Ayeye_Brazdorf
Domaćin
- Poruka
- 4.290
Dan u Beogradu je bio tmuran i prohladan. Duvala je kosava. Jelku se hladnoca uvlacila u svaku poru tela, tekla njegovom krvlju i tukla njegovim damarima...
Svidjao mu se Beograd. Njegove kafane, nasmejani ljudi, lepe devojke, siroke ulice, njegov spoj orijenta, soc-realizma i habzburskog stila...
U isto vreme je zavideo Srbima na njihovoj neposrednosti, saljivosti, lakocom kojom se nose kroz zivot...
Sve te stvari izazivale su u Jelku brojne komplekse i osecaj inferiornosti, prizivajuci mu u secanja brojne ruzne uspomene kojih je zeleo da se otrese....
Jelko Kacin se priblizavao zgradi srpskog parlamenta. Prezirao je te gmazove, iz dubine duse, a sada je osetio svojih 5 minuta....
"Doslo je vreme da i mi njih ponizavamo kao sto sto su oni nama radili. Stalno su nam nabijali na nos kako su nas oslobodili, kako smo mi austrijski konjusari, kako smo peskirici...
E pa Srbende, sada ste vi konjusari, a ne mi, a zna se kako se sa konjusarima postupa!..."
Jelko je duboko udahnuo vazduh. Osetio je nalet velikog samopouzdanja i energije. Osetio se mocan....
"Sigurno je ovako bilo kolonijalnim gospodarima kad su obilazili svoje posede po Africi.."-pomislio je Jelko.
Ispred skupstine bila je postrojena cela vlada na celu sa predsednikom drzave i premijerom. Postavili su crveni tepih. Na ulazu u skupstinu stajao je transparent "DA NAM ZIVI EVROPSKI KOMESAR"..
Srpski ministri i predsednik smejurili su se osmehom gmizavca...
"Kakvi bednici"-pomislio je Jelko...
Ispred zgrade su bili postrojeni ljudi u paradnim uniformama, lovacko drustvo koje se naziva Vojska Srbije..
Predsednik Tadic siroko je rasirio ruke...
"Dobro dosao, gospodine komesaru. Dobro dosao, najdrazi goste.."-povikao je Tadic..
Jelko mu je prisao i mangupski ga je stipnuo za zadnjicu. "Cao lepi"-rece Jelko..
Nakon toga otpuhnuo je par dimova pravo u lice...
Tadic se zakasljao, ali onda je pomislio kako je to lose za evropske integracije i kako bi moglo iznervirati gosta, pa je nekako suzbio kasalj...
Kacin je prisao Djelicu...
Boza je pruzio ruku da se rukuje, medjutim Jelko mu u tom momentu nabi cajper u dupe..
Boza se zagrcnu, ispustio je tihi krik, a svi prisutni iz vlade poceli su grohotom da se smeju..
I Dinkic, i deda mraz, i Draskovic, i Dacic, i svi ostali....
Hhahahaha- kakva sarmantna fora, hahahaha, dobar evropski humor- uzvikivali su ponizno srpski ministri....
Djelic je poceo da crveni kao paprika...
Buduci ne bas muzevan, od malena je navikao na ponizenja i uvrede, ali ovo sada je bilo nesto drugo..
"Pobogu, pa ja sam potpredsednik vlade za evropske integracije, istorijska licnost tako reci, valjda zasluzujem malo vise postovanja.."
Analani otvor ga je boleo i svrbeo od primljenog cajpera. Pokusao je da suzbije bol i da se ne cese...
Prisetio se svih maltretiranja koja je dozivljavao kao klinac, prisetio se casova fizickog na kome ga je profesor mucio da radi trbusnjake, prisetio se lokalnih pirotskih mangupa koji su mu otimali dzeparac, a ponekad i satove i zlatne lancice...
Naime, kada je napunio 18 godina, otac je mladjanom Bozidaru kupio zlatni lancic za 18-i rodjendan. Teskom mukom je ustedeo te pare, ali je ipak hteo svog sina da nagradi zbog dobrog uspeha u skoli i zbog njegove krotke naravi...
Boza se tada osecao kao smeker. Sa ponosom je nosio svoj zlatni lancic...
Posle nekoliko dana, snimili su ga lokalni mangupi. Pozvali su ga jedno vece da se druzi sa njima....
Boza je taj poziv rado prihvatio, pa su izasli u jedan park gde su pili domacu rakiju...
Toliko su ga napili da je sutradan povracao ceo dan i bolela ga je glava, a zlatnog lancica na njegovom vratu nije bilo...
Roditelji su brzo to provalili, otac je cutao, majka lomila ruke, nazivali su ga barabom i rekli mu da je osramotio casno porodicno ime...
Medjutim, jos veci udarac za psihu malog Boze usledio je jednog toplog majskog dana,vracajuci se iz skole...
Otvorio je ulazna vrata svog doma, i unutra zatekao prizor koji ga je sokirao. Njegova majka je lezala pod postarom, on se svom silinom svoga tela navalio na nju, a ona zanosno jecala...
Postar je prodirao u Bozinu majku talasastim pokretima zadnjice, dok je ona takodje pratila njegov ritam brzim pokretima karlice...
Bozi se taj prizor urezao u mozak. Zakleo se da ce jednog dana postati neko bitan, i vratiti svima onima koji su ga u zivotu tlacili i ponizivali...
Bozidar Djelic se prenuo iz tuznih secanja...
U tom trenutku, evropski komesar Jelko Kacin mu je prisao i krvnicki, svom silinom nabio mu ceo srednji prst u analani otvor, pritom mu pocepavsi pantalone...
"AH!"-Uzviknuo je Boza...
"Hebo te Bah!"- odgovorio je veseli janez...
Na to je usledio jos gromoglasniji smeh clanova srpske vlade. Boris Tadic je izrazio zadovoljstvo uspostavljenom srdacnoscu i neposrednoscu odnosa, dok je Vuk Draskovic gospodinu Kacinu prisao i poljubio ruku....
Jelko se osecao mocnije nego ikad. Ceo svet je bio pod njegovim nogama...
Samouverenim korakom je produzio dalje...
Kada je dosao do ispred skupstine, svom silinom je nogom udario o vrata, pritom rascepivsi plemenito drvo kedrovine iz 17-og veka...
"Ovo bas i nije u redu.."-pomislio je predsednik Tadic...
"Ali ipak, evropa nema alternativu, moramo sve izdrzati zarad puta u bolju buducnost.."-zakljucio je lepuskasti glupander...
Komesar Kacin hodao je kroz holove srpkog parlamenta, pljujuci , prdeci i podrigujuci...
"Oh, kakva kultura. Doista krasan performans!.."-uzviknuo je ministar Dinkic...
"Hvala, hvala"-odgovori drug komesar, u sebi misleci kako su ovi ljudi pali mnogo nisko i ispod zadnje crte ljudskog dostojanstva. Bilo mu je drago zbog toga....
Ipak, gledajuci velelepno zdanje skupstine, obuzimao ga je neki cudan osecaj, i pored sveg trijumfovanja i seirenja...
Mracne slike srpskih junaka iz proslosti gledale su ga sa zidova, obuzimale njegovu dusu nekakvim cudnim strahom, kao da je ocekivao da ce svakog casa skociti sa isukanim sabljama i odseci mu glavu.....
"Ma, to je daleka proslost. Oni su definitivno slomljeni. Siroti mali Hrcki. Gde americka cizma udje, tu trava ne nice..."
Te misli su ga ohrabrile i zaboravio je cudno osecanje koje ga je pre nekoliko trenutaka uhvatilo...
Trijumfalnim korakom ulazio je u srpsku skupstinu, a za njim je isla vladina svita, snishodljivo i ponizno se osmehujuci...
Premijer Cvetkovic je nesto promumlao i otisao svima da stavi po kaficu...
"Skuvacu bez secera, pa posle vi zasladjujte koliko ko voli"-rekao je premijer...
Svidjao mu se Beograd. Njegove kafane, nasmejani ljudi, lepe devojke, siroke ulice, njegov spoj orijenta, soc-realizma i habzburskog stila...
U isto vreme je zavideo Srbima na njihovoj neposrednosti, saljivosti, lakocom kojom se nose kroz zivot...
Sve te stvari izazivale su u Jelku brojne komplekse i osecaj inferiornosti, prizivajuci mu u secanja brojne ruzne uspomene kojih je zeleo da se otrese....
Jelko Kacin se priblizavao zgradi srpskog parlamenta. Prezirao je te gmazove, iz dubine duse, a sada je osetio svojih 5 minuta....
"Doslo je vreme da i mi njih ponizavamo kao sto sto su oni nama radili. Stalno su nam nabijali na nos kako su nas oslobodili, kako smo mi austrijski konjusari, kako smo peskirici...
E pa Srbende, sada ste vi konjusari, a ne mi, a zna se kako se sa konjusarima postupa!..."
Jelko je duboko udahnuo vazduh. Osetio je nalet velikog samopouzdanja i energije. Osetio se mocan....
"Sigurno je ovako bilo kolonijalnim gospodarima kad su obilazili svoje posede po Africi.."-pomislio je Jelko.
Ispred skupstine bila je postrojena cela vlada na celu sa predsednikom drzave i premijerom. Postavili su crveni tepih. Na ulazu u skupstinu stajao je transparent "DA NAM ZIVI EVROPSKI KOMESAR"..
Srpski ministri i predsednik smejurili su se osmehom gmizavca...
"Kakvi bednici"-pomislio je Jelko...
Ispred zgrade su bili postrojeni ljudi u paradnim uniformama, lovacko drustvo koje se naziva Vojska Srbije..
Predsednik Tadic siroko je rasirio ruke...
"Dobro dosao, gospodine komesaru. Dobro dosao, najdrazi goste.."-povikao je Tadic..
Jelko mu je prisao i mangupski ga je stipnuo za zadnjicu. "Cao lepi"-rece Jelko..
Nakon toga otpuhnuo je par dimova pravo u lice...
Tadic se zakasljao, ali onda je pomislio kako je to lose za evropske integracije i kako bi moglo iznervirati gosta, pa je nekako suzbio kasalj...
Kacin je prisao Djelicu...
Boza je pruzio ruku da se rukuje, medjutim Jelko mu u tom momentu nabi cajper u dupe..
Boza se zagrcnu, ispustio je tihi krik, a svi prisutni iz vlade poceli su grohotom da se smeju..
I Dinkic, i deda mraz, i Draskovic, i Dacic, i svi ostali....
Hhahahaha- kakva sarmantna fora, hahahaha, dobar evropski humor- uzvikivali su ponizno srpski ministri....
Djelic je poceo da crveni kao paprika...
Buduci ne bas muzevan, od malena je navikao na ponizenja i uvrede, ali ovo sada je bilo nesto drugo..
"Pobogu, pa ja sam potpredsednik vlade za evropske integracije, istorijska licnost tako reci, valjda zasluzujem malo vise postovanja.."
Analani otvor ga je boleo i svrbeo od primljenog cajpera. Pokusao je da suzbije bol i da se ne cese...
Prisetio se svih maltretiranja koja je dozivljavao kao klinac, prisetio se casova fizickog na kome ga je profesor mucio da radi trbusnjake, prisetio se lokalnih pirotskih mangupa koji su mu otimali dzeparac, a ponekad i satove i zlatne lancice...
Naime, kada je napunio 18 godina, otac je mladjanom Bozidaru kupio zlatni lancic za 18-i rodjendan. Teskom mukom je ustedeo te pare, ali je ipak hteo svog sina da nagradi zbog dobrog uspeha u skoli i zbog njegove krotke naravi...
Boza se tada osecao kao smeker. Sa ponosom je nosio svoj zlatni lancic...
Posle nekoliko dana, snimili su ga lokalni mangupi. Pozvali su ga jedno vece da se druzi sa njima....
Boza je taj poziv rado prihvatio, pa su izasli u jedan park gde su pili domacu rakiju...
Toliko su ga napili da je sutradan povracao ceo dan i bolela ga je glava, a zlatnog lancica na njegovom vratu nije bilo...
Roditelji su brzo to provalili, otac je cutao, majka lomila ruke, nazivali su ga barabom i rekli mu da je osramotio casno porodicno ime...
Medjutim, jos veci udarac za psihu malog Boze usledio je jednog toplog majskog dana,vracajuci se iz skole...
Otvorio je ulazna vrata svog doma, i unutra zatekao prizor koji ga je sokirao. Njegova majka je lezala pod postarom, on se svom silinom svoga tela navalio na nju, a ona zanosno jecala...
Postar je prodirao u Bozinu majku talasastim pokretima zadnjice, dok je ona takodje pratila njegov ritam brzim pokretima karlice...
Bozi se taj prizor urezao u mozak. Zakleo se da ce jednog dana postati neko bitan, i vratiti svima onima koji su ga u zivotu tlacili i ponizivali...
Bozidar Djelic se prenuo iz tuznih secanja...
U tom trenutku, evropski komesar Jelko Kacin mu je prisao i krvnicki, svom silinom nabio mu ceo srednji prst u analani otvor, pritom mu pocepavsi pantalone...
"AH!"-Uzviknuo je Boza...
"Hebo te Bah!"- odgovorio je veseli janez...
Na to je usledio jos gromoglasniji smeh clanova srpske vlade. Boris Tadic je izrazio zadovoljstvo uspostavljenom srdacnoscu i neposrednoscu odnosa, dok je Vuk Draskovic gospodinu Kacinu prisao i poljubio ruku....
Jelko se osecao mocnije nego ikad. Ceo svet je bio pod njegovim nogama...
Samouverenim korakom je produzio dalje...
Kada je dosao do ispred skupstine, svom silinom je nogom udario o vrata, pritom rascepivsi plemenito drvo kedrovine iz 17-og veka...
"Ovo bas i nije u redu.."-pomislio je predsednik Tadic...
"Ali ipak, evropa nema alternativu, moramo sve izdrzati zarad puta u bolju buducnost.."-zakljucio je lepuskasti glupander...
Komesar Kacin hodao je kroz holove srpkog parlamenta, pljujuci , prdeci i podrigujuci...
"Oh, kakva kultura. Doista krasan performans!.."-uzviknuo je ministar Dinkic...
"Hvala, hvala"-odgovori drug komesar, u sebi misleci kako su ovi ljudi pali mnogo nisko i ispod zadnje crte ljudskog dostojanstva. Bilo mu je drago zbog toga....
Ipak, gledajuci velelepno zdanje skupstine, obuzimao ga je neki cudan osecaj, i pored sveg trijumfovanja i seirenja...
Mracne slike srpskih junaka iz proslosti gledale su ga sa zidova, obuzimale njegovu dusu nekakvim cudnim strahom, kao da je ocekivao da ce svakog casa skociti sa isukanim sabljama i odseci mu glavu.....
"Ma, to je daleka proslost. Oni su definitivno slomljeni. Siroti mali Hrcki. Gde americka cizma udje, tu trava ne nice..."
Te misli su ga ohrabrile i zaboravio je cudno osecanje koje ga je pre nekoliko trenutaka uhvatilo...
Trijumfalnim korakom ulazio je u srpsku skupstinu, a za njim je isla vladina svita, snishodljivo i ponizno se osmehujuci...
Premijer Cvetkovic je nesto promumlao i otisao svima da stavi po kaficu...
"Skuvacu bez secera, pa posle vi zasladjujte koliko ko voli"-rekao je premijer...
