Poljubac žene zmaja je moja prva zbirka poezije, sa današnje tačke, sa jedne strane, posmatram zbirku kao moj prvi "najneviniji obračun", sa svetom oko sebe i sa samim sobom, sa druge, to je moj prvi javni "ulazak" u svet književnosti, na koji sam tada još ozbiljnije obratio pažnju. Zbirka je izdata 2007-me i više je nema u prodaji. Sada je dostupna na SCRIBD-u, kao PDF, možete ga skinuti ili čitati na mreži.
Za sve ljubitelje poezije:
Poljubac Žene Zmaja /SCRIBD_PDF
Bezsuzni, ostali smo i bez mira, nemirni.
Okaljen kroz bol koju ne odbacuje, već prevazilazi, SEbastian Sava Gor medjutim u sebi otkriva snagu zmaja. To mu donosi unutrašnji mir u kome se zatim radja ljubav... oh, kako je zanosna!
„Osećaj lepote
Zamrznute u suzi.“
/ iz pesme:„Sasvim nežno“/
Poljubac Žene Zmaja /SCRIBD_PDF
Za sve ljubitelje poezije:
Poljubac Žene Zmaja /SCRIBD_PDF
Reč urednika
Po zakonima kosmosa, kako kaže Boško Mandić, ili Boga, kako to kaže Sebastian Sava Gor, i bol nam pripada, a suzama smo obdareni, da ga isplačemo.
U marketingu veštaca, medjutim, punom laži o veštačkom raju, o bolu se ne govori!Po zakonima kosmosa, kako kaže Boško Mandić, ili Boga, kako to kaže Sebastian Sava Gor, i bol nam pripada, a suzama smo obdareni, da ga isplačemo.
Bezsuzni, ostali smo i bez mira, nemirni.
Okaljen kroz bol koju ne odbacuje, već prevazilazi, SEbastian Sava Gor medjutim u sebi otkriva snagu zmaja. To mu donosi unutrašnji mir u kome se zatim radja ljubav... oh, kako je zanosna!
„Osećaj lepote
Zamrznute u suzi.“
/ iz pesme:„Sasvim nežno“/
Nije to zmaj kineski, već domaći, srpski, ponovo vaskrsao!
Urednik: Jadranka Bunuševac Algrhren
****
Recenzija:
Boško Mandić:
Urednik: Jadranka Bunuševac Algrhren
****
Recenzija:
Boško Mandić:
Poetika Zmaja
Poetski izraz ( ili pesma ) ne proističe iz skupa povezanih reči, već iz posvećene dubine autora čije samo prisustvo biva deo utkanih rečenica. Jer, reč dolazi iz kosmosa, a rečenice iz ljudi. Pesnik nije samo posrednik, on je i gnjurač u sopstvenu dušu u kojoj pronalazi slike, reči, prazninu, fluide i melodioznost ritma... Tako nastaje poezija. Nemost da je izrazimo, u stvari, je naš najveći saveznik. No, mi ipak pokušavamo i cedimo iz sebe zapuštene delove lepote. Prva zbirka pesama nije naznaka teškoće, nego uput da nastavimo sa dubljenjem sopstvenog bunara u kome pronalazimo eho smisla života.
Zbirka pesama Poljubac Žene Zmaja ukazuje na sled spontanih bljeskova koji jednovido i jasnovido postavljaju pitanja o ličnom prisustvu u ovom svetu. Sam pesnik, poput Hesea, pita se: zašto je to tako teško? A, ako je već tako teško, postavimo ovo pitanje odmah.
U vremenu i trenutku u kome iskrice žudnje ostaju bez odgovora, ali ne i same. One lutaju i svetle po tami zadate egzistencije. Zbog toga autor Sava Gor naslućuje da žena ima krila i da on sam mora smoći snage da poleti ka istinskoj stvarnosti. Tamo, gde zatičemo slike lude zemlje kojom putujemo, glavu koja se okreće na sve strane i kaže – Jedni bez drugih ne možemo. Moramo iznajmiti snove i dozvoliti da kroz tamne ruke propuštamo sveopšte veselje, jer je u dubini okeana tajna strašna, ali i stvaralačka. Naravno ovakve vizije ugovor su izmedju autora i pesničkog dela, izmedju muškarca i žene, toplog i hladnog. Prepravljanje sveta, ovako bezdušnog, mora započeti u nama samima uz sugestiju da rascep preokrenemo ka spajanju.
Pesme iz ove zbirke odišu toplinom iskrenog iskaza. U pitanju je prvi, u stvari najneviniji, pogled koji iz imanentnog glasa javlja da je nužno tamu pretvoriti u svetlost. Zmaj i andjeli kruže po autorovim morama pristižući do kraja koji nema kraj. Ove pesme ne koketiraju sa već postojećim modelima i solucijama, već veruju u sopstvene detalje. Očito je: pesnik veruje sebi!
On ilustruje nadu i želi da je podeli sa drugima, jer pesma koja ne zna da komunicira vrlo brzo presahne u zamračenju neiskazanih namera. Tada započinje zarobljavanje prostora lažnim identitetom – kaže pesnik – što poetskim slikama treba ispraviti. Ali korekcija nije namet i ropska obaveza, nego predanost muzama koje kroje tačnu sudbinu pesništva satkanu od rafiniranosti i vremena.
Pesništvo, kao i u slučaju ovog pesnika, kazuje da spasa ima. Ne moramo ga čak ni pronaći, dovoljno je da započnemo putovanje ka njemu.
Zbirka pesama Poljubac Žene Zmaja ukazuje na sled spontanih bljeskova koji jednovido i jasnovido postavljaju pitanja o ličnom prisustvu u ovom svetu. Sam pesnik, poput Hesea, pita se: zašto je to tako teško? A, ako je već tako teško, postavimo ovo pitanje odmah.
U vremenu i trenutku u kome iskrice žudnje ostaju bez odgovora, ali ne i same. One lutaju i svetle po tami zadate egzistencije. Zbog toga autor Sava Gor naslućuje da žena ima krila i da on sam mora smoći snage da poleti ka istinskoj stvarnosti. Tamo, gde zatičemo slike lude zemlje kojom putujemo, glavu koja se okreće na sve strane i kaže – Jedni bez drugih ne možemo. Moramo iznajmiti snove i dozvoliti da kroz tamne ruke propuštamo sveopšte veselje, jer je u dubini okeana tajna strašna, ali i stvaralačka. Naravno ovakve vizije ugovor su izmedju autora i pesničkog dela, izmedju muškarca i žene, toplog i hladnog. Prepravljanje sveta, ovako bezdušnog, mora započeti u nama samima uz sugestiju da rascep preokrenemo ka spajanju.
Pesme iz ove zbirke odišu toplinom iskrenog iskaza. U pitanju je prvi, u stvari najneviniji, pogled koji iz imanentnog glasa javlja da je nužno tamu pretvoriti u svetlost. Zmaj i andjeli kruže po autorovim morama pristižući do kraja koji nema kraj. Ove pesme ne koketiraju sa već postojećim modelima i solucijama, već veruju u sopstvene detalje. Očito je: pesnik veruje sebi!
On ilustruje nadu i želi da je podeli sa drugima, jer pesma koja ne zna da komunicira vrlo brzo presahne u zamračenju neiskazanih namera. Tada započinje zarobljavanje prostora lažnim identitetom – kaže pesnik – što poetskim slikama treba ispraviti. Ali korekcija nije namet i ropska obaveza, nego predanost muzama koje kroje tačnu sudbinu pesništva satkanu od rafiniranosti i vremena.
Pesništvo, kao i u slučaju ovog pesnika, kazuje da spasa ima. Ne moramo ga čak ni pronaći, dovoljno je da započnemo putovanje ka njemu.
