Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.351
Да ли Српску православну цркву воде мудри људи?
1. Српска православна црква има спор са Македонском православном црквом - Охридском архиепископијом, неканонском вјерском заједницом која држи под својом контролом све њене епархије на простору Бивше југословенске републике Македоније. Канонска Охридска архиепископија, која је аутономна црква у оквиру СПЦ, нема функционалност и не може да дјелује у БЈРМ у пуном капацитету, већ тек у неком, изузетно ограниченом. Овај спор стоји још од 1961. године. Не знам да ли је ОА СПЦ уопште регистрована при македонским властима као службено призната вјерска заједница?
2. СПЦ има спор са сестринском Румунском православном црквом, чији се викаријат у Вршцу одвојио као епархија аутокефалне РПЦ и која неканонски дјелује изван своје јурисдикције, у територији источне Србије, центрирано у Неготинској крајини. Овај спор постоји још од 2002/4. године. Власти српске се не обраћају превише на СПЦ, те не желе да јасније интервенишу, али нити одлучно заштите права влашке националне мањине.
3. Црквени спор у Црној Гори тек почиње. Мањи члан владајуће коалиције, Социјалдемократска партија Црне Горе, отворено се залаже за једну екстремну и врло запаљиву групицу расколника који су 1993. године прогласили Црногорску православну цркву, и који од тада покушавају преотети храмове од канонске Православне цркве у Црној Гори. Ове године (2011), на посљедњем контресу владајуће Демократске партије социјалиста Црне Горе, одлучено је да источно-православна Црква на територији Црне Горе мора бити аутокефална и да њена јурисдикција одговарати политичким границама државе.
4. О проблемима које СПЦ има на својој јужној покрајини, Косову и Метохији, самопроглашеној (али дјеломично признатој) Републици Косово која је још од 1999. године одвојена из судско-управног система Србије и Југославије стављањем под међународну надлежност, не треба ни говорити. Проблема који постоје тамо смо постали свјесни још од мартовских погрома 2004. године. Цркве и манастири СПЦ тамо су готово под опсадом и могу да само дјеломично врше службу ако су заштићени пушкама. Сјетимо се још, Покрет Самоопредјељење! и многи припадници тамошње албанске већине вјерују у ревизионистичке историјске тезе које су представили тамошњи историчари, нажалост уз подршку самозване Владе Косова, да су све српске цркве и манастири настали над католичким илирским.
5. Сви ће се вјероватно насмијати када напишем ово сљедеће:
Свима ће ово бити смијешно, што у бити то и јесте, но, вјерујем да представља заметак проблема, а ако је представљало проблем 1942. године, постоје капацитети да представља и данас, или, макар некад у (скоријој и доцнијој) будућности. Знам шта ћете сви рећи, али смјестите се у ситуацију у Црној Гори када се 1960-их година причало о питању православног хришћанства и погледајте докле се дошло до данас.
Колико ће Српска православна црква ићи политиком чекања и продубљења и продуживања свих својих проблема, само чекајући да се створе нова? Колико времена треба да прође прије него што се националистичке страсти у Босни, када дио Срба тамо прихвати босански национални идентитет, као што има случаја код Хрвата доста (Лагумџија, СДП) и оснују покрет за аутокефалном православном Црквом у БиХ? Колико времена треба да прође док 'шиптарски' екстремисти на Косову не покрену 'заштиту' православних цркава и манастира, за своје Албанце православце, као народ који ужива специфичан положај у овом дијелу свијета, те може бити уједињен у национализму и по језику, а подијељен у три различите вјероисповијести?
1. Српска православна црква има спор са Македонском православном црквом - Охридском архиепископијом, неканонском вјерском заједницом која држи под својом контролом све њене епархије на простору Бивше југословенске републике Македоније. Канонска Охридска архиепископија, која је аутономна црква у оквиру СПЦ, нема функционалност и не може да дјелује у БЈРМ у пуном капацитету, већ тек у неком, изузетно ограниченом. Овај спор стоји још од 1961. године. Не знам да ли је ОА СПЦ уопште регистрована при македонским властима као службено призната вјерска заједница?
2. СПЦ има спор са сестринском Румунском православном црквом, чији се викаријат у Вршцу одвојио као епархија аутокефалне РПЦ и која неканонски дјелује изван своје јурисдикције, у територији источне Србије, центрирано у Неготинској крајини. Овај спор постоји још од 2002/4. године. Власти српске се не обраћају превише на СПЦ, те не желе да јасније интервенишу, али нити одлучно заштите права влашке националне мањине.
3. Црквени спор у Црној Гори тек почиње. Мањи члан владајуће коалиције, Социјалдемократска партија Црне Горе, отворено се залаже за једну екстремну и врло запаљиву групицу расколника који су 1993. године прогласили Црногорску православну цркву, и који од тада покушавају преотети храмове од канонске Православне цркве у Црној Гори. Ове године (2011), на посљедњем контресу владајуће Демократске партије социјалиста Црне Горе, одлучено је да источно-православна Црква на територији Црне Горе мора бити аутокефална и да њена јурисдикција одговарати политичким границама државе.
4. О проблемима које СПЦ има на својој јужној покрајини, Косову и Метохији, самопроглашеној (али дјеломично признатој) Републици Косово која је још од 1999. године одвојена из судско-управног система Србије и Југославије стављањем под међународну надлежност, не треба ни говорити. Проблема који постоје тамо смо постали свјесни још од мартовских погрома 2004. године. Цркве и манастири СПЦ тамо су готово под опсадом и могу да само дјеломично врше службу ако су заштићени пушкама. Сјетимо се још, Покрет Самоопредјељење! и многи припадници тамошње албанске већине вјерују у ревизионистичке историјске тезе које су представили тамошњи историчари, нажалост уз подршку самозване Владе Косова, да су све српске цркве и манастири настали над католичким илирским.
5. Сви ће се вјероватно насмијати када напишем ово сљедеће:
Свима ће ово бити смијешно, што у бити то и јесте, но, вјерујем да представља заметак проблема, а ако је представљало проблем 1942. године, постоје капацитети да представља и данас, или, макар некад у (скоријој и доцнијој) будућности. Знам шта ћете сви рећи, али смјестите се у ситуацију у Црној Гори када се 1960-их година причало о питању православног хришћанства и погледајте докле се дошло до данас.
Колико ће Српска православна црква ићи политиком чекања и продубљења и продуживања свих својих проблема, само чекајући да се створе нова? Колико времена треба да прође прије него што се националистичке страсти у Босни, када дио Срба тамо прихвати босански национални идентитет, као што има случаја код Хрвата доста (Лагумџија, СДП) и оснују покрет за аутокефалном православном Црквом у БиХ? Колико времена треба да прође док 'шиптарски' екстремисти на Косову не покрену 'заштиту' православних цркава и манастира, за своје Албанце православце, као народ који ужива специфичан положај у овом дијелу свијета, те може бити уједињен у национализму и по језику, а подијељен у три различите вјероисповијести?
Poslednja izmena: