Баук ваучеризације образовања кружи Србијом

[minotauro]

У медијима у западном власништву све чешће се подиже прашина око баука ваучеризације образовања. Узнемирено се понавља једна иста мантра: ако држава омогући студентима да сами бирају где ће усмерити новац за студије, сви ће побећи на "лаке" приватне факултете, а државни ће се испразнити, опустети, и — пропасти.


Чекај, зар нису ти студенти исти они које нам непрекидно представљају као будућност земље, као елиту у настајању, предводнике које треба да слушамо и следимо, сутрашње састављаче изборних листа и кабинета? Па како онда данас одједном постају неодговорна деца неспособна да изаберу факултет, само зато што би тај избор значио мање новца за бирократију универзитетских управа?


Професори, аналитичари и самозвани интелектуалци — сви су ти мудраци спремни да им препусте читаву државу у руке, али се коче и узмичу пред мишљу да би исти ти млади могли слободно изабрати школовање по сопственој мери. Није их страх пада квалитета. Страх их је слободе.


Слободе да образовање престане бити храм у који се улази само по дозволи свештенства. Страх их је да не изгубе монопол — не над истином, него над новцем. Јер, ако студенти почну да одлучују сами, ко ће онда и даље одржавати систем у ком су они недодирљиви богови катедре?


Зато не вичу "неће бити квалитета", него — "не дирајте наше привилегије".

 

[Casual Observer]

У медијима у западном власништву све чешће се подиже прашина око баука ваучеризације образовања. Узнемирено се понавља једна иста мантра: ако држава омогући студентима да сами бирају где ће усмерити новац за студије, сви ће побећи на "лаке" приватне факултете, а државни ће се испразнити, опустети, и — пропасти.


Чекај, зар нису ти студенти исти они које нам непрекидно представљају као будућност земље, као елиту у настајању, предводнике које треба да слушамо и следимо, сутрашње састављаче изборних листа и кабинета? Па како онда данас одједном постају неодговорна деца неспособна да изаберу факултет, само зато што би тај избор значио мање новца за бирократију универзитетских управа?


Професори, аналитичари и самозвани интелектуалци — сви су ти мудраци спремни да им препусте читаву државу у руке, али се коче и узмичу пред мишљу да би исти ти млади могли слободно изабрати школовање по сопственој мери. Није их страх пада квалитета. Страх их је слободе.


Слободе да образовање престане бити храм у који се улази само по дозволи свештенства. Страх их је да не изгубе монопол — не над истином, него над новцем. Јер, ако студенти почну да одлучују сами, ко ће онда и даље одржавати систем у ком су они недодирљиви богови катедре?


Зато не вичу "неће бити квалитета", него — "не дирајте наше привилегије".

— "не дирајте наше привилегије".

To je sama srž problema.

 

[Sensei]

Neće svako ko poželi da studira i da dobije vaučer. Biće kriterijumi veoma slični današnjim za državne studije. Ali, ko će da ide na privatni ako je državni na boljem glasu ne samo u zemlji već i u inostranstvu?

Sa druge strane, verujem da će privatni vremenom da ojačaju i postanu prestižniji od državnih.

 

[prvepruge]

Sto bratjuska Sensei kaze, drzavni univerziteti treba da se bore kvalitetom da privuku buduce studente a ne iskljucivim pravom na deo budzeta odvojenog za univerzitetsko obrazovanje. Drzavni univerziteti, pogotovo onaj u Beogradu, imaju ogromnu prednost u tradiciji (imaju mnogo znacajniji alumni), stoje mnogo bolje na svetskim listama univerziteta ( BGD je na najprestiznojoj svetskoj listi ARWU izmedju 401-500 mesta, NS je izmedju 901-1000-tog univerziteta na svetu) i privatnim ce trebati decenije da ih prestignu ako ih uopste budu stigli. Naravno da ce i nastavno osoblje na drzavnim univerzitetima biti bolje nego na privatnim jer sem rada na prestiznijim univerzitetima ce verovatno imati i vece mogucnosti rada na naucnim projektima (strani naucni radnici ce pre raditi sa naucnicima sa prestiznijeg univerziteta)...

No, na nasim drzavnim univerzitetima uglavnom radi druga liga (u naucnom i strucnom smislu), ljudi koji su ili nepotizam ili na partokratiju dospeli do tih pozicija ( koliko danas imate dece i unuka poznatih profesora od pre 4-5 decenija da rade na univerzitetu), ljudi koji iskoriscavaju studente da im rade projekte za koje uzimaju stane i domace grantove i dobijaju citiranja po casopisima odnosno odrzavaju svoj polozaj na katedrama zahvaljujuci tudjem radu. Pametni i sposobni, zeljni znanja su se iz te drzave iselili, otisli na mnogo bolje strane univerzitete i tamo napravili naucnu ili strucnu karijeru, ostali su oni koji su uhvatili zavetrinu i poziciju da docekaju penziju na drzavnim jaslama.

Jedan moj drugar je ostao na nasem fakultetu kao asistent, savim regulrano jer je imao bas visok prosek (mislim jedan par najvisih medju svim asistentima koji su tamo primljeni u 2-3 decenije). I njegova uzrecica, posle 5-6 godina rada na fakultetu je bila: "Fakultet je odlicno mesto za rad... samo da nije studenata!". Na zalost, tako misle mnogi na univerzitetima.