Политика Српске православне цркве?

Pumpaj Dinstanović

Zaslužan član
Poruka
104.351
Да ли Српску православну цркву воде мудри људи?

1. Српска православна црква има спор са Македонском православном црквом - Охридском архиепископијом, неканонском вјерском заједницом која држи под својом контролом све њене епархије на простору Бивше југословенске републике Македоније. Канонска Охридска архиепископија, која је аутономна црква у оквиру СПЦ, нема функционалност и не може да дјелује у БЈРМ у пуном капацитету, већ тек у неком, изузетно ограниченом. Овај спор стоји још од 1961. године. Не знам да ли је ОА СПЦ уопште регистрована при македонским властима као службено призната вјерска заједница?

2. СПЦ има спор са сестринском Румунском православном црквом, чији се викаријат у Вршцу одвојио као епархија аутокефалне РПЦ и која неканонски дјелује изван своје јурисдикције, у територији источне Србије, центрирано у Неготинској крајини. Овај спор постоји још од 2002/4. године. Власти српске се не обраћају превише на СПЦ, те не желе да јасније интервенишу, али нити одлучно заштите права влашке националне мањине.

3. Црквени спор у Црној Гори тек почиње. Мањи члан владајуће коалиције, Социјалдемократска партија Црне Горе, отворено се залаже за једну екстремну и врло запаљиву групицу расколника који су 1993. године прогласили Црногорску православну цркву, и који од тада покушавају преотети храмове од канонске Православне цркве у Црној Гори. Ове године (2011), на посљедњем контресу владајуће Демократске партије социјалиста Црне Горе, одлучено је да источно-православна Црква на територији Црне Горе мора бити аутокефална и да њена јурисдикција одговарати политичким границама државе.

4. О проблемима које СПЦ има на својој јужној покрајини, Косову и Метохији, самопроглашеној (али дјеломично признатој) Републици Косово која је још од 1999. године одвојена из судско-управног система Србије и Југославије стављањем под међународну надлежност, не треба ни говорити. Проблема који постоје тамо смо постали свјесни још од мартовских погрома 2004. године. Цркве и манастири СПЦ тамо су готово под опсадом и могу да само дјеломично врше службу ако су заштићени пушкама. Сјетимо се још, Покрет Самоопредјељење! и многи припадници тамошње албанске већине вјерују у ревизионистичке историјске тезе које су представили тамошњи историчари, нажалост уз подршку самозване Владе Косова, да су све српске цркве и манастири настали над католичким илирским.

5. Сви ће се вјероватно насмијати када напишем ово сљедеће:


Свима ће ово бити смијешно, што у бити то и јесте, но, вјерујем да представља заметак проблема, а ако је представљало проблем 1942. године, постоје капацитети да представља и данас, или, макар некад у (скоријој и доцнијој) будућности. Знам шта ћете сви рећи, али смјестите се у ситуацију у Црној Гори када се 1960-их година причало о питању православног хришћанства и погледајте докле се дошло до данас.

Колико ће Српска православна црква ићи политиком чекања и продубљења и продуживања свих својих проблема, само чекајући да се створе нова? Колико времена треба да прође прије него што се националистичке страсти у Босни, када дио Срба тамо прихвати босански национални идентитет, као што има случаја код Хрвата доста (Лагумџија, СДП) и оснују покрет за аутокефалном православном Црквом у БиХ? Колико времена треба да прође док 'шиптарски' екстремисти на Косову не покрену 'заштиту' православних цркава и манастира, за своје Албанце православце, као народ који ужива специфичан положај у овом дијелу свијета, те може бити уједињен у национализму и по језику, а подијељен у три различите вјероисповијести?
 
Poslednja izmena:
Crkva ne moze da resi problem ako se politika mesa.

Crkva gleda da se drzi po strani i da se ne mesa u svetovna pitanja - dok politicari ne daju mira crkvi.
Kad politika odustane od bavljenja verom, sve ce se samo resiti.

Za sada vidim samo politicku buku bez smisla, da nove drzave moraju svaka da ima svoju crkvu... A pogledaj samo katolike ili vec druge vere, koje obuhvataju mnogo drzava - i nikom nista. Vracanje u srednji vek ili cak pre toga.
 
Црква ради свој посао, полако темељни и дугорочно, немојте ове теме тако лако политизовати.

Некад црква и кад не каже , много збори!
-------------------------------------------------------------

Друго не може црква јавно да прича о свему, треба мало бити суздржан, без тешких речи
 
Mislim da bi daleko tačnije bilo da si napisao da novonastale i nepriznate pravoslavne crkve imaju spor sa svojom maticom, SPC. A što se tiče SPC, ona ima veliki problem, ali on je u njoj samoj. U pravljenju sitnih eparhija i promeni episkopa, o postavljanju "politički podobnih" sveštenika, o okretanju od pravoslavlja i prevelikom uplivu politike u poslove SPC. Da ne spominjam nezakonite radnje kojima smo prisustvovali, a najsvežiji primeri su šikaniranje Vladike Artemija i upadi nekih sveštenika SPC na privatni posed.
Naša crkva mora prvo da očisti svoje dvorište, pa tek ondfa da rešava sporove koje joj nameću oni željni autokefalnosti.
 
глупости. ради се о старој познатој борби добра и зла, само је некима сад фрка јер се отворено показује да су управо они ти зли па пребацују кривицу и расколништво на друге. као што нам шварц глуми неког јевреја а његови су операцијом спајалица пребачени у уса. све је то иста кухиња закувала.
 
ОВА И ОВАКВА ТЕМА ЈЕ АПСОЛУТНО БЕСМИСЛЕНА,
ОВА И ОВАКВА ТЕМА ЈЕ ЧИСТ ПОЛИТИКАНТСКИ МАРКЕТИНГ,
ОВА И ОВАКВА ТЕМА МОЖЕ БИТИ ПОСТАВЉЕНА САМО ОД СТРАНЕ НЕКОГ ЛИКА КОЈИ ЈЕ БЕЗБОЖНИК И КОЈИ НИЈЕ НИ КРШТЕН,
ОВА И ОВАКВА ТЕМА НЕЋЕ ДОНЕТИ ДОБРА ОНОМЕ КОЈИ ПОКУШАВА ДА ПОДМЕТНЕ КУКАВИЧЈЕ ЈАЈЕ,
ОВА И ОВАКВА ТЕМА ЈЕ ПОЛИТИЧКА А НЕ ЦРКВЕНА,
ОВА И ОВАКВА ТЕМА ЈЕ УСРЕДСРЕЂЕНА КАО НАПАД НА СПЦ...........

НЕКА СВАКО ДОБИЈЕ ПО ЗАСЛУГАМА..... И НЕКА МУ ЈЕ ПРОСТО..........од Бога.........
 
Игром случаја или не, сви примери које су навео датирају из времена комунизма и посткомунизма у коме и данас живимо. Опште је познато да су црвени ломили цркву, постављали своје људе, било је много црвених свешеника па и владика.

Слабљење утицаја цркве у околним земљама ништа је друго него псоледица слабљења државе Србије. Држава Србија и њене полтронске власти не могу да контролишу ситуацију на сопственој територији, а камоли да воде рачуна о статусу Срба у комшилуку. Ствар је иста и са СПЦ.

На срећу, овакво стање није одрживо и извесно је да ће пре или касније ова земља кренути узлазним путем, а то у првом реду значи путем сопствене стабилизација, а потом путем извиза српске идеје у околне ''земље'' које су по природи ствари, култури, историји и језику наслоњене на Србију. Ту спадају и Македонија и Црна Гора и БиХ односно РС.
 
Nema crkve u svetu , kaoja se ne bavi politikom . To je nemoguce .
Sad su na celiu SPC ekumenisti i oni koji bi nas zblizavali sa Katoliicima ( Boze me sacuvaj ) .
Nesto se suska , da Irinej Backi ne dozvoljava da se Ruska Pravoslavna Crkbva registruje u Srbiji , kao Crkva . Moze samo ko ono Subotari ili Jehove .

Mnogo smrdi kod nas i to od glave .

Не желећи да улазим у тему екуменизма, највећа опасност по ове просторе и границе Европе у будућности ће вероватно бити Турска и ислам. Иран и Турска се злижавају, ко зна како ће да се заврши у арапском свету. Тај простор има ресурсе, велики број становника и здружнен представља велику опасност.

Срећа је да се Србија не граничи са Турском, али Труци јачају и економски и војно, имају своје факторе у виду потурица у БиХ и Санџаку и Шиптара у Албанији, Косову и Македонији. Природни савезник су други хришћани, не у смислу вере, већ културе.
 
ОВА И ОВАКВА ТЕМА ЈЕ АПСОЛУТНО БЕСМИСЛЕНА,
ОВА И ОВАКВА ТЕМА ЈЕ ЧИСТ ПОЛИТИКАНТСКИ МАРКЕТИНГ,
ОВА И ОВАКВА ТЕМА МОЖЕ БИТИ ПОСТАВЉЕНА САМО ОД СТРАНЕ НЕКОГ ЛИКА КОЈИ ЈЕ БЕЗБОЖНИК И КОЈИ НИЈЕ НИ КРШТЕН,
ОВА И ОВАКВА ТЕМА НЕЋЕ ДОНЕТИ ДОБРА ОНОМЕ КОЈИ ПОКУШАВА ДА ПОДМЕТНЕ КУКАВИЧЈЕ ЈАЈЕ,
ОВА И ОВАКВА ТЕМА ЈЕ ПОЛИТИЧКА А НЕ ЦРКВЕНА,
ОВА И ОВАКВА ТЕМА ЈЕ УСРЕДСРЕЂЕНА КАО НАПАД НА СПЦ...........

НЕКА СВАКО ДОБИЈЕ ПО ЗАСЛУГАМА..... И НЕКА МУ ЈЕ ПРОСТО..........од Бога.........

Koji si ti lik :mrgreen: vazno da si ti bezgresan i da odlucujes ko je vernik i koliki a ko ne :roll:
 
saborspc.jpg


Свети архијерејски сабор СПЦ изразио је забринутост због стања на Косову и Метохији, тешкоћа кроз које пролазе Митрополија црногорско-приморска и Република Српска и СПЦ у Босни и Херцеговини, као и због односа македонских власти према Охридској архиепископији.
У саопштењу Сабора, послије двонедељног мајског засједања, наводи се да посебну забринутост у душама чланова Сабора изазива непостојање услова за повратак прогнаних и избјеглих са Косова и Метохије, као и ново угрожавање српске имовине и домова и немогућност обнове више од стотину порушених храмова...

Сабор је од државних органа Црне Горе затражио да поштују сопствени Устав, као и права сваке цркве и вјерске заједнице, па и СПЦ, зајамчена домаћим и међународним законима.

"Била би заиста велика брука и срамота да се по та права и по правду мора ићи у Брисел, Стразбур или Вашингтон”, наводи се саопштењу.

Сабор СПЦ, такође, тражи од свих - како домаћих политичких структура тако и од релевантних страних чинилаца и центара одлучивања - да поштују Дејтонски споразум и да тако граде дугорочни мир у БиХ.

Када је ријеч о Црној Гори, Сабор је с посебном пажњом размотрио озбиљне тешкоће са којима се суочавају Митрополија црногорско-приморска и остале епархије СПЦ које дјелују у тој држави.

Посебно се истичу пријетње да ће бити срушена Црква Свете Тројице на планини Румији; рушење Храма светог Александра Невског и Свете Госпође на Светом Стефану; противправна намјера да се Цркви одузму храмови на Цхипуру и на Крушевцу, али и изјава са, како се наводи, највишег државног мјеста којом се СПЦ оспорава и правно постојање и право на постојање у Црној Гори.

Јавно изражене амбиције појединих црногорских политичара да уређују црквена питања и да притисцима, чак пријетећи силом, манипулишу идентитетом и устројством Православне цркве у Црној Гори, са нескривеном жељом да је учине инструментом својих политичких замисли, програмско опредјељење владајуће црногорске странке Демократске партије социјалиста да агресивно обликује црквени живот православних хришћана у Црној Гори, како истиче Сабор, представља угрожавање елементарних људских права и вјерских слобода.

То представља порицање секуларног карактера државе Црне Горе и одбацивање демократског начела одвојености Цркве и државе, као и отворено увођење давно превазиђене социјалне категорије, категорије грађана другог реда, и то на основу вјерске и етничке припадности, наводи Сабор.

Учесници Сабора су, такође, изразили забринутост због тешкоћа кроз које пролази Република Српска, а самим тим и СПЦ у Босни и Херцеговни.

Сабор је, како се наводи, увјерен да и грађани Републике Српске, попут грађана у савремним демократским државама уопште, имају право на слободно плебисцитарно изјашњавање о питањима која сматрају важним, јер је то право најизразитији, ако не и једини примјер непосредне демократије.

Највише законодавно тијело СПЦ је констатовало да, упркос критикама међународних организација да крше вјерске слободе и људска права, власти у Македонији истрајавају на прогону канонског архиепископа охридског Јована и одбијају да региструју Охридску архиепископију, аутономну Православну цркву која је у пуном јединству са свим православним црквама у свијету.

Саборски оци најоштрије осуђују недавно насилничко понашање према једном архијереју, свештеномонасима и вјерницима Охридске архиепископије, и то за вријеме вршења богослужења у Кавадарцима које је, како се наводи, било подстакнуто и наручено од једног тамошњег епископа у расколу.

Разматрајући питање предстојећег свечаног обиљежавања 1700. годишњице Миланског едикта (313-2013) у Нишу, родном граду светог цара Константина, архијереји СПЦ су упутили писмо васељенском патријарху Вартоломеју у коме се залажу за што скорије сазивање Светог и Великог сабора православне цркве.

Сабор је поздравио братску спремност Руске православне цркве и велике руске државе да помогну подухват унутрашњег уређења Храма Светог Саве на Врачару.

Изабране нове владике

На Сабору Српске православне цркве који је у Београду засједао од 16. до 27. маја, изабране су нове владике а извршена је и реорганизација појединих епархија, саопштено је данас на сајту СПЦ.

Како се прецизира, извршена је реорганизација појединих епархија у Србији, Европи, Америци и Аустралији, а већина упражњених епископских катедри је попуњена, док су за неке, до даљњег, постављени епископи администратори.

За епископа нишког изабран је епископ диоклијски Јован (Пурић), досадашњи викар митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) и старјешина манастира Острог. То мјесто било је упражњено од избора Иринеја (Гавриловића) за новог патријарха српског.

За епископа новосноване Епархије крушевачке изабран је јерођакон Давид (Перовић), доцент Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Администратор новоформиране Епархије аустријско-швајцарске са сједиштем у Бечу биће епископ бачки Иринеј (Буловић), а за администратора новоосноване Епархије буенос-ајреске за читаву Јужну и Средњу Америку одређен је митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

За викарне епископе патријарха Иринеја изабрани су протосинђел Јован (Ћулибрк) "са титулом епископ липљански" и архимандрит Андреј (Ћилерџић) "са титулом епископ ремезијански".

Сабор је "умолио" епископа захумско-херцеговачког Григорија да "у својству замјеника" помаже митрополиту дабробосанском Николају "у обављању архипастирских дужности".

У саопштењу се додаје да је Сабор одложио до даљњег издвајање нових епархија из

Архиепископије београдско-карловачке, као и издвајање Рашке епархије из садашње Рашко-призренске епархије "док се не стекну сви неопходни услови".

Сабор СПЦ је на редовном мајском засједању поздравио враћање вјерске службе у Војску Србије (ВС), враћање имовине цркава и вјерских заједница, као и одлуку државних власти да СПЦ врати матичне књиге одузете послије Другог свјетског рата.

Саопштено је и то да су за чланове Синода СПЦ у новом сазиву избрани епископи сремски Василије, бачки Иринеј, шумадијски Јован и будимљанско-никшићки Јоаникије.
 
Не желећи да улазим у тему екуменизма, највећа опасност по ове просторе и границе Европе у будућности ће вероватно бити Турска и ислам. Иран и Турска се злижавају, ко зна како ће да се заврши у арапском свету. Тај простор има ресурсе, велики број становника и здружнен представља велику опасност.

Срећа је да се Србија не граничи са Турском, али Труци јачају и економски и војно, имају своје факторе у виду потурица у БиХ и Санџаку и Шиптара у Албанији, Косову и Македонији. Природни савезник су други хришћани, не у смислу вере, већ културе.

Naravno .To je vidljivo golim okom .

Nego , dal zato priziva turke non stop u Srbiju ...


U celoj ovoj stvari , mi mozemo da se zblizavamo s Bugarskom i Rumunijom , a mozda i s Madjarskom . Sto se hrvata tice , tu smo izmedju cekkica i nakovnja .


S njima nikad ne mozeemo da uradimo nista , a da bude na obostrano dobro... samo na njihovo . Dakle , daleko im lepa kuca .
 
Nema crkve u svetu , kaoja se ne bavi politikom . To je nemoguce .
Sad su na celiu SPC ekumenisti i oni koji bi nas zblizavali sa Katoliicima ( Boze me sacuvaj ) .
Nesto se suska , da Irinej Backi ne dozvoljava da se Ruska Pravoslavna Crkbva registruje u Srbiji , kao Crkva . Moze samo ko ono Subotari ili Jehove .

Mnogo smrdi kod nas i to od glave .

Sa tim se slažem. Ali, je li politika SPC loša?
 
Да ли Српску православну цркву воде мудри људи?

1. Српска православна црква има спор са Македонском православном црквом - Охридском архиепископијом, неканонском вјерском заједницом која држи под својом контролом све њене епархије на простору Бивше југословенске републике Македоније. Канонска Охридска архиепископија, која је аутономна црква у оквиру СПЦ, нема функционалност и не може да дјелује у БЈРМ у пуном капацитету, већ тек у неком, изузетно ограниченом. Овај спор стоји још од 1961. године. Не знам да ли је ОА СПЦ уопште регистрована при македонским властима као службено призната вјерска заједница?

2. СПЦ има спор са сестринском Румунском православном црквом, чији се викаријат у Вршцу одвојио као епархија аутокефалне РПЦ и која неканонски дјелује изван своје јурисдикције, у територији источне Србије, центрирано у Неготинској крајини. Овај спор постоји још од 2002/4. године. Власти српске се не обраћају превише на СПЦ, те не желе да јасније интервенишу, али нити одлучно заштите права влашке националне мањине.

3. Црквени спор у Црној Гори тек почиње. Мањи члан владајуће коалиције, Социјалдемократска партија Црне Горе, отворено се залаже за једну екстремну и врло запаљиву групицу расколника који су 1993. године прогласили Црногорску православну цркву, и који од тада покушавају преотети храмове од канонске Православне цркве у Црној Гори. Ове године (2011), на посљедњем контресу владајуће Демократске партије социјалиста Црне Горе, одлучено је да источно-православна Црква на територији Црне Горе мора бити аутокефална и да њена јурисдикција одговарати политичким границама државе.

4. О проблемима које СПЦ има на својој јужној покрајини, Косову и Метохији, самопроглашеној (али дјеломично признатој) Републици Косово која је још од 1999. године одвојена из судско-управног система Србије и Југославије стављањем под међународну надлежност, не треба ни говорити. Проблема који постоје тамо смо постали свјесни још од мартовских погрома 2004. године. Цркве и манастири СПЦ тамо су готово под опсадом и могу да само дјеломично врше службу ако су заштићени пушкама. Сјетимо се још, Покрет Самоопредјељење! и многи припадници тамошње албанске већине вјерују у ревизионистичке историјске тезе које су представили тамошњи историчари, нажалост уз подршку самозване Владе Косова, да су све српске цркве и манастири настали над католичким илирским.

5. Сви ће се вјероватно насмијати када напишем ово сљедеће:


Свима ће ово бити смијешно, што у бити то и јесте, но, вјерујем да представља заметак проблема, а ако је представљало проблем 1942. године, постоје капацитети да представља и данас, или, макар некад у (скоријој и доцнијој) будућности. Знам шта ћете сви рећи, али смјестите се у ситуацију у Црној Гори када се 1960-их година причало о питању православног хришћанства и погледајте докле се дошло до данас.

Колико ће Српска православна црква ићи политиком чекања и продубљења и продуживања свих својих проблема, само чекајући да се створе нова? Колико времена треба да прође прије него што се националистичке страсти у Босни, када дио Срба тамо прихвати босански национални идентитет, као што има случаја код Хрвата доста (Лагумџија, СДП) и оснују покрет за аутокефалном православном Црквом у БиХ? Колико времена треба да прође док 'шиптарски' екстремисти на Косову не покрену 'заштиту' православних цркава и манастира, за своје Албанце православце, као народ који ужива специфичан положај у овом дијелу свијета, те може бити уједињен у национализму и по језику, а подијељен у три различите вјероисповијести?

Поставио тему и сам одговорио на сва питања.СПЦ још живи у средњем веку.....
 
Duznost svakog vernika je da podrzava Sabornu crkvu, kako moralno tako i materijalno, zavisno od svojih mogucnosti. Da je brani od napada neprijatelja i zlih koji imaju bilo kakvu losu nameru. Vernik je duzan da se pridrzava zapovesti Bozije kao i ckrvenih zapovesti, i ne mesati se u politiku crkve ako nije merodavan za to, odnosno ako nije izabranik u crkvenom saboru ckrve. :)

Svestena lica treba postovati :)
 
Poslednja izmena:

Back
Top