Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

Uvuci se u tvoju senku
skriven u noći.
Pratiti tvoj hod
tvoju sen na prozoru.
Ta senka u oknu si ti, to nije druga, to si ti
Ne otvaraj taj prozor iza čijih zavesa se krećeš
Zatvori oči.
Hteo bih ti zatvoriti usnama svojim
Ali se prozor otvara i vetar
vetar čudno njiše plamen
i zavesu
uvija svoje bekstvo svojim ogrtačem
Prozor se otvara to nisi ti
Znao sam.
Robert Desnos
 
IMG_20190920_161547.jpg
IMG_20190920_161547.jpg
 
Nemoj nikom tako
ponuditi usne
koje mirišu na jesen
jer ... osjetiće neko
kako moji poljupci još traju
i kako ti rukama struji
ova jesen i zima ...
Nikome nemoj tako ponuditi usne
jer znaš da te u meni ima
za pet stoljeća
i pet nedosanjanih proljeća ....
Nemoj ni to mnogo sjaja u očima
potrošiti s nekim u noćima
kad moja sjenka zaluta
iznad oblaka
pa ti na jastuk padne kao suza
neka kap kiše
i ne reci neće znati
i možda htjeti
da me se zauvijek tvoje srce sjeti!
Ž. Krznarić
 
Зато никад, никад не жури,
Да љубав угледаш што раније
И срце изгубиш на бури,
Пун снова с питањем – шта ми је.
Некад, збуњен, љубав ћеш срести,
Без ума узети њене чари,
И кô да ти Бог лице озари –
Испићеш је без имало свести.
Александар Пушкин
 
Ne ostavljaj me,
više nikada,
jer ću postati bezljubnik,
beskućnik,
bez tvoga srca,
Pobeću iz vlastitog,
bezvrednog života,
jer on, i ovako
ne vredi ništa
bez tebe...

Ne ostavljaj me,
Ne uzimaj mi svetlost,
iz ovih tužnih očiju,
Bez tebe,
ni sunce ne zna
da sija,
Posle tebe je samo
bolna pomračina,
bez meseca,
bez zvezda...
Samo tama...

Ne ostavljaj me,
ne teraj mi suze napolje,
ove modre usne,
na vapaje,
Ne pravi od uzdaha,
izbeglice iz duše,
Od snova,
prazne,
providne oblake...

Ne ostavljaj me,
ne želim da budem
još jedan taoc tišine,
još jedna izgubljena duša,
Ne zaključavaj me,
u ovaj logor samoće,
u ova poznata bespuća...

Ne ostavljaj me...

...gorki...
 
Zažmuri. Izvan tebe nema ničeg tako lepog, kao u tebi.
Samo zažmuri i želi... sve ostalo je moja želja da ti ispunim želju...
Nauči da želiš tako da ti se čini da neću umeti da je ispunim,
pa da se iznenadiš kad shvatiš da moraš želeti više da bi me sustigla...
Ponekad proviri, da proveriš jesam li stvaran,
nasmeši se što si šašava, pa si posumnjala.
Zažmuri. Nije mi mesto pod tvojim kapcima,
već na tvojoj koži, jer pod njom je postalo tesno.
Zažmuri. Ja sam tu da osetim šta vidiš dok žmuriš,
da prepišem iz tebe i zapišem po tebi stihove iz sebe,
inspirisane mojom željom da ti želju ispunim.
Lepa si, ali lepša si kada želiš da budemo lepi,
pa se pore otvore, da kroz moje iz tvojih, u tvoje kroz moje
prođe ovaj trenutak večnosti, podešen da kasni jedan svetlosni bljesak,
taman toliko, koliko je potrebno da progledaš dok žmuriš.

G.Tadic
 
EHKQo6EWwAA0_YE

Voleo sam te svom jačinom kiša
koje su besomučno padale po mojim obrazima
dok me ljubav nije potopila.
Želeo sam te svim sjajem sunca
i u izgaranju govorio ti ime,
najčešće u toplini noći i u
svitanju rumenila toplih zora.
"A u maju kada cvetaju lipe, ti mirisi
od kojih krv krene iz nosa,
tako jaki i večni, tako prodorni,
pobadaju te kao Amorove strele
kada srce ti raskrvare"...
I milovao sam te preko dana, a obožavao noću,
kao šamani svoje idole.
Širokog srca i raširenih krila
u lepoti noći i smiraju dana,
u praskozorje, vetrovi su me nosili.
Sa kapljicama suza i kapljicama krvi
ispisivao sam krupnim slovima tvoje ime,
ime koje je pesnik zaboravio jednog tmurnog dana,
na stranicama svojih tek rođenih pesama, tamo.....
.....tamo gde je tvoje ime trebalo da treperi.


Jaroslav Kiš ©
 
https://s17.****************/images/191019/nv4vnrqu.jpg

Pojaviš se uvijek iznenada
spontano, poput sjene na zidu
dotakneš moju pažnju, lagan osmijeh
prospeš mi po licu, i misao krene
rastegne se poput tanke žice,
najtanje
kroz jutro, dan i san
u kaosu ovog svijeta
kroz džunglu besmislenih stvari
što nas okružuju i prate
po njoj hodam, niz provalije
osluškujem, čitav svemir drhti
kao list na vjetru
dok te ima, biti živ
razumiješ li
eto, to si ti
Vinko Kalinić
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top