Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

148nrlj.gif
 
Život nam je bio ćudljiv i svirep. U prirodi nije bilo dobrote ni smisla. Ali, dobrote i smisla bilo je u nama, u nama ljudima s kojima se slučaj igra, te mi možemo da budemo jači i od prirode i od sudbine pa ma to bilo i samo za nekoliko časova. Mi možemo da budemo bliski jedno drugom kada je to nužno i da jedno drugom pogledamo u oči koje shvataju. Mi možemo da volimo jedno drugo i da živimo radi uzajamne utjehe.
A ponekad, kada mračna sudbina ćuti, možemo još i više. Tada možemo da za koji trenutak budemo bogovi, da pokrenemo moćne ruke i stvorimo stvari koje prije toga nisu postojale i koje, kad su jednom stvorene, žive bez nas i dalje. Iz tonova i riječi, i iz drugih slabašnih ništavnih stvari možemo da sagradimo muzička djela, arije i pjesme pune smisla, utjehe i dobrote, ljepše i trajnije nego što su brutalne igre slučaja i sudbine. Možemo da nosimo u srcu svevišnjeg i onda kada nas on cijele prožme, može on kroz naše oči i kroz naše riječi da pogleda i progovori o onim drugima, koji ga ne poznaju ili neće da ga poznaju. Mi svoje srce ne možemo povući iz života, ali ga možemo tako uobličiti i tako naučiti da ono postane jače od slučaja i da može da nepokolebljivo gleda u ono što nam zadaje bol.

Herman Hese - Mi mozemo nauciti srce da gleda u bol
 
GREJEM GRIN: Kraj jedne ljubavne priče

-Ja sam ljubomoran čovek. Ljubomoran sam na ovu čarapu.
-Zašto?
-Zato što ona može ono što ja ne mogu. Da ti ljubi celu nogu. I ljubomoran sam na ovo dugme.
-Jadno, nevino dugme.
-Nije nevino nimalo. Sa tobom je celog dana. Ja nisam.
-Pretpostavljam da si ljubomoran i na moje cipele. Zašto?
-Zato što će te odvesti od mene...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top