posnazajednica
Aktivan član
- Poruka
- 1.655
Док сам био мали, веома мали, мој деко је уживао да ме посматра док сањив склапам очи, и на уво пева песме за лаку ноћ. Волео је да ми услиши молбу рецитујући стару добру Мандину „Трла баба лан, да јој прође дан...“
Не, заиста не знам како да почнем ову тему. Фрустриран сам и огорчен гледајући шта се око нас збива и питам се: Јесмо ли слепи, глуви, охоли, или само навикли и упали у вихор времена од ког смо дигли руке и препустили да нас води куд и камо? Праве вредности су изгубиле компас, одлутале, цењене ствари су изгубиле своју етикету у овом изопаченом нараштају и веку ког смо само сведоци и само незнатне јединке.
Знам да ова тема неће променити ничије мишљење, његов устаљен, кружни ток живота, и бићу презадовољан ако овај мој пост остави утисак и покрене на размишљање макар 0,00001 % корисника овог форума, али ми је драго да са неким могу да поделим свој чемер и јаде.
Исус Христ у беседи на гори је рекао: 3„Срећни су они који су свесни својих духовних потреба, јер је њихово небеско краљевство". Колико смо свесни својих духовних потреба?
Посећујући форум, запазио сам много родитеља, зрелијих и испраксиранијих у одгајању деце. Почевши од девет месеци агоније са преједањем цвекле и спанаћа, мењања пелена, постављања ноше, стругања жваки и псећих гованцади са патика, учење да две плус две јабуке не дају осам пихтија, да шумар није шумска животиња... И искрено... дивим вам се!! Свима вама! Да, дивим вам се ако сте своје дете успели да изведете на прави пут и научите једну важну лекцију- да је стуб једног друштва здрава породица, њен однос, комуникација, осећање и разумевање за ближње своје. Ипак , можда се још, негде далеко, дубоко у далеким пределима свог ротора питате “А да ли сам“? Да ли ће ме „у старости мојој слушати или презирати“? (Пословице 23:22)
Ја, у некој блиској или далекој будућности не могу себе да замислим као оца. Не сада, не данас, не сутра, не овде, не на овој планети... Плаши ме футур, плаши ме шта ће ме сачекати док пишем ову тему, да ли ћу доживети да искуцам њен крај, а камоли светлост на крају тунела. Не бих себи опростио да ми ћерка заврши као витраж за „Пан Еротику“, да пере поткошуље неком паразиту, или син у неком ћошку драгстора, у дроњама, зинулих патика академског знања осам језика, са пластичном чашом полупуном зајечарског пива, који ће чекати доставу још једне кесице хероина, док га деца локалних ђилкоша снимају адроидима за јутјуб.
Питам се, здрава, весела породица, шта је то?
Што би Мире Илић његово сијатељство рекло „Није живот једна жена“. Је л` тако Реми институцијо?
Ево, стигао је и тај осми март. У Ефежанима 5:25,33 се каже – „Мужеви, волите своје жене... Дакле, нека тако и свако од вас воли своју жену као самога себе.“ Сваки дан до краја овог бедног људског века. Да ли смо се своје жене сетили само данас, пробрали у излогу, или нам препоручила продавачица лепу ружу, шафран, луцерку, радносно трчкајући са посла да јој укажемо сирових 24/3 часа пажње, или нас и даље буди њен мирис, сафт њеног тела мами и после пет, десет, двадесет година дељења добра и зла? Чак и онда када се угојила? И кад је засула Мандушића бркове и пустила „природу и друштво“ из ногу? Да ли се пробудимо, протегнемо атрибуте, забацимо руке за главу на папрени јастук и кажемо: „Да, моја драга... она се поред мене осећа и даље срећно, пожељно, и зна шта значи бити вољена, не треба мени неки шугави осми март...“ Пословице Соломона 5:18-19 Радуј се са женом младости своје, која ти је као кошута мила и као срна љупка. Нека те груди њене опијају у свако доба. Љубављу њеном буди увек занесен.
Када сте своју милу задњи пут питали „како си, да ли ти шта треба, шта те тишти, је л` можеш сама да опереш судове, да осунчаш постељину да убије гриње, да децу спремиш за школу, јеси ли срећна?“ Једна група стручњака која се бави дечјим развојем каже „Нешто најбоље што отац може урадити за своју децу, јесте да поштује њихову мајку, јер се деца у таквим околностима осећају вољено и заштићено“ (The importance of fathers in healthy development of children). Знам, забавно је пијење брље маџарке са ортацима, преждеравање масне четничке пите и играње треће азербејџанске лиге у клаџи. Размислите, има неко кући коме сте битнији од ових глупости...
Ах, жене жене... Шта би смо ми без вас?
Читам данашње „Вечерње новости“ и ево шта сам могао запазити. Узаврели трг Николе Пашића, асфалт гори и луби се под штиклама, севају минићи и селотејп тиграсте хеланке. Објекат нешто налик културном центру Дом синдиката претворио се у испарење у виду мошуса и зефира, прозори отворени на кип, испуњен узаврелим, помамљеним телима жена (читај од 7 до 177 година) са ружом који јој је направио фацу слоновог дупета, да збари нешто „о ла ла“ млађе, слађе, глађе, депилирано, дахћући и стењући устајалог даха од ранисана и Стрепсилса, у ишчекивању „Чипендејлса“ да их затрпају турским брусевима и воденим бојицама обојеним памучним гаћама са геџетима Паје Патка. „Чипендејсл“ позната плесна стрип група из неке вероватно културне баштине јелте (разумем, момци раде свој посао, видели добар ћар, а док је и оваца биће и стриже) излазе на бину, а онда разјарена пасмина скаче, звижди, урличе мајмунским крицима черупајући се једна са другом не би ли такле скут стругара натовљеног качамком.
Је л` то будућа мама? Или садашња? Је л` то Америка и Европа коју сте тражили. Ево вам је, на изволте у виду дизача плугова и веј протеина...Посебан одељак убо ми је очи -седам девојака је било у центру пажње, са све жипон-машнама око главе и цветићем у коси решило да обрадује будућу младу, тако што ће јој омогућити да проведе ноћ пред венчање у културном уздизању приплодних мустанга .
Што, јеси ли незадовољна својим мужем, његовим телом, оним што ти он пружа? Који се ђаво удајеш? Можда те кући чека дете да ти падне у загрљај, снажно те пољуби у те малтерисане образе и пита „мама, где си била? Тата је већ одавно заспао, радио је цео дан...“
„Ко ће изврсну жену наћи? Она вреди много више од бисера. На њу се ослања срце мужа њеног, и добитак неће недостајати. Не боји се за укућане своје кад је снег, јер су сви из дома њеног у двоје хаљине обучени. Снага и част одећа су њена, и смешка се дану будућем“ (Пословице)
Следећа вест, одма на суседној страни ме је баш обрадовала – Породица од шесторо деце, са две бебе, живи у крајњој беди. Немају струје, па чекају загрејаног „смедеревца“ да би умочили ноге прекривене курјим очима од прекомерног рада, стерилишући смрад под шупљим карираним јорганом.
А ево га, следи сајам еротике... Неће нас чудити ред до аутобуске, младих и маторих акрепа у виду гипсаних статуа и воштаних фигура, који ће да ушушкају своју децу, не би ли зинули у покоји полни орган. Ништа необично... зар не? Можда сада неко каже „Ма шта фали томе, па то је ок ја и даље волим своју жену и децу.“ Само себи копај ров – „Човек што у срцу мишљаше то човек бејаше“ „Очи су огледало душе и пут до срца, и тиме бацамо прихрану телесним жељама које воде трајне последице“
Матеј 19:4-6 „Зар нисте читали да их је њихов Створитељ у почетку начинио као мушкарца и жену и да је рекао: „Зато ће човек оставити свог оца и своју мајку и прионуће уз своју жену, и њих двоје биће једно тело?... Дакле што је Бог саставио, да човек не раставља.“ Да ли знате да се сваки други брак у Србији заврши разводом? Колико то штете има по децу? Мислите о томе!
Елем, време је пролазило, ја сам растао као из саксије, а све више заборављао на мог деку. Рекао ми је да му, због мог рођења, пензија није тешко пала. Обожавали смо, оних врелих, сушних дана да обилазимо неке метиљаве сивкасте козице на ливади дугиних боја, непрестано их јуримо док су оне бежале, уплашено мекетале и сударале луна парк аутићи стил. Скоро сам отишао да обиђем ливаду, покрила је депонија, зарасло трње и коров, а од козица ни трага ни гласа. Више је није било. Као ни мог деке... Бака ми је рекла да ме је много волео, више него било кога. Ево и док пишем ову поруку, штипам се и шутирам, у нади да ћу се пробудити уз тихе шапате наставка Мандине песме „да јој прође, да јој прође, да јој прође дан“ и схватити да је ово био само један ружан сан...
И даље чекам онај моменат који је обећао Јехова: 17„Јер, ево, ја стварам нова небеса и нову земљу. Оно што је пре било неће се у сећање враћати нити ће се у срцу јављати.
Питање за вас је, колико цените значај своје породице и да ли је вредно ослањати се на савете Библије за њу? Зашто мислите да су они корисни или бескорисни ако је нисте ни прочитали?
Не, заиста не знам како да почнем ову тему. Фрустриран сам и огорчен гледајући шта се око нас збива и питам се: Јесмо ли слепи, глуви, охоли, или само навикли и упали у вихор времена од ког смо дигли руке и препустили да нас води куд и камо? Праве вредности су изгубиле компас, одлутале, цењене ствари су изгубиле своју етикету у овом изопаченом нараштају и веку ког смо само сведоци и само незнатне јединке.
Знам да ова тема неће променити ничије мишљење, његов устаљен, кружни ток живота, и бићу презадовољан ако овај мој пост остави утисак и покрене на размишљање макар 0,00001 % корисника овог форума, али ми је драго да са неким могу да поделим свој чемер и јаде.
Исус Христ у беседи на гори је рекао: 3„Срећни су они који су свесни својих духовних потреба, јер је њихово небеско краљевство". Колико смо свесни својих духовних потреба?
Посећујући форум, запазио сам много родитеља, зрелијих и испраксиранијих у одгајању деце. Почевши од девет месеци агоније са преједањем цвекле и спанаћа, мењања пелена, постављања ноше, стругања жваки и псећих гованцади са патика, учење да две плус две јабуке не дају осам пихтија, да шумар није шумска животиња... И искрено... дивим вам се!! Свима вама! Да, дивим вам се ако сте своје дете успели да изведете на прави пут и научите једну важну лекцију- да је стуб једног друштва здрава породица, њен однос, комуникација, осећање и разумевање за ближње своје. Ипак , можда се још, негде далеко, дубоко у далеким пределима свог ротора питате “А да ли сам“? Да ли ће ме „у старости мојој слушати или презирати“? (Пословице 23:22)
Ја, у некој блиској или далекој будућности не могу себе да замислим као оца. Не сада, не данас, не сутра, не овде, не на овој планети... Плаши ме футур, плаши ме шта ће ме сачекати док пишем ову тему, да ли ћу доживети да искуцам њен крај, а камоли светлост на крају тунела. Не бих себи опростио да ми ћерка заврши као витраж за „Пан Еротику“, да пере поткошуље неком паразиту, или син у неком ћошку драгстора, у дроњама, зинулих патика академског знања осам језика, са пластичном чашом полупуном зајечарског пива, који ће чекати доставу још једне кесице хероина, док га деца локалних ђилкоша снимају адроидима за јутјуб.
Питам се, здрава, весела породица, шта је то?
Што би Мире Илић његово сијатељство рекло „Није живот једна жена“. Је л` тако Реми институцијо?
Ево, стигао је и тај осми март. У Ефежанима 5:25,33 се каже – „Мужеви, волите своје жене... Дакле, нека тако и свако од вас воли своју жену као самога себе.“ Сваки дан до краја овог бедног људског века. Да ли смо се своје жене сетили само данас, пробрали у излогу, или нам препоручила продавачица лепу ружу, шафран, луцерку, радносно трчкајући са посла да јој укажемо сирових 24/3 часа пажње, или нас и даље буди њен мирис, сафт њеног тела мами и после пет, десет, двадесет година дељења добра и зла? Чак и онда када се угојила? И кад је засула Мандушића бркове и пустила „природу и друштво“ из ногу? Да ли се пробудимо, протегнемо атрибуте, забацимо руке за главу на папрени јастук и кажемо: „Да, моја драга... она се поред мене осећа и даље срећно, пожељно, и зна шта значи бити вољена, не треба мени неки шугави осми март...“ Пословице Соломона 5:18-19 Радуј се са женом младости своје, која ти је као кошута мила и као срна љупка. Нека те груди њене опијају у свако доба. Љубављу њеном буди увек занесен.
Када сте своју милу задњи пут питали „како си, да ли ти шта треба, шта те тишти, је л` можеш сама да опереш судове, да осунчаш постељину да убије гриње, да децу спремиш за школу, јеси ли срећна?“ Једна група стручњака која се бави дечјим развојем каже „Нешто најбоље што отац може урадити за своју децу, јесте да поштује њихову мајку, јер се деца у таквим околностима осећају вољено и заштићено“ (The importance of fathers in healthy development of children). Знам, забавно је пијење брље маџарке са ортацима, преждеравање масне четничке пите и играње треће азербејџанске лиге у клаџи. Размислите, има неко кући коме сте битнији од ових глупости...
Ах, жене жене... Шта би смо ми без вас?
Читам данашње „Вечерње новости“ и ево шта сам могао запазити. Узаврели трг Николе Пашића, асфалт гори и луби се под штиклама, севају минићи и селотејп тиграсте хеланке. Објекат нешто налик културном центру Дом синдиката претворио се у испарење у виду мошуса и зефира, прозори отворени на кип, испуњен узаврелим, помамљеним телима жена (читај од 7 до 177 година) са ружом који јој је направио фацу слоновог дупета, да збари нешто „о ла ла“ млађе, слађе, глађе, депилирано, дахћући и стењући устајалог даха од ранисана и Стрепсилса, у ишчекивању „Чипендејлса“ да их затрпају турским брусевима и воденим бојицама обојеним памучним гаћама са геџетима Паје Патка. „Чипендејсл“ позната плесна стрип група из неке вероватно културне баштине јелте (разумем, момци раде свој посао, видели добар ћар, а док је и оваца биће и стриже) излазе на бину, а онда разјарена пасмина скаче, звижди, урличе мајмунским крицима черупајући се једна са другом не би ли такле скут стругара натовљеног качамком.
Је л` то будућа мама? Или садашња? Је л` то Америка и Европа коју сте тражили. Ево вам је, на изволте у виду дизача плугова и веј протеина...Посебан одељак убо ми је очи -седам девојака је било у центру пажње, са све жипон-машнама око главе и цветићем у коси решило да обрадује будућу младу, тако што ће јој омогућити да проведе ноћ пред венчање у културном уздизању приплодних мустанга .
Што, јеси ли незадовољна својим мужем, његовим телом, оним што ти он пружа? Који се ђаво удајеш? Можда те кући чека дете да ти падне у загрљај, снажно те пољуби у те малтерисане образе и пита „мама, где си била? Тата је већ одавно заспао, радио је цео дан...“
„Ко ће изврсну жену наћи? Она вреди много више од бисера. На њу се ослања срце мужа њеног, и добитак неће недостајати. Не боји се за укућане своје кад је снег, јер су сви из дома њеног у двоје хаљине обучени. Снага и част одећа су њена, и смешка се дану будућем“ (Пословице)
Следећа вест, одма на суседној страни ме је баш обрадовала – Породица од шесторо деце, са две бебе, живи у крајњој беди. Немају струје, па чекају загрејаног „смедеревца“ да би умочили ноге прекривене курјим очима од прекомерног рада, стерилишући смрад под шупљим карираним јорганом.
А ево га, следи сајам еротике... Неће нас чудити ред до аутобуске, младих и маторих акрепа у виду гипсаних статуа и воштаних фигура, који ће да ушушкају своју децу, не би ли зинули у покоји полни орган. Ништа необично... зар не? Можда сада неко каже „Ма шта фали томе, па то је ок ја и даље волим своју жену и децу.“ Само себи копај ров – „Човек што у срцу мишљаше то човек бејаше“ „Очи су огледало душе и пут до срца, и тиме бацамо прихрану телесним жељама које воде трајне последице“
Матеј 19:4-6 „Зар нисте читали да их је њихов Створитељ у почетку начинио као мушкарца и жену и да је рекао: „Зато ће човек оставити свог оца и своју мајку и прионуће уз своју жену, и њих двоје биће једно тело?... Дакле што је Бог саставио, да човек не раставља.“ Да ли знате да се сваки други брак у Србији заврши разводом? Колико то штете има по децу? Мислите о томе!
Елем, време је пролазило, ја сам растао као из саксије, а све више заборављао на мог деку. Рекао ми је да му, због мог рођења, пензија није тешко пала. Обожавали смо, оних врелих, сушних дана да обилазимо неке метиљаве сивкасте козице на ливади дугиних боја, непрестано их јуримо док су оне бежале, уплашено мекетале и сударале луна парк аутићи стил. Скоро сам отишао да обиђем ливаду, покрила је депонија, зарасло трње и коров, а од козица ни трага ни гласа. Више је није било. Као ни мог деке... Бака ми је рекла да ме је много волео, више него било кога. Ево и док пишем ову поруку, штипам се и шутирам, у нади да ћу се пробудити уз тихе шапате наставка Мандине песме „да јој прође, да јој прође, да јој прође дан“ и схватити да је ово био само један ружан сан...
И даље чекам онај моменат који је обећао Јехова: 17„Јер, ево, ја стварам нова небеса и нову земљу. Оно што је пре било неће се у сећање враћати нити ће се у срцу јављати.
Питање за вас је, колико цените значај своје породице и да ли је вредно ослањати се на савете Библије за њу? Зашто мислите да су они корисни или бескорисни ако је нисте ни прочитали?
Poslednja izmena:
