Porijeklo imena "Srbin"

Велика већина италијанске I2a отпада на грану M26 (та грана има пик у Сардинији, око 35-40%), која је од наше Y3120 удаљена скоро 20 хиљада година. А и та грана је у Сардинију стигла из сјеверне Шпаније и јужне Француске, гдје је доживјела демографски бум. Сматра се (и то оправдано) да је то протобаскијска хаплогрупа, јер осим сардинско-баскијске аутосомалне блискости примијетан је и баскијски супстрат у сардинском језику.
 
Имају ли неке везе Срби и Суеби које историчари сврставају у древно германско племе? Код нас се каже Свеви али сам налетео у некој високо буџетној историјској игрици на назив Суеби што веома личи на Срби...
nemaju veze. Od Svebi potiče naša reč Švabe.

Pa hoces li da kazes da luzicki Srbi nijesu Srbi? (iz Bojke)
i2a1b je doslo sa slovenskim/srpskim seobom na Balkan.
Lužički Srbi imaju 60% R1a a praktično nemaju I2a Din...
Ako tvrdiš da je I2a Din došlo sa Srbima ne možeš da tvrdiš da su Srbi bili isti narod sa Lužičkim Srbima
 
ceski: dědeček poljski: dziadek
ceski: delat poljski: rabić

Dakle, ne znam cemu instistiranje na tome da je luzickosrp isto sto je poljski/ceski a "potpuno drugaciji" od srp.



-w i -ao su istovjetni glasovi. Dakle opet pitam, cemu ovo insistiranje na "nikakve veze" luzickog i balkanskog srp?

Meni lici na autohtoniste koje glavom kroz zid ponavljaju mantre...
Мораш порадити на својим разговорним вештинама и аргументацији, јер овде изврћеш моје речи и чери-пикујеш примере које наводиш. Што се мантри тиче - отвори стручну литератури и увери се да пишеш нетачности. Уједно, небитно је ли неко аутохтониста или не - битни су аргументи.


MUyK0E1.png

Gunter Schaarschmidt - A historical phonology of the upper and lower Sorbian languages, Heidelberg 1997, 125
 
Poslednja izmena:
Rijec "Srb" potice iz staroslovenskog "sьrbъ", sto u zvanicnim rjecnicima znači: saveznik, saborac

Od "sьrbъ" potice i rijeci:

Staroslovenski: pasьrbъ (posinak)
Ruski: paserb
Belaruski: paserb
Ukrajinski: paserb
Poljski: pasierb
Ukrajinski: priserbitisja (prikljuciti se/pridruziti se)

Ovo nam moze govoriti o odnosu koji izvorni Srbi su imali sa proto-Slovenima, da su im bili saveznici, saborci.

Александар Лома - Неки славистички аспекти српске етногенезе

Заједничко скитско-сарматско порекло Срба и Хрвата објашњавало би донекле доцнији паралелизам њихове историје, изражен нарочито у доба досељавања једних и других на југ и у првим столећима живота на Балкану. Но како стоји ствар са српским народносним именом? У науци нема сагласности о његовом пореклу. Два словенска етимолошка речника, московски и краковски, још су далеко од слова s, али су руководиоци оба пројекта, Трубачов и Славски, другде већ изнели своја мишљења о том проблему. Она су међусобно опречна, чиме се и на данашњем ступњу компаративне лингвистике продужава контроверза око овог етнонима која траје већ преко једног столећа, од раних дана ове науке. Основна дилема састоји се у томе да ли je посреди словенско образовање у вези са рус. пáсерб, пољ. pasíerb „посинак", укр. присéрбитися „придружити се", или рефлекс несловенског племенског имена забележеног још код Птолемеја, a можда и код Плинија. Прву етимологију заступају Микола, Брикнер, Солмсен, Фасмер, у последње време Славски; њихова тумачења разилазе се у погледу даљих етимолошких веза наведених речи: једни верују да су оне у крајњој линији заједничког порекла са прасл. *sębrъ ,себар, слободни сељак' (Солмсен, Преображенски, Калима, Будимир), док други то из формалних разлога, одбацују (Микола, Фасмер, Скок); по Брикнеру, и етноним Sьrb- и наведени назив за „посинка" сводили би се на корен глагола sъrb-/sьrb-„сркати": при многоженству које je потврђено за Словене паганског доба, назив срби „сркачи" би изворно служио да се повуче разлика између праве браће, која су пила млеко исте мајке, и полубраће, „пасрба". Настрану проблеми семантичке природе које ова етимологија покреће („сркати" није исто шго и „сисати" мајчино млеко), она пада већ на формалном приговору да се разликује интонација коренског слога у Ср̏би, где je узлазна (сх. краткосилазни нагласак стоји на месту старог акута), и код глагола р. сербáт', слвнч. sŕbati, lit. sur̃bti, лат. sorbeo, грч. rhophéō итд., где имамо силазно интониран кратак слог.
 
R1a čini preko 80% genetike Lužičana. Istina, haplogrupa I2a odnosno njena podgrupa PH908 nije došla sa Slovenima na Balkan.

PH908 je doslo sa Slovenima na Balkan, to je vec potvrdjeno.

Lužički Srbi imaju 60% R1a a praktično nemaju I2a Din...
Ako tvrdiš da je I2a Din došlo sa Srbima ne možeš da tvrdiš da su Srbi bili isti narod sa Lužičkim Srbima

Mozemo po tome da danasnji prostor Luzickih Srba je skracen, prije je obuhvatio veci dio Njemacke i sjeverne Ceske, dje i jeste pronadjen I2a Din.
 
Александар Лома - Неки славистички аспекти српске етногенезе

Заједничко скитско-сарматско порекло Срба и Хрвата објашњавало би донекле доцнији паралелизам њихове историје, изражен нарочито у доба досељавања једних и других на југ и у првим столећима живота на Балкану. Но како стоји ствар са српским народносним именом? У науци нема сагласности о његовом пореклу. Два словенска етимолошка речника, московски и краковски, још су далеко од слова s, али су руководиоци оба пројекта, Трубачов и Славски, другде већ изнели своја мишљења о том проблему. Она су међусобно опречна, чиме се и на данашњем ступњу компаративне лингвистике продужава контроверза око овог етнонима која траје већ преко једног столећа, од раних дана ове науке. Основна дилема састоји се у томе да ли je посреди словенско образовање у вези са рус. пáсерб, пољ. pasíerb „посинак", укр. присéрбитися „придружити се", или рефлекс несловенског племенског имена забележеног још код Птолемеја, a можда и код Плинија. Прву етимологију заступају Микола, Брикнер, Солмсен, Фасмер, у последње време Славски; њихова тумачења разилазе се у погледу даљих етимолошких веза наведених речи: једни верују да су оне у крајњој линији заједничког порекла са прасл. *sębrъ ,себар, слободни сељак' (Солмсен, Преображенски, Калима, Будимир), док други то из формалних разлога, одбацују (Микола, Фасмер, Скок); по Брикнеру, и етноним Sьrb- и наведени назив за „посинка" сводили би се на корен глагола sъrb-/sьrb-„сркати": при многоженству које je потврђено за Словене паганског доба, назив срби „сркачи" би изворно служио да се повуче разлика између праве браће, која су пила млеко исте мајке, и полубраће, „пасрба". Настрану проблеми семантичке природе које ова етимологија покреће („сркати" није исто шго и „сисати" мајчино млеко), она пада већ на формалном приговору да се разликује интонација коренског слога у Ср̏би, где je узлазна (сх. краткосилазни нагласак стоји на месту старог акута), и код глагола р. сербáт', слвнч. sŕbati, lit. sur̃bti, лат. sorbeo, грч. rhophéō итд., где имамо силазно интониран кратак слог.

Koliko razumijem u tom tekstu zakljucuju da lingvisticki ne moze paseb/prisrbitsya biti of "srkati". Prije bih tvrdio da je "Sьrb" u praslovenskom pozajmica iz iranskog.
 
proto keltski ima još jednu zanimljivu reč.. ser kao koren reči Serbi
wander through *ser-e/o
Ser Boii bi onda bili lutajući Boii

a na proto indoevropskom ta reč za lutanje, skitanje, vetar je
u̯endh-
https://lrc.la.utexas.edu/lex/master

dakle nazivi Serbi i Vendi mogu biti istog značenja... lutalice, vetar

tu je zanimljivo i da su po Jordanesu Veneti isto što i Sloveni, a kod Rimljana se bogovi vetra zovu Venti..

malo previše slučajnosti...
tu je i naša reč Skiti u istom značenju naroda koji luta...a Skiti se kao i Sarmati pominju kao mogući preci Slovena..
 
Poslednja izmena:
idemo dalje...

1) Serboii u azijskoj Sarmatiji se nalaze odmah pored Amazonki..
Indo-Aryan and Indo-Iranian word *sar- (woman)
i Boji u značenju oni koji vode boj, koji vojuju, to jest ratnici
znači žene ratnici ....slovenski prevod smisla reči Amazonke

2) u svetlu karlovačkog rodoslova Ser Boii može da znači ratnici za boginju Ser tj. Zorjini ratnici

3) srpska reč.. srp množina Srbi.. srp kao polumesec koji je simbol Meseca i Venere, kao oruđe i simbol zemljoradnika i kao oružje..
4) Sarbaz na iranskom ratnici
5) na jeziku Kurda servan borac
6) na latinskom servo, servare, servavi, servatus (čuvati, štititi)
7) iranski ser glavni Ser Boii glavni Boii ili glavni vojnici
8) sanskrit
शूर zura (ratnik za dobro) + भट bhata (ratnik) = zurabhata
सुभट subhata (veliki ratnik)
सरथ saratha (ratnik kšatrija)
सर्बति sarbati (ići, kretati se)
शर्बति zarbati (ići, ubiti)
सर्भति sarbhati (raniti, ubiti)
9) neki od ljudi koji napadaju Kinu sa severa su zapisani kao Sirbi, servi..
10) narod Sherpa na Tibetu ima još uvek nešto R1a haplogrupe ....Sher znači na njihovom jeziku istočni a pa ljudi..... Ser ili zora moglo je i kod nas značiti i istok...istok ima veze sa zorom to jest izlazkom Sunca i zvezdom Danicom koja najavljuje dan
11) na mongolskom sar je polumesec

slup ključnih reči je srp, srpanj, belo, zora, vetar, lutalice, vojnici, ratnici...

možda je Serbi bilo ime za lutajući vojnički stalež u slovenskim zemljama a ne za narod... živeli su svuda na granicama drevnih pra Slovena sa susednim narodima...
bavarski geograf kaže da su Zeruiani toliko veliku teritoriju držali da svi Sloveni potiču iz njihovih zemalja
Seneka priča o Serijanima koji se ne plaše da pređu zamrznuti Dunav (znači oni žive oko Dunava), koji vladaju Skitima, i koji su poznati po svili (oni je donose iz Kine), koji čvrsto drže Crveno more u svojim rukama...
 

Back
Top