Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i cekat cu te na nekoj stanici
kad negde daleko usnu valovi.
Nemoj otici ni samo jedan cas, jer tada,
u tom casu, spoje se kapi nesanice
i mozda ce sav dim sto trazi svoju kucu
doci da ubije i moje izgubljeno srce.
Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete tvoje vedje u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otici ces tako daleko
da cu obici zemlju ispitujuci
hoces li se vratiti ili me ostaviti da umrem.
Pablo Neruda
Večernji sutoni govoriće ti o Smrti, a tišine o Zaboravu.-A ti ceš odgovoriti sutonima i tišinama: "Ima nešto što ne umire za ljudsko srce, a to je nerasudna ali nenadmašna vera u nerealno i nemogućno. I ima nešto što stoji iznad sudbine čoveka, a to je Ljubav koja je, kao i Smrt, uvek slepa moć prirode, a ne cilj čovečje sreće ili nesreće."
"I ne zaboravi, život je bombonjera! Znaš, u bombonjeri imaš sortirane čokolade, i neke ti se sviđaju a neke ne?! I onda pojedeš one koje ti se sviđaju, pa ti ostanu one koje ti se ne sviđaju? Uvijek mislim na to kad mi se dogodi nešto tužno.'Sad samo da ove smažem, i sve će biti uredu.'Život je bombonjera." („Norveška šuma“-Haruki Murakami)