И, једна цртица из историје за лаку ноћ / добро јутро , како коме :
Диплому број 1 на Медицинском факултету у Београду добио је, из почасти, Др Владан Ђорђевић 1926. године. Када ју је примао одржао је говор:
„Ову ми диплому додељујете зато што сам у Србији био први начелник војног санитета и водио три рата, зато што сам основао Српско друштво Црвеног Крста и један сам од оснивача Српског лекарског друштва, зато што сам написао први закон о организацији здравствене службе и чувању народног здравља, зато што сам био председник владе, зато што сам био министар просвете и вера, зато што сам био председник београдске општине.
Ово сам све могао учинити зато што сам кад сам дошао из Беча у Србију, као лекар поставио дијагнозу да Србија болује од карцинома политике. Ова болест се манифестовала међусобним свађама, међусобним оптужбама опозиционих странака у скупштини, и уопште, једном јако израженом мржњом. Као лекар, одлучио сам да овај тумор извадим. Успео сам да помирим посвађане и то је помогло да Србија пође напред. То су моје заслуге које су ми донеле ову диплому.“
У његово време председниковања Београдском општином, Београд се блистао, чишћене и поливане улице више пута дневно, за бацање смећа где се не сме и за нечишћење испред радњи и зграда наплаћиване су високе казне...
Његова је влада Србије, потом, била једна од најефикаснијих, доневши у кратком року велик број важних закона...
Ех, да нам је било више таквих као што је др Владан...