Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

210edsg.jpg
 
Večeras ti otvaram vrata svojih snova,
Udji slobodno i bez kucanja u moj svet,
Naći ćeš tamo ljubavi mora i suza staklenih..
Pogledaj oko sebe i videćeš ljudi svi nalik tebi
Jedan do drugog i tako mnogo...
Naći ćeš vatre, jače od svih na svetu,
To je moja strast, jedina vatra koju ne možeš ugasiti...
Ma udji slobodno i pogledaj,
U srce moje zaviri bez straha...
Naći ćeš tamo samo dvoje...
Tebe i nju.. - milo moje..
http://3.***************/_qea5FWrVqg8/TRBAhAV00gI/AAAAAAAAAZU/4Rqal5LaI_g/s1600/large_wicca2.jpg:heart:
 
LJUBAVNICI

Niko nas nece podeliti vise,
na dobre i gresne.
Tajni smo kao grane snezne,
a sve sto je staro u ljubavi,
place sve tise.
Jos malo samo, pa cemo sumorni,
sa osmehom tuznim, u strastima ruznim,
stati, bolni, bledi, umorni.
U bilju, ili necem drugom,
mocnom, nad proplankom jedne sume mlade,
naci cemo opet svoje nade.

U mirisnom nebu nocnom.
Nade svih koji se bolno smese.
I, kad, opet, kao vecni cvet,
nad telima umornim, nebesa zaplave.
I zagrljaj opet bude svet,
kao zlato oko svete glave,
sa tamjana mirisom sumornim,
necemo znati koji greh to bese,
medju gresima sto ko oblaci plove,
sto nam ta tela i duse dade divne i nove.

 
Pisma Johan Volfgang Gete

Sаrloti Fon Stajn
Butelstet, 20 marta 1782
Uvece

Čitao sam, pravio izvode i pisao. Prvog dana otkako sam se odvojio od tebe nekako mi nista ne ide od ruke. Svaka nit moga bića vuče me k tebi. Danas mi se učinila gotovo nepodnošljiva pomisao da ću te videti kroz osam dana. Kakve mi cudne, rekao bih cak glupe misli padaju pri tom na um, ne smem ni da ti kazem. Sto se tice Egmonta, ne gubim nadu, ali ici ce sporije nego sto sam mislio. Divna je to stvar. Kad bih imao jos vremena, pisao bih ga drugcije, a mozda ga uopste ne bih pisao. Ali sad kad je vec tu, neka ostane. Pokusacu samo da otstranim ono sto je suvise otvoreno, sto nosi tragove gjackog manira, jer nije u skladu sa dostojanstvom predmeta. Ovo pismo ces dobiti preko jednog momka koji rano ujutru polazi. Oh, najdraza! Celog zivota sam idealisao o tome kako bih zeleo da budem voljen i uvek uzalud trazio ispunjenje te zelje u snu zanosa. A sad kad mi je svet svakog dana sve jasniji, nalazim to najzad u tebi Na takav nacin da to vise nikad izgubiti ne mogu. Hiljadu puta zbogom.

Vajmar, 28 avgusta 1782
Ujutru

Dobro jutro, voljena moja. Nerado izlazim iz jedne godine svoga zivota koja mi je donela tako mnogo srece i koja ce mi potvrdjivanjem tvoje ljubavi postati nezaboravna. Za neposrednu buducnost nemam mnogo zelja, samo jednu zarku: da mi ti ostanes i da mi ostanes ista. Zasto si mi bas sad odsutna, pa ne mogu blagoslov da primim sa tvojih usana!
Moj momak zuri. Hiljadu puta zbogom.

Vajmar, 17 septembra, 1782

Sasvim tiho uputio sam se kuci da citam, ceprkam i na tebe da mislim. Kao da sam rodjen za neko privatno zanimanje, ne shvatam kako me to sudbina upetlja u neku drzavnu upravu i knezevsku porodicu.
Za tebe zivim, Lota moja, tebi su posveceni svi moji sati, ti mi ostajes – ja to osecam…
Vajmar, 9 aprila 1783

Nekako mi je sumnjivo zapoceo dan, ucini mi ga lepim svojim toplim zeljama. Koliko se radujem danasnjem veceru, kad cu opet da nadjem tebe i tvoju ljubav. Zbogom slatka radosti mog zivota, ti si jedina ceznja mog bica.

Vajmar, nedelja, 9 jula 1786

Sad sam gotovo prezreo kao knezevski plod i cekam spasenje, poslove sam posvrsavao i ako necu da pocnem opet od pocetka, moram ici, a evo stize tvoje pismo i pojacava ceznju d ate opet vidim… Sad mi je najveci izvor zadovoljstva botanika… Sve mi se namece, ne razmisljam vise o tome, sve mi dolazi i ogromno carstvo mi se u dusi uproscava, tako da i najtezi problem mogu odmah prosto ocitati. Samo kad bih mogao nekome da saopstim ono sto vidim i osecam, ali to je nemogucno. A nije to neki san, neko mastanje, to je sagledanje sustinske forme, kojom se priroda takoreci stalno igra i igrajuci se stvara raznovrsni zivot. Kad bih imao vremena u ovom kratkom zivotu, otisnuo bih se u sve oblasti prirode – u njeno celo carstvo. Sad zbogom, najdraza, jedina, kojoj bi sva moja dusa da se otvori i preda. Radujem se tvojoj ljubavi i racunam na nju za sva buduca vremena…


il_570xN.320564188.jpg
:heart:
 
Пре него што почнеш судити о мени и мом животу, обуј моје ципеле и иди мојим путем! Прођи улице, брда и долине! Осети бол и срећу! Прођи године кроз које ја пролазим, падни преко сваког камена који се мени нашао на путу! Устани увек и поново иди истим путем, ко што ја радим! И тек онда ми можеш судити.
Kliknite za proširenje...
........
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top