- Poruka
- 41.996
| субота, 17. април 2021. |
| Глобална плутократија згрнула је баснословни новац у јеку најтеже здравствене и привредне кризе, изазване пандемијом вируса корона. Брзински лов у финансијски мутном изгледа почиње да се враћа као опасан бумеранг. Након Џенет Јелен, америчког министра финансија, ММФ-а и Антонио Гутерес, генерални секретар УН, придружио се виђењу да је најимућнијима време за финансијску солидарност, како с рајом, тако и с домицилним државама. „Богатство најбогатијих у години пандемије порасло је за пет билиона долара”, указао је Гутерес у понедељак, отварајући Економски и социјални форум 46 најмање развијених држава света. „Да умање зјапеће неједнакости, владе држава требало би да уведу порез солидарности онима који су профитирали током пандемије. Истовремено, неопходна је нова глобална архитектура дугова како би се избегле ланчане дужничке кризе, и ’изгубљене деценије’ за неке. Г20 треба да одложи намиривање дужничких обавеза до краја 2022. Време је за нову дискусију о отписивању дугова, не само најсиромашнијих, већ и средње развијених држава. Приватне кредиторе треба укључити у овај нови глобални процес”, проценио је Гутерес. 
Овом иницијативом он се придружио лањском апелу Дејвида Бизлија, извршног директора ФАО. Бизли је наиме, прошлог октобра поручио секцији 2.000 глобалних милијардера да је време „да се отворе”. После 2020. идућа година биће због короне још гора. Масовна глад библијских размера снаћи ће свет у новембру 2021. уколико се однекуд не појаве милијарде долара за сиромашнији свет”, предсказао је Бизли. Гутерес с почетка овог пролећа звучи невесело. „У случају пандемије вируса корона глобални мултилатерализам омануо је до сада где год је могао. Рецимо, 10 држава обавило је 75 одсто укупне глобалне вакцинације против короне”, набројао је Гутерес. Пораст глобалне беде и глади на другој страни прати бујање доларских милијардера. Најјача економска сила света, Америка сада броји 2.755 милијардера (њих седам од осам са те листе богатије је данас него пре вируса), барем према магазину „Форбс”. САД истовремено бележе драматичан раст броја грађана који се први пут пријављују на биро рада (претходне седмице 744.000 људи, док је „рекорд” пре короне износио 695.000). У том распону, званични Вашингтон је одлучан да спроведе инфраструктурни програм за опоравак привреде САД вредан више од два билиона долара. Одакле намаћи толики новац? Џенет Јелен је почетком месеца проценила да је време за глобално увођење минималне стопе корпоративних пореза. Ајкуле са Волстрита примиле су с неверицом вест из Вашингтона да је изгледа време да стотинак најјачих глобалних фирми (добрим делом из САД) престану с праксом „лоптања” профитима од земље до земље и скривања по егзотичним пореским рајевима. Односно да порез треба да се плаћа тамо где се прави зарада. ОЕЦД, а затим и ММФ, поздравили су иницијативу Џенет Јелен, а затим се јавности обратио и најбогатији човек света Џеф Безос. „Подржавамо фокус Бајденове администрације на смеле инвестиције у америчку инфраструктуру. Препознајемо да ће те инвестиције изискивати уступке са свих страна”, написао је Безос на свом блогу, након што је нови председник САД јавно прозвао „Амазон” због врдања с намиривањем федералних пореза. „Амазон” не треба да плаћа порезе као ватрогасци и учитељи, упоредио је Џозеф Бајден. УН, ММФ, Вашингтон... корона-профитери и остала плутократија добили су пролетос пореске спаринг-партнере које су најмање очекивали. Тања Вујић (Политика) |
