doc.smash
Domaćin
- Poruka
- 4.206
Nakon razgovora sa nekoliko ljudi iz inostranstva,saznao sam dosta stvari oko obrazovanja u Francuskoj i Americi.Evo rezime o njima.
Francuska:Krecu u 6 godini u osnovnu skolu.Tokom 4 godine,uce opste obrazovane premete,poput Francuskog,Matematike,Fizickog,Likovnog... .Tako je do V ,gde upadaju u Colege.Tamo dobijaju nove predmete.tehnicko,istorija,fizika,drugi strani jezik su obavezni.ostali se biraju,zavisno od afiniteta daljeg skolovanja.U visu osnovnu se ide do 15 godine,posle cega biraju da li ce u strucnu skolu ili lycaeum.Strucne skole su trogodisnjeg ili dvogodisnjeg karaktera,zavisno od smera koji je izabran.Lycaeum je takodje trogodisnja skola.Deli se na opsti(poput gimnazije),prirodni,drustveni,tehnicki,ekonomski i tehnoloski.Ucenici lycaema,u trecoj godini polazu bacaleurat,posle cega biraju koji ce fakultet.
Kako god,U SVIM smerovima se forsiraju drustvene nauke.Zbog toga,Francuzi su takav kakav su narod,za razliku od nas,po skolovanju(svakako,ima izuzetaka).Osnovna razlika od naseg obrazovanja jeste modularni sistem predmeta,tj bira se najmanje 3,4(zavisno od smera),do 7,8.
Obavezni predmeti u svim srednjim skolama tamo jesu francuski,strani jezik,matematika, etika,logika,sociologija,filozofija,ustav i pravo gradjana,fizicko,istorija Francuske,strucni predmeti.
Vidjiva je prednost drustvenih nauka nad prirodnim i tehnickim.
U vecim centrima,postoje posebne skole za talentovanu decu(baletske,likovne,sportske, matematicke,muzicke...)
U Francuskoj je zabranjeno od 2004 godine ucenje verske nastave,ali ucenici opsteg i drustvenog lycaeuma biraju drustveni predmet teologija izborne religije(katolicizam,protenstantizam,judaizam,pravoslavlje,islam...)
U Americi je drugacija prica.
Deca krecu u 6 godini zivota kroz 4,6,8 razreda.
Predmeti kroz prva dva razreda jesu citanje jezika,pisanje jezika,matematika,algebra, gradjansko,fizicko,likovno...
U 3 dobijaju tehnicko,istoriju
U 4 dobijaju biologiju,fiziku
Ucenici biraju da li ce upisati junior high skolu(pred gimnazija),ili srednju skolu(pred strucnu).Nadovezuju se razredi.Za junior high skole ima manje mesta u teoriju,u praksi , preko veze svi tamo upadaju.Osnovna razlika jeste da su predmeti u junior high skoli modularni(biraju prirodne nauke,tehnicke nauke,drugi strani jezik),dok su u srednjoj skoli predifinisani.
Nakon zavrsetka,iz srednje skole,ili 8 razreda osnovne,nastavljaju skolovanje na cetvorogodinjoj visoj skoli.Ovi iz junior high dolaze u trecem razredu vise skole i svi idu dalje dok ne zavrse opstu srednju skolu(sa modularnim predmetima).Dalje,biraju da li ce se uze specijalizirati u vocation skoli(zanatska,poput nasih trogodisnjih),ili na faks.
Amerikanci se uze specijalizuju za tehniku ili tehnologiju.Tekstovi njihovih i stranih pisaca su cenzurisani,i izbacen je veci deo ne podesne propagande.Slican slucaj je i sa sociologijom,filozofijom i istorijom.
Kako izgleda,mi se priblizavamo americkom nacinu ucenja.Prakticki,tamo nema trogodisnjih skola.One se biraju kasnije,kad zavrse visu.Tako je i kod nas.Preko veze,oni sa trogodisnjih se prepisuju na cetvorogodinje,cak iako je prenatrpano.Vise nema poente za vecinu takvih skola.A,kao i u SAD,favorizuje se bubanje,za razliku od francuskog nacina ucenja.Nebi me cudilo da je kod nas nesto tekstova pisaca modifikovano za ucenje,da ne bude propagiranja strane propagande.A u SSSR nisu to radili.Sad,sta mislite o ovome?
Francuska:Krecu u 6 godini u osnovnu skolu.Tokom 4 godine,uce opste obrazovane premete,poput Francuskog,Matematike,Fizickog,Likovnog... .Tako je do V ,gde upadaju u Colege.Tamo dobijaju nove predmete.tehnicko,istorija,fizika,drugi strani jezik su obavezni.ostali se biraju,zavisno od afiniteta daljeg skolovanja.U visu osnovnu se ide do 15 godine,posle cega biraju da li ce u strucnu skolu ili lycaeum.Strucne skole su trogodisnjeg ili dvogodisnjeg karaktera,zavisno od smera koji je izabran.Lycaeum je takodje trogodisnja skola.Deli se na opsti(poput gimnazije),prirodni,drustveni,tehnicki,ekonomski i tehnoloski.Ucenici lycaema,u trecoj godini polazu bacaleurat,posle cega biraju koji ce fakultet.
Kako god,U SVIM smerovima se forsiraju drustvene nauke.Zbog toga,Francuzi su takav kakav su narod,za razliku od nas,po skolovanju(svakako,ima izuzetaka).Osnovna razlika od naseg obrazovanja jeste modularni sistem predmeta,tj bira se najmanje 3,4(zavisno od smera),do 7,8.
Obavezni predmeti u svim srednjim skolama tamo jesu francuski,strani jezik,matematika, etika,logika,sociologija,filozofija,ustav i pravo gradjana,fizicko,istorija Francuske,strucni predmeti.
Vidjiva je prednost drustvenih nauka nad prirodnim i tehnickim.
U vecim centrima,postoje posebne skole za talentovanu decu(baletske,likovne,sportske, matematicke,muzicke...)
U Francuskoj je zabranjeno od 2004 godine ucenje verske nastave,ali ucenici opsteg i drustvenog lycaeuma biraju drustveni predmet teologija izborne religije(katolicizam,protenstantizam,judaizam,pravoslavlje,islam...)
U Americi je drugacija prica.
Deca krecu u 6 godini zivota kroz 4,6,8 razreda.
Predmeti kroz prva dva razreda jesu citanje jezika,pisanje jezika,matematika,algebra, gradjansko,fizicko,likovno...
U 3 dobijaju tehnicko,istoriju
U 4 dobijaju biologiju,fiziku
Ucenici biraju da li ce upisati junior high skolu(pred gimnazija),ili srednju skolu(pred strucnu).Nadovezuju se razredi.Za junior high skole ima manje mesta u teoriju,u praksi , preko veze svi tamo upadaju.Osnovna razlika jeste da su predmeti u junior high skoli modularni(biraju prirodne nauke,tehnicke nauke,drugi strani jezik),dok su u srednjoj skoli predifinisani.
Nakon zavrsetka,iz srednje skole,ili 8 razreda osnovne,nastavljaju skolovanje na cetvorogodinjoj visoj skoli.Ovi iz junior high dolaze u trecem razredu vise skole i svi idu dalje dok ne zavrse opstu srednju skolu(sa modularnim predmetima).Dalje,biraju da li ce se uze specijalizirati u vocation skoli(zanatska,poput nasih trogodisnjih),ili na faks.
Amerikanci se uze specijalizuju za tehniku ili tehnologiju.Tekstovi njihovih i stranih pisaca su cenzurisani,i izbacen je veci deo ne podesne propagande.Slican slucaj je i sa sociologijom,filozofijom i istorijom.
Kako izgleda,mi se priblizavamo americkom nacinu ucenja.Prakticki,tamo nema trogodisnjih skola.One se biraju kasnije,kad zavrse visu.Tako je i kod nas.Preko veze,oni sa trogodisnjih se prepisuju na cetvorogodinje,cak iako je prenatrpano.Vise nema poente za vecinu takvih skola.A,kao i u SAD,favorizuje se bubanje,za razliku od francuskog nacina ucenja.Nebi me cudilo da je kod nas nesto tekstova pisaca modifikovano za ucenje,da ne bude propagiranja strane propagande.A u SSSR nisu to radili.Sad,sta mislite o ovome?
Poslednja izmena:
