Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

Prošlo je vec 102 godine,od prvih masovnih demonstracija ženskih i radničkih pokreta,koje su američke,a odmah potom i evropske žene,organizovale kao borbu za svoja radnička,ženska i politička prava.
Nosile su parolu ;
.................HLEBA ,MIRA I RUŽA...............simbole za ; hoćemo posla,bezbednost i sigurnost i solidarnost.Sto godina je prošlo,a parola nije izgubila na aktuelnosti,slično paroli francuske revolucije - jednakost,bratstvo,sloboda.,reči koje bi trebale biti temelj modernog ljudskog društva.
Ceo jedan vek žene su morale osvajati prava,koja im u stvari sasvim prirodno pripadaju;
-pravo na jednako obrazovanje
-pravo na rad i pravo da budu jednako plaćene za jednake poslove kao i njihove muške kolege
-pravo na vlasništvo,pokretnu i nepokretnu imovinu,pravo na nasledjivanje.
-slobodno odlučivanje o sopstvenom životu
-pravo glasa i kandidovanja
-pravo da ih društvo štiti od nasilja.
Ima li išta prirodnije nego da svako ljudsko biće ima ova prava?Žene su za njihovu primenu stradale,ginule,trpele podsmeh i omalovažavanje..i žive *revoluciju* već evo,102 godine.
Kvalitet života kojim žene danas žive ,iako nezadovoljavajući u potpunosti,rezultat je revolucije koju su počele nase prabake i sve hrabre žene s početka XX veka.Dug koji imamo prema njima,dužne smo vratiti našim ćerkama i sinovima - da im ostavimo uslove za bolji kvalitet života sutra.
Želim vam danas svima dan sav od dobre volje,dobrih emocija i dobrih obećanja da ćemo,setivši se onih koje su ovaj dan živele pre nas,učiniti one najvažnije promene-promeniti na bolje bar nešto od onog sivog i nepravednog u našim ličnim životima,i obojiti ga bojom onog karanfila koji nam poklanjaju.
Onima koji ga poklanjaju čestitam današnji dan,ženama onih 364 koji su ostali,a koji su u životu svake žene ispunjeni obavezama koje podsećaju na rudarske.Zato ženama želim,kao i rudarima;SREĆNO,u svakoj narednoj borbi sa životnim iskušenjima.....jer

"Žena na svojim ledjima nosi pola neba"

Lao Ce

8m040.jpg


 
I noćas mi dolaziš s licem boje jeseni,
u san mi se uvlačiš kao vjetar pustinjski,
i pokrivas suzama ugašeno moje lice
sa kišom u očima i davne leptirice...
Pa me ostavljaš da pijem s ulicama umornim,
i lumpujem s vjetrovima nemirnim
i milujem uspavani Stari Grad...

Pa me ostavljaš da pijem s ulicama umornim
i lumpujem s vjetrovima nemirnim,
da te volim jer ne mogu drukčije ...
:heart:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top