poremećaj ličnosti

  • Začetnik teme Začetnik teme Plav
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
jump around :D


a zasto treći put ne bi bio neki kompromis između postignuća i mira_ Da uradiš ipak onoliko koliko te čini srećnom,a dalje da ne ideš? :)
Kad vidiš da si podredila sebe ciljevima koji u stvari ne rade za tebe - ti stani! Zašto bi se podređivala nečemu izvan tebe same, a ne svojim unutrašnjim načelima i POTREBAMA - tebi treba bwe mir....jel da :)

Nemoj pogrešno da me shvatiš...ja bih radije išla na selo i gajila tikvice i čitala herc romane i štrikala - ako je to ono što me čini srećnom.
 
BLPD:
Postignuća, zar nisu ona nekako nužna kad ideš pravim putem?

pa jesu, ali onda nuzno dodjes do raskrsnice na kojoj treba da doneses odluku da li ces da krenes putem gubljenja duse ili ne
ako krenes - to svakako nije dobro
ako ne krenes - opet nije dobro, jer cemu onda dosadasnji trud
e, ja sam u fazi trazenja nekog treceg puta, ali izgleda da njega nema to jest nema trke za postignucima bez gubljenja duse
meni to nije normalno, ali valjda zbog toga i imam dijagnozu
Kliknite za proširenje...

Pa da,ali ne moras sve sad i odmah!
Polako...koliko sam shvatila udata si, imas dete...posveti se malo njemu.
A za karijeru ne brini,ona pobeci ne moze,jer zavisi u velikoj meri od tebe ....a trud nikad nije uzaludan.Ne opterecuj se toliko drustvenim normama...naravno,radis na karijeri zbog nekog drustvenog polozaja,materijalne obezbedjenosti,ubacis se u guzvu,stvoris sebi zbrku u glavi i na kraju dobijes dijagnozu.Triger je nebitan,bitno je to da si sama sebe dovela u poziciju da on okine varnicu.
Zato slow down,bukvalno se sve moze stici.Ali zdravlje povratiti,kad ga jednom izgubis,ne mozes!
 
BLPD:
ako ne krenes - opet nije dobro, jer cemu onda dosadasnji trud
e, ja sam u fazi trazenja nekog treceg puta,
Kliknite za proširenje...


tebi treba prevrednovanje celog tog naopakoh systema koji si izgradila....slow down & relax, take your time....

Dosadašnji trud sigurno će se isplatiti, i sigurno ima smisla. Budući da se na prošlost ne može uitcati, nemoj da žališ ni za čim! Ali sada razmisli kuda te vodi taj put - jel to ono što te ispunjava? Hoćeš li se u CELOSTI ostvariti ako ga odabereš? Ili će nešto morati da trpi?
Zašto bi se bilo čega odricala bwe...nađi neki win-win, razmisli i uklopi :)
 
Vidim BLPD da si opterecena svojom dijagnozom. Klinicari grese kada ljudima govore dijagnoze. Mesto dijagnoze nije da te klasifikuje u poremecene, vec da na taj nacin bolje upoznas sebe i pocnes da menjas. Jer samo ako dobro upoznas svoje funkcionisanje mozes da menjas sebe. Ovako da mi zelimo da budemo neko ili nesto po svaku cenu ne gledajuci koji su nasi potencijali i ne trazeci nacin da na osnovu svojih potencijala nadjemo put da razvijamo ono sto bismo hteli. Betty ti je to fantasticno objasnila samo mozda na neki drugaciji nacin. Svi mi sad kad bi otisli sa nekim problemima kod psihijatra ili klinickog psihologa prvo sto bi uradili lupili bi nam dijagnozu i tu bi se ceo posao zavrsio. Dobili bi neke medikamente, ostali bi zabrinuti zbog svog stanja i nista ne bismo uradili. E, zato postoje mnogo strucnija lica od njih a to su psihoterapeuti, koji su prosli sate edukacije radeci sa ljudima na njihovim potencijalima. I dalje iz tvoje price ne mogu da vidim tvoj Borderline poremecaj i dalje mislim da je doktor pogresio. Ja vidim nesto drugo u tvojoj prici, to jest uvidjam mesto tvog problema (mozda), ali ne mogu sad o tome kad budem imao vremena iznecu ti moje misljenje. Sve u svemu vidim te da si vrlo bogata licnost i sa puno potencijala (vredna, uporna, svestrana...). Mislim da si pomalo dramatizirala stvari svojom dijagnozom. Svet nije crno-bele boje, nego ima mnostvo nijansi boja u njemu.
Za Betty
Betty, svaka ti cast, odusevio sam se tvojim shvatanjima i nacinu pristupa pomoci. Bravo.
 
O, hvala Plav, i ja sam imala svoje krize, mislim.....hoću da kažem da ZNAM o čemu pričam ;)


Ljudi nisu brojevi i jednačine, to ta kiklopska nauka psihijatrija mora da shvati - nema kalupa kojim će normalna obrazovana osećajna osoba IKADA biti zadovoljna. Moramo sami u sebi da nađemo šta je to što nas ćini lepšim, pametnijim, srećnijim...i da radimo na tome da pospešimo baš TO, a ne nešto drugo, što nam naoko nameće taj system zapadnog sveta (protiv koga ja nemam ništa, btw): novac, prizanja, uspeh....te tri stvari bi trebale da dođu kao posledica, a ne da budu sami sebi svrha.


A gde smo tu MI. :)
 
Plav:
Vidim BLPD da si opterecena svojom dijagnozom. Klinicari grese kada ljudima govore dijagnoze. Mesto dijagnoze nije da te klasifikuje u poremecene, vec da na taj nacin bolje upoznas sebe i pocnes da menjas. Jer samo ako dobro upoznas svoje funkcionisanje mozes da menjas sebe. Ovako da mi zelimo da budemo neko ili nesto po svaku cenu ne gledajuci koji su nasi potencijali i ne trazeci nacin da na osnovu svojih potencijala nadjemo put da razvijamo ono sto bismo hteli. Betty ti je to fantasticno objasnila samo mozda na neki drugaciji nacin. Svi mi sad kad bi otisli sa nekim problemima kod psihijatra ili klinickog psihologa prvo sto bi uradili lupili bi nam dijagnozu i tu bi se ceo posao zavrsio. Dobili bi neke medikamente, ostali bi zabrinuti zbog svog stanja i nista ne bismo uradili. E, zato postoje mnogo strucnija lica od njih a to su psihoterapeuti, koji su prosli sate edukacije radeci sa ljudima na njihovim potencijalima. I dalje iz tvoje price ne mogu da vidim tvoj Borderline poremecaj i dalje mislim da je doktor pogresio. Ja vidim nesto drugo u tvojoj prici, to jest uvidjam mesto tvog problema (mozda), ali ne mogu sad o tome kad budem imao vremena iznecu ti moje misljenje. Sve u svemu vidim te da si vrlo bogata licnost i sa puno potencijala (vredna, uporna, svestrana...). Mislim da si pomalo dramatizirala stvari svojom dijagnozom. Svet nije crno-bele boje, nego ima mnostvo nijansi boja u njemu.
Za Betty
Betty, svaka ti cast, odusevio sam se tvojim shvatanjima i nacinu pristupa pomoci. Bravo.
Kliknite za proširenje...


Plav,ne vezano za BLPD,Borderline osobe mogimati i potpuno normalno ponasanje,znas i sam i uostalom putem neta ne mozes znati ko se kako ponasa kad odstupi od kompjutera.
Poznavala sam devojku sa tom dijagnozom (kazem poznaval,jer je izvrsila prosle godine suicid),koja je imala intervale,pa cak i od vise meseci,potpune normalnosti,fantastican intelekt,zavrsen Pravni fakultet sa prosekom iznad devet!Ali kad joj naleti ''minuta'',drogira se,prostituise,nestane i nema je danima,emotivno nezadovoljna,vecito napeta...ma svi znaci i simptomi Border line...tako da....nisam nesto sigurna kad je ta vrsta procene linosti u pitanju,a putem neta!;)
 
BLPD:
e, to je i moje kljucno pitanje
sta mene koci da budem srecna :?:

da li si ti srecna :?:
Kliknite za proširenje...

A da li si probala da ideš na neku ozbiljniju psihoterapiju.

Ono što si opisala kod odvikavanja od čokolade, jeste rešenje za čokoladu, ali otklanjanjem simptoma (posledice), nisi uklonila uzrok. Zašto ne pokušaš da ideš recimo na pravu psihoanalizu, i da pokušaš da dopreš do uzroka tvojih problema, a ne da samo otklanjaš posledice?
 
Plav:
.....Svi mi sad kad bi otisli sa nekim problemima kod psihijatra ili klinickog psihologa prvo sto bi uradili lupili bi nam dijagnozu i tu bi se ceo posao zavrsio. Dobili bi neke medikamente, ostali bi zabrinuti zbog svog stanja i nista ne bismo uradili. E, zato postoje mnogo strucnija lica od njih a to su psihoterapeuti, koji su prosli sate edukacije radeci sa ljudima na njihovim potencijalima.....
Kliknite za proširenje...

Slažem se. Neverovatno, ali većina ljudi uopšte ne uočava razliku između psihijatra, kliničkog psihologa i specijalizovanog psihoterapeuta, a o razlikovanju psihoterapijske orijentacije da i ne govorim.
 
Da uradiš ipak onoliko koliko te čini srećnom,a dalje da ne ideš? (Betty)

pa pokušavam, ali ne ide
stari posao (prof. u školi) sam ostavila jer sam ga prevazišla, a i od početka nisam nalazila sebe tamo, a sada se podrazumeva da moram da nastavim sa istraživanjem, ako hoću da budem ovde gde jesam
u ovom poslu (mada to i nije posao u pravom smislu reči) nalazim sebe, samo što to ne funkcioniše normalno
na primer, ima se love za nekakve tepihe, a nema se za reagense
do sada sam to nekako prihvatala i sama finansirala sve što mi treba, ali sada me valjda stigle godine (36) pa razmišljam stalno kako se ne živi od ljubavi prema poslu nego od para
 
Plav:
Vidim BLPD da si opterecena svojom dijagnozom. Klinicari grese kada ljudima govore dijagnoze. Mesto dijagnoze nije da te klasifikuje u poremecene, vec da na taj nacin bolje upoznas sebe i pocnes da menjas. Jer samo ako dobro upoznas svoje funkcionisanje mozes da menjas sebe. Ovako da mi zelimo da budemo neko ili nesto po svaku cenu ne gledajuci koji su nasi potencijali i ne trazeci nacin da na osnovu svojih potencijala nadjemo put da razvijamo ono sto bismo hteli. Betty ti je to fantasticno objasnila samo mozda na neki drugaciji nacin. Svi mi sad kad bi otisli sa nekim problemima kod psihijatra ili klinickog psihologa prvo sto bi uradili lupili bi nam dijagnozu i tu bi se ceo posao zavrsio. Dobili bi neke medikamente, ostali bi zabrinuti zbog svog stanja i nista ne bismo uradili. E, zato postoje mnogo strucnija lica od njih a to su psihoterapeuti, koji su prosli sate edukacije radeci sa ljudima na njihovim potencijalima. I dalje iz tvoje price ne mogu da vidim tvoj Borderline poremecaj i dalje mislim da je doktor pogresio. Ja vidim nesto drugo u tvojoj prici, to jest uvidjam mesto tvog problema (mozda), ali ne mogu sad o tome kad budem imao vremena iznecu ti moje misljenje. Sve u svemu vidim te da si vrlo bogata licnost i sa puno potencijala (vredna, uporna, svestrana...). Mislim da si pomalo dramatizirala stvari svojom dijagnozom. Svet nije crno-bele boje, nego ima mnostvo nijansi boja u njemu.
QUOTE]

ne mogu da znam da li je pogrešio jer ne mogu sama sebe da sagledam, tek sam počela da radim na tome, on valjda bolje vidi, inače je psihoterapeut sa međunarodnim sertifikatom (to, naravno ne mora ništa da znači)
bilo kako bilo, ja mu verujem i naravno da sam se smrzla kada mi je objasnio da sam ,,polunormalna,, jer to do pre 4 godine nisam znala i da je čokolada služila da popuni defekt u strukturi ličnosti
tvoje mišljenje me interesuje, kada budeimao vremena napiši
Kliknite za proširenje...
 
e, da vam pojednostavim, čokolada mi je bila jedini porok
nema cigareta (ni probala), alkohola, droge (ni probala), prostitucije (osim sa mužem, ha, ha, ha, ni kod žene nema džabe, naravno)
ne zapostavljam se higijenski, Bože sačuvaj
sina sam podigla skoro sama, u vrtić sam ga dala tek sa 5 god., uz studije, muž i roditelji se nisu pretrgli od pomoći
sada je mnogo vezan za mene, moje koleginice putuju iako imaju decu, ja se nisam makla iz zemlje od kada se on rodio, ali valjda će to doći na svoje mesto, sada je veliki pa mogu i da ga vodim na neki seminar

ali, zbog čokolade sam prodala bakinu zlatnu narukvicu, da bih imala pare da je kupim
a kada je cela stvar počela da značajno opterećuje kućni budžet počeh i da je kradem po samoposlugama ili da jedem u samoposluzi neplaćenu Milku od 300g, pa onda u drugoj još jednu i tako dalje
stvarno strašno, ne želim ni da se sećam takvog gubitka kontrole nad svojim ponašanjem


nekoli
 
BLPD:
ubacis se u guzvu,stvoris sebi zbrku u glavi i na kraju dobijes dijagnozu (Sevilja)

super si me provalila
Kliknite za proširenje...

Nisam psiholog,ali osecam ljude.;)


Vidi,ja sam isto mnoooooogo abiciozna!
Na fakultetu super ocene,uvek mentalno aktivna,vecito nesto citam,ma vec sebe vidim kao akademika! :lol:
ALI,kad radim nesto sto iziskuje veliko posvecivanje sto dusevno,sto vremenski,uvek sebi govorim:''ma procice,procice,procice...a,kad prodje,bices super zadovoljna,a i ako ne uspem,bar sam dala sve od sebe''....Nikada,trud,a nakon toga neuspeh ne dozivljavam kao nesto konacno!Pruzi se uvek nova prilika.A kad ponovna prilikica dodje,imam odradjeno 90% posla!Kapiras?Probaj sebi da nadjes nesto sto bi na taj nacin ''podizalo''.

Znaci,verovatno si hemicar!(mislim reagensi i tako to...)
Znam koliko je tesko baviti se naukom u toj oblasti,a i u svakoj,u ovoj zemlji.
Imam prijateljicu,doktorirala je,ima samo 34 godine,sad je u Tomsku,ali nema ni muza,ni dete,ma nikog,a verovatno nece ni imati....pa ti sad vidi ko je u prednosti......ja sam ZA nauku,ali moramo biti svesni mogucnosti....znaci ili inostranstvo i super mogucnosti,ili Srbija,u kojoj imas prijatelje i ipak kakav takav posao ,ali sporije napredovanje....
Ja sam se odlucila za Beograd!
Imam priliku da se bavim Medicinom u Nemackoj i u Grckoj,ali prvo cu sve da pokusam ovde!!!!
 
shaddow:
Slažem se. Neverovatno, ali većina ljudi uopšte ne uočava razliku između psihijatra, kliničkog psihologa i specijalizovanog psihoterapeuta, a o razlikovanju psihoterapijske orijentacije da i ne govorim.
Kliknite za proširenje...

A zasto je to neverovatno????
Sto bi nekog npr. inzenjera interesovala razlika izmedju ta tri oblika prakticno jedne iste profesije?Ili jos bolje,ocekivati od nekog da razlikuje orijentacije!!!To su,bre,finese!!

Ja sam se tako jednom razmahala u nekom drustvu obrazovanih ljudi o tome kako neko ima sukob Ega i Superega i bla,bla....sve dok nisam ukapirala da me svi do poslednjeg bledo gledaju!Na kraju me je tamo neko cak i pitao,onako sramezljivo,da pojasnim....ispadoh jos nadmena!
 
sakupila sam papire, to si pitala i predala danas
nisam hemičar, biolog sam
i ja sam se odlučila za Beograd, a tako mi se i nametnulo zbog porodice, ali nije mi uopšte žao

ako studiraš medicinu ili si završila, sve je to super, dok ne kreneš u ,,stvarni život,,
a, onda vidiš da je nekim tvojim kolegama od kojih treba dalje da učiš parola ,,baš me briga za pacijente,, pa se nadješ u nebranom groždju
i vidiš kako neće da te potpišu kao prvog autora na radu koji ti je na primer značajan zbog nečeg daljeg, mislim neće pre četrdesete godine jer im se može
i vidiš kako mentori nisu suportativni ukoliko ne naidješ na nekog psihopatu koji pravi opstrukcije što je još gore
i vidiš koliko su paranoični u strahu da ih ne prevazidješ iako je to nemoguće jer su stariji i imaju životno iskustvo koje ti nemaš
i vidiš kako odlaze u penziju a da nikoga nisu ostavili iza sebe
znam lekare, radim sa njima, a i moji biolozi nisu ništa bolji
E, TO NIJE NORMALNO
rad i trud se uvek isplate, slažem se, ali po koju cenu
ne odustaj, neću ni ja, možda ćeš ti imati više sreće
 
Znam sve to sto si napisala!
Ako nije tajna,gde si predavala biologiju?

A sto se tice price o kolegama i mentorim,sve mi je to nekako poznato!:)
Ali tako je svuda kod nas!Mnogo smo bre sujetan narod!
Skoro sam bas razgovarala sa prijateljem koji je asistent na Masinskom,kod njih je ista prica!Sta reci,nego pomiriti se s tim i gledati sebe.Sama,tu ,svakako,nista neces moci promeniti.
A kad su u pitanju stvari koje ne zavise od tebe,tu onda nema nikakve logike nervirati se!
Jasno ti je sta se u protivnom desi!
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top