poniznost

Za mene je poniznost sve što se protivi samovolji. Pošto je ljudsko društvo skup milijardi zasebnih individua, samovolje se često uzajamno kose i društvo u kojem samovolja opstaje zapada u anarhiju. Kako bi društvo moglo kontrolisano da se razvija potrebna je poslušnost, poniznost, šablon. Sve što se naziva vrlinama može se sažeti u jednu reč- poslušnost. Manjak samovolje i višak strahova je ništa drugo nego poniznost. Koja je povrh svega neophodna u globalu, ali kobna za pojednica.
 
Sve sto je Bukovski ikada napisao, bila su uputstva kako se osloboditi dostojanstva.

Znate li zasto ples godi?
Zato sto su to jedini trenuci u celom besmislenom zivotu kada nismo optereceni dostojanstvom.
Granice dostojanstva su ono sto, zbog konformizma prema svetu, ne zelimo da preskocimo.
Dostojanstvo nas samo naizgled popravlja. Ustvari, nas dostojanstvo udaljava od ljudskosti, i jedine njegove emanacije - ljubavi.
Kako smo uspeli da tako isfolirani opstanemo? Tako sto nismo isfolirani prema onome koga osetimo. Prema onome koga zovemo "ljubavi". Ili u mnozini, stvar je afiniteta i kapaciteta.
Hajde da budemo ljudi. Hajde da se odreknemo dostojanstva, da se podvucemo ispod dostojanstva, i udjemo u ring. Zagrlimo se. Zaplesemo.
Da se, makar medjusobno, ne osudjujemo, da se bez predrasuda i straha od osude vidimo.
Istina je, i muskarci placu, i zene prde. Izgovoriti istinu je skoro prihvatiti je.
Manje foliranja vise plesa.
Dostojanstvo skini sa odecom, i ponovo obuci kad krenes ujutro na posao.
Sacuvaj neki komad odece za koje se ne moze zakaciti dostojanstvo. Sacuvaj za ples.
 
Hakime,nisam uspela da saznam od Bukovskog "kako se
osloboditi dostojanstva", jer sam posle prvih nekoliko
strana odbacila knjigu sa gađenjem
Možda jednom, kada malo porastem, pokušam ponovo.
Dostojanstvo nije teret, već fino zaštitno odelo, pripijeno
uz telo kao koža, od tankog ali neprobojnog materijala - sprečava
sve te divlje zveri koje držiš u sebi da izađu u svet i čine čuda, kao
i sve one tuđe koje prete da nasrnu na tebe.
Dostojanstvo čini čoveka boljim, a i podnošljivijim za okolinu.
To nije foliranje, već neophodnost .
Pa i ljubav bez dostojanstva često postaje jadna, dosadna,
nesnosna.
Ne treba da se odreknemo dostojanstva da bi bili ljudi, da bi
se zbližili i voleli -naprotiv.
A zašto ples godi?
Zato što te ponese muzika i tera te na sve te smešne pokrete koji
nisu ništa drugo do izraz životne radosti.
A sada, svi mi, skinimo naša obična odela i hajdemo u krevet ( ne u ring!)
i volimo se,kako ko zna i ume.
Laku noć!

P.S Nisam ni spomenula poniznost, sasvim namerno.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top