- Poruka
- 35.848
Istraživanja sugerišu da su uporna sistemska upala i lokalizovani poremećaj krvno-moždane barijere ključna karakteristika moždane magle povezane sa Long Covidom.
Mnogi pacijenti sa Long Covidom žale se na oštećene kognitivne performanse, često sa oštećenjima u razmišljanju, planiranju, pamćenju i koncentraciji. Ovaj fenomen se naziva "moždana magla". Razlozi za to nisu sasvim jasni. Istraživačka grupa koju vodi prof.dr. Metju Kembel sa Triniti koledža u Dablinu i prof. dr. Kolin Doherti iz bolnice Sent Džejms u Dablinu, u Irskoj, nedavno je otkrio ranije nepoznatu vezu između poremećene krvno-moždane barijere i moždane magle kod pacijenata sa Long Covidom.
Prema istraživanju, poremećena krvno-moždana barijera (BBB) i naknadna ekstravazacija komponenti seruma kao rezultat infekcije SARS-CoV-2 mogu biti odgovorni za maglu u mozgu. Rezultati studije objavljeni su u časopisu 'Nature Neuroscience' [1].Analiza krvi i DCE-MRI kod pacijenata sa Covid-19
Za svoju studiju, istraživači su analizirali uzorke krvi i plazme od 76 pacijenata sa akutnom bolešću Covid-19 i procenili ih na indikatore upale, koagulacije i disfunkcije BBB. Uzorci su uzeti u martu i aprilu 2020. godine, što znači da potiču iz rane faze pandemije. Kao kontrolna grupa korišćeno je 25 seruma prikupljenih pre početka pandemije.
Da bi istražili strukturne promene mozga povezane sa povećanom propusnošću BBB-a, istraživači su odabrali deset oporavljenih ljudi i jedanaest ljudi sa dugim Covid-om ili post-akutnim Covid-19 (PASC) bez ili sa kognitivnim oštećenjem ili moždanom maglom. Oni su prošli dinamičku perfuzionu magnetnu rezonancu zasnovanu na kontrastu (DCE-MRI).
Da bi izmerili kognitivno oštećenje, koristili su Montrealski test kognitivne procene (MOCA).Oštećenje krvno-moždane barijere i imunološki odgovor
Uzorci krvi pacijenata sa Covid-19 sa maglom mozga otkrili su, između ostalog, povećan nivo proteina S100-beta, koji se smatra serumskim markerom za poremećenu krvno-moždanu barijeru. Transkriptomska analiza mononuklearnih ćelija periferne krvi (PBMC) otkrila je disregulaciju koagulacionog sistema i oslabljen adaptivni imuni odgovor kod ovih osoba. In vitro, PBMC su pokazali povećanu adheziju na endotelne ćelije ljudskog mozga, dok je izlaganje endotelnih ćelija mozga serumu pacijenata sa dugim Covidom dovelo do ekspresije inflamatornih markera.
Neuspeh krvno-moždane barijere bio je povezan sa kognitivnim oštećenjem povezanim sa Long Covidom, što sugeriše da infekcije SARS-CoV-2 mogu izazvati disfunkciju BBB, rekli su autori studije.
Slika je to takođe jasno pokazala. U DCE-MRI, ljudi sa dugom Covid-om i moždanom maglom imali su značajno veće curenje mozga od dugotrajnih Covid pacijenata bez ovih neuroloških simptoma. Kod onih koji su pogođeni maglom mozga, više kontrastnog sredstva je stiglo do moždanog tkiva izvan krvnih kapilara. Pored toga, kohorta magle u mozgu pokazala je značajno povećan volumen CSF-a i istanjeni srednji temporalni girus.Budući pravci istraživanja
„Prvi put smo pokazali da krvni sudovi u ljudskom mozgu koji propuštaju, zajedno sa hiperaktivnim imunološkim sistemom, mogu biti glavni uzrok zamagljivanja mozga povezanog sa Long Covidom“, objasnio je Kembel, profesor genetike na Triniti koledžu. On i njegove kolege su uvereni da korona nije jedina virusna infekcija koja na ovaj način oštećuje mozak. „Rezultati će sada verovatno promeniti način na koji razumemo i lečimo postvirusne neurološke bolesti“, rekao je Doherti.
Prethodne studije su već otkrile da su virusne infekcije verovatno okidači za nekoliko neuroloških bolesti, uključujući dugotrajni Covid, multiplu sklerozu (MS) i druge, pišu autori studije. Sada se mora dalje istražiti tačna uloga poremećene krvno-moždane barijere i hiperpermeabilnih sudova kao faktora u razvoju ovih bolesti.
Autor:dr. Christian Kretschmer
04.03.2024
Link
Mnogi pacijenti sa Long Covidom žale se na oštećene kognitivne performanse, često sa oštećenjima u razmišljanju, planiranju, pamćenju i koncentraciji. Ovaj fenomen se naziva "moždana magla". Razlozi za to nisu sasvim jasni. Istraživačka grupa koju vodi prof.dr. Metju Kembel sa Triniti koledža u Dablinu i prof. dr. Kolin Doherti iz bolnice Sent Džejms u Dablinu, u Irskoj, nedavno je otkrio ranije nepoznatu vezu između poremećene krvno-moždane barijere i moždane magle kod pacijenata sa Long Covidom.
Prema istraživanju, poremećena krvno-moždana barijera (BBB) i naknadna ekstravazacija komponenti seruma kao rezultat infekcije SARS-CoV-2 mogu biti odgovorni za maglu u mozgu. Rezultati studije objavljeni su u časopisu 'Nature Neuroscience' [1].Analiza krvi i DCE-MRI kod pacijenata sa Covid-19
Za svoju studiju, istraživači su analizirali uzorke krvi i plazme od 76 pacijenata sa akutnom bolešću Covid-19 i procenili ih na indikatore upale, koagulacije i disfunkcije BBB. Uzorci su uzeti u martu i aprilu 2020. godine, što znači da potiču iz rane faze pandemije. Kao kontrolna grupa korišćeno je 25 seruma prikupljenih pre početka pandemije.
Da bi istražili strukturne promene mozga povezane sa povećanom propusnošću BBB-a, istraživači su odabrali deset oporavljenih ljudi i jedanaest ljudi sa dugim Covid-om ili post-akutnim Covid-19 (PASC) bez ili sa kognitivnim oštećenjem ili moždanom maglom. Oni su prošli dinamičku perfuzionu magnetnu rezonancu zasnovanu na kontrastu (DCE-MRI).
Da bi izmerili kognitivno oštećenje, koristili su Montrealski test kognitivne procene (MOCA).Oštećenje krvno-moždane barijere i imunološki odgovor
Uzorci krvi pacijenata sa Covid-19 sa maglom mozga otkrili su, između ostalog, povećan nivo proteina S100-beta, koji se smatra serumskim markerom za poremećenu krvno-moždanu barijeru. Transkriptomska analiza mononuklearnih ćelija periferne krvi (PBMC) otkrila je disregulaciju koagulacionog sistema i oslabljen adaptivni imuni odgovor kod ovih osoba. In vitro, PBMC su pokazali povećanu adheziju na endotelne ćelije ljudskog mozga, dok je izlaganje endotelnih ćelija mozga serumu pacijenata sa dugim Covidom dovelo do ekspresije inflamatornih markera.
Neuspeh krvno-moždane barijere bio je povezan sa kognitivnim oštećenjem povezanim sa Long Covidom, što sugeriše da infekcije SARS-CoV-2 mogu izazvati disfunkciju BBB, rekli su autori studije.
Slika je to takođe jasno pokazala. U DCE-MRI, ljudi sa dugom Covid-om i moždanom maglom imali su značajno veće curenje mozga od dugotrajnih Covid pacijenata bez ovih neuroloških simptoma. Kod onih koji su pogođeni maglom mozga, više kontrastnog sredstva je stiglo do moždanog tkiva izvan krvnih kapilara. Pored toga, kohorta magle u mozgu pokazala je značajno povećan volumen CSF-a i istanjeni srednji temporalni girus.Budući pravci istraživanja
„Prvi put smo pokazali da krvni sudovi u ljudskom mozgu koji propuštaju, zajedno sa hiperaktivnim imunološkim sistemom, mogu biti glavni uzrok zamagljivanja mozga povezanog sa Long Covidom“, objasnio je Kembel, profesor genetike na Triniti koledžu. On i njegove kolege su uvereni da korona nije jedina virusna infekcija koja na ovaj način oštećuje mozak. „Rezultati će sada verovatno promeniti način na koji razumemo i lečimo postvirusne neurološke bolesti“, rekao je Doherti.
Prethodne studije su već otkrile da su virusne infekcije verovatno okidači za nekoliko neuroloških bolesti, uključujući dugotrajni Covid, multiplu sklerozu (MS) i druge, pišu autori studije. Sada se mora dalje istražiti tačna uloga poremećene krvno-moždane barijere i hiperpermeabilnih sudova kao faktora u razvoju ovih bolesti.
Autor:dr. Christian Kretschmer
04.03.2024
Link
