Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

EKo1bGMWsAAYzzZ


Ne govorim ti bas u poslednje vreme
da te volim
i ne gasim ti svetlo u ocima
pre spavanja
ne govorim ti nesto nezno
i ne grlim ti dusu
ali ovo ti moram reci
previse je gorkog
i ljudi su grubi
pa ako i ne govorim
još uvek te ono najlepse u meni
voli i ljubi.
Ž.Krznarić :heart:
:kpozdrav:
 
Ja čekao sam neki novi dan i čekao sam neku toplu noć čekao sam proleće da me odnese I čekao sam da sa neba padneš ti i baš na tome mestu budem ja čekao sam ko zna šta da me odnese Odnesi me ponesi me povedi me Tek, neko tamo čuo je moj glas i ulice su zasjale na čas i predamnom si stvorila se ti da me povedeš Svečano je bilo tako sve ulice su sad već blistale i kao da su rekle zašto ne sad me povedi Ceo život čekam na tebe sedim sam i gledam u sebe mislim sad, pitam se gde si ti
:zag: :bye:
 
Milo moje, najmilije, oprosti mi stihove. Nije "otisak moje duše" dorastao tvojoj duši. To su samo nepismeni leleci, jadikovke, vapaji i čežnja iz sedamnaestog veka, staromodan način da se tuga proglasi za ljubav. Dosad sam mogao izučiti zanat i potkovicom, koja me izabrala, kada sam te sreo, potkovati srce da se ne troši, dok za tobom kaska. Barem bi ga ponekad, makar kroz san, čula, kada se u sitne sate dovuče do tvog praga. Možda bi se sažalila i pustila u sebe, da napolju ne zebe. Da je slovo zrno peska, koliko sam ih potrošio, mogao sam, s' ovih deset prstiju, kućerak sagraditi, preneti te preko praga, pa te sa tih deset prstiju, milovati i golicati bez reči, jer život nije pesma. Lepo moje, najlepše, oprosti mi stihove. Te škrabotine ni nalik nisu rukopisu mog pogleda, koji do suza zadrhti, kad mu se učini da te ne vidi, pa brže-bolje dozivam nebo da ga sebi uzme, jer bez tebe ne treba ni meni. Voljeno moje, najvoljenije, oprosti mi stihove. Sve su to najgore psovke naspram reči, koje u grlu, kraj srca, čuvam, za slučaj da jednog dana Bog reši da postoji, pa te zamoli da saslušaš šta imam da ti šapnem.
Iz zbirke pesama "Satenski stihovi", Gorana Tadića
 

Хоћу у твом срцу, после тамних јада,
оставим једну носталгију дугу:
Па све када прође, да се сећаш тада
Са болом на срећу, с радошћу на тугу.

Хоћу моја љубав, кад све једном падне,
Да у теби умре, као у дан сиви
Што мре грмен ружа: мирис који дадне,
То је болна душа која га надживи.

И кад ови дани за свагда прохује,
И кад опет хтеднеш чути моје име,
Хоћу да се оно у твом срцу чује
Кô шапат пољупца и уздисај риме.
Ducic
 

JEDNOJ ŽENI

Nedostojan ja sam, nedostojan svake ljubavi,

od nje izgaram ali za nju ne znam.

Ja sam blesak, munja, vatra iz oblaka,

ja sam vetar, oluja, ja sam melodija.

Ja samo uzimam ljubav

i upijam njenu slast,

suze me večno prate,

jer veran nisam nikom nit ikom pripadam.

Odan sam samo svojoj zvezdi

koja me na uništenje priziva,

koja moj užitak u mučenje pretvara

a koju moje srce ipak voli i slavi.

Čarobnjak i zavodnik, to je moja sudbina!

Sejem gorka zadovoljstva što traju tek tren,

Gospod moj i vođa je smrt.

Herman Hese
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top