у ме,
А можда су сање.
Још би нам могла десити се љубав,
Десити - велим,
Али ја не знам да ли да је желим,
Или не желим.

Добриша Цесарић

tumblr_n76qg3F3jH1sbg0tro6_1280.jpg
 
ЗАДОВОЉСТВА

Први поглед кроз прозор у зору
Поново пронађена стара књига
Одушевљена лица
Снег, промене годишњих доба
Новине
Пас
Дијалектика
Туширати се, пливати
Стара музика
Удобне ципеле
Схватати
Нова музика
Писати, садити
Путовати
Певати
Бити љубазан


Бертолт Брехт
 
***
Постоји тајни зов
И туга тајна.
Знам: они су - почетак свих стазица;
И само бол је последица,
Када без снова,
Ни прошлост није бајна.

Али, постоји љубав,
И оно што је над нама.
Знам: не може бити друго, јаче,
Када и нада плаче,
Но васкрсни убав
И дај се нов сасма.


НА КРАЈУ СВЕ ИСТОПИ

Све у заборав падне лако.
И као да сам умро,
Благослов тражиш тек онако –
За снег у јесење јутро.

Под прозором твојим заспаћу;
Да чујем како дишеш,
И на бели папир ставићу
Све што сновима ришеш...

Срце у сећања се склопи –
У вечност без граница!
Ипак, на крају, све истопи
Топлина твојих трепавица!

Евгеније Александрович Капустин


С руског превео Анђелко Заблаћански
 
Poslednja izmena:

Back
Top