Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

...josh uvek srce samo za tebe kuca, josh uvek je mesto u njemu samo tvoje...
1188617230-4-1.jpg
 
Veruj u svom srcu,
da nesto divno
treba da se desi!

Voli svoj zivot.

Veruj u svoju snagu
i u svoj licni potencijal,
i u svoju prirodnu dobrotu.

Probudi se svakog jutra
sa "srecom", zato sto si ziv.

Otkrivaj da je svaki dan,
prekrasan, i pozeli
to svima na svetu.

Spoznaj misteriju zivota,
u sebi i u drugima,
jer je oko tebe
svakoga novog dana.

Ne boj se da kazes sebi
da si dobar, ali uvek imaj na umu,
da mozes bit jos bolji,
to je bit tvoje covecnosti.

Dopusti onima koji te vole
da te vole i da ti pomognu.

Imaj poverenja
da bi mogao da primas.

Gledaj sa srecom na danas,
jer danas je jedino sto stvarno imamo.

Zivi ovaj dan lepo i korisno.
Pusti suncu da te (o)greje.
Napravi svoju vlastitu dugu.

Otvori se za sve mogucnosti,
za mogucnosti i "cuda".

Uvek veruj u "cuda"!

nepoznat autor
 
НА ОВАЈ ДАН...

На овај дан
помири се ако си у свађи,
сумњу замени поверењем,
напиши писмо некоме коме недостајеш,
охрабри младост што је изгубила веру,
одржи обећање,
заборави стару завист,
преиспитај своје захтеве према осталима
и настој их умањити,
бори се за начела,
изрази захвалност,
надјачај стару бојазан,
нађи две минуте уживати у лепотама природе,
реци некоме да га волиш,
реци му опет,
и опет,
и опет...

Д. Љубичић
 
PROLECE


Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima jedne zgrade,
sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome je pisalo:

"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."

Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za reklamu, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za dozvolu, uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis. U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica i novcanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i sta je to mogao napisati. Nasta ce prolaznik odgovoriti:

"Nisam napisao neistinu - samo napisah tvoju poruku na drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno glasio:

"Danas je prolece ... a ja ne mogu da ga vidim".

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece i videces da ce se pre ili kasnije okrenuti na bolje.
 
SVAKO PUTUJE ZA SEBE

Citav dan pored prozora,
gleda vetar mlad.
Ceka rec koja samo njemu znaci.
I njen korak lak k'o san,
isto k'o "volim te" zvuci "dobar dan".

Kvaka skripi pod prstima.
To je srecan zvuk.
Njena kosa je crvena kao sveza krv.
On svoje lice pretvara u osmeh koji jede bol.

"Pomozi mi da razumem,
koliko treba snage da pogledam u smrt.
Pomozi mi da razumem,
koliko treba snage da se pogledam."

Pogled tuzan ga ubija,
nemoc jos vise boli.
Za jos jedan sat bezbrizan ako treba dace sve,
a nema snagu ni za tren,
svako putuje za sebe.

Rekvijem nije muzika,
dugo kipi ta zver u njemu.
Ako je stvarno voli reci ce to deset puta.
"I... ja... obecavam...
necu jos umreti zbog tebe".

Nikola Vranjkovic
 
Kad bih svoj život mogao ponovo da proživim,
pokušao bih da u sledećem napravim više grešaka.
Ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.
Bio bih gluplji nego što bejah, zaista,
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
više sutona posmatrao, na više planina popeo,
više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koje nikada nisam otišao,
jeo manje boba, a više sladoleda,
imao bih više stvarnih, a manje izmišljenih problema.
Ja sam bio od onih što je razumno i plodno
proživeo svaki minut svog života.
Imao sam, jasno, i časaka radosti.

Ali kad bih mogao nazad da se vratim,
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,
od trenova samo;
Nemoj propuštati sada.
Ja sam bio od onih što nikada nisu išli bez
toplomera, termofora,
kišobrana i padobrana;
Kad bih opet mogao da živim,
lakši bih putovao.

Kad bih ponovo mogao da živim,
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako bih išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao,
i sa više dece igrao,
kad bih ponovo život pred sobom imao.

Ali, vidite,
imam 85 godina
i znam
da umirem.

Horhe Luis Borhes
 
Podji kud bilo
put neba,
put mora,
na lednik
ili siđi u ravnice.

Traži šta bilo
rad
lepotu
ljubav!

Učini to sa dušom
punom snova
i svetlosti
sa dušom
punom dobrote i snage
za praštanje.

Ako se već desi da
padneš
ustani!
iznova kreni
iznova počni,
uporno,
mirno,
kao što to rade deca na
plaži
gradeći od školjki
morskih i šljunka
brodove
koje prva plima zbriše
a deca novu lađu,dvorac
novi
naprave opet već sledećeg jutra.

Pođi,
uprkos svemu!
Samo,
okončaj započeto delo!
Voli
i stvaraj!
Kuj!
Prekuj zemlju,
nebo i more!
Ali okončaj započeto
delo.
I delo tvoje
nek lepotom zrači!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top