Pokloni mi ....pesmu,sliku,stih...

[Dalmatinkaa]

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

 

[*pustinjakinja]

Što hodaš okolo i vrebaš s fotoaparatom

 

[Branko Lori]

 

[*pustinjakinja]

Pogrešna ...ja sam ona na metli

 

[Branko Lori]

"Želje – to su Ti Ptice" nn​

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

 

[PetarSamotnjak]

BEZ NASLOVA

Razdražljiva a tako tiha,
sva si od vatre koja gori.
Daj mi, u tamno zdanje stiha
ljepotu tvoju da zatvorim.

Gle kako su preobražene
u žaru kućice abažura,
kraj zida, kraj okna, naše sjene
i obrisi naših figura.

S nogama sjediš na divanu,
po turski ih pod sobom splete,
svejedno- na svjetlu i u tami
ti vazda sudiš kao dijete.

Pričajući na konac nižeš
zrnca što ti padoše s vrata.
Pogled je tvoj i odveć tužan,
a riječ naivna, umiljata.

Riječ "ljubav" prošla, ti si prava;
drugo ću ime naći lako,
za te ću sav svijet preimenovat,
samo ako ti želiš tako.

Možda će čujstva blago tajno
tvoj tamni pogled da istoči
i tvog srca bogatstvo sjajno?!
Zašto li tugom mutiš oči?

Boris Pasternak

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

 

[Dalmatinkaa]

 

[*pustinjakinja]

vidi kako je umiljat

 

[Branko Lori]

''Rastuži se čovek, rastuže ga neki dani tek tako, neka sećanja, rastuži se zbog neke drage ljude, zbog nepravde, zbog života ali nekako najviše se rastuži zbog samog sebe ...
Rastuži nas vreme i godine uzalud potrošene, sve ono što smo od srca dali a ništa se nije vratilo, rastuži nas nerazumevanje, nepoštovanje, rastuži nas sve ono što je prošlo i što se ne može vratiti, rastuži nas i ono što dolazi i što ćemo još morati...
A život prolazi, ne daje drugu šansu, ni priliku, surovo i bolno ne obećava...
Rastuži se čovek iako zna da tuga nije dobra ni za zdravlje, iako zna da niko ne zaslužuje njegovu tugu.
I hteo bi zaista bi hteo, postati ravnodušan i pokušati biti srećan, zna kako valja !
A tuga k'o tuga, uvuče se u srce, u očima, u mislima. Pa puno puta vešto sakrivena od drugih čeka nas da ostanemo sami ...
I noć joj je najbolji prijatelj...''
(Mariana Kunbar Selma autor)

 

[Mister]

Možeš da budeš
Sve moje magle
To ti dozvoljavam
Možeš da budeš
I svaka moja nedoumica
I svaka tajna
I sve što me zbunjuje
I čini zamišljenom
Možeš da budeš
Sva moja pitanja
I svaka raskrsnica
Da budeš znak svih mojih puteva
I ucrtan u sve zvezde koje pogledam
Možeš da ostaneš
U nejasnim porukama knjiga
U roditeljskim upozorenjima
U strahovima iz detinjstva
Možeš da se pojavljuješ
Među pločnicima koje kvasim
Među slikama u galeriji
I negde na policama supermarketa
Da budeš i sećanje
I želja
Da budeš sve što mi je nejasno
I prvo i poslednje
I između
I svuda
Zaglavljen u mirisima procvetale lipe
I u zvukovima ranih jutarnjih sati
U čekanjima prvog jutarnjeg prevoza
U jagodicama prstiju
Možeš da budeš u pitanjima
To sam ti dozvolila
Ali u odgovoru te, izgleda, nema.

Marija Mijatović

 

[PetarSamotnjak]

U ŽIVOTU SVE TI JE
K'O PLANINE PROKLETIJE

 

[*pustinjakinja]

 

[Dalmatinkaa]

 

[PetarSamotnjak]

 

[celadon]

 

[PetarSamotnjak]

Srce mi se na četvoro cepa
Sve zbog tebe lutko moja lepa

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

Ja nisam nikad video tvog lica,
A pregršt sunca,
Jedina što je pala na moj put,
Bješe iz tvoje ruke.

Sudbina. Snijeg i vjetar i strah.

Jedna jedina radosna
Vijest, što je pala u moj kut
Bješe iz tvojih usta.

Praštaju se putevi tamom i zaboravom.

Jedan čas je stala
Uboga duša, ne znajući kuda s očima,
I drhtala.

Tako je prošao život.
I nikad nisam video tvog lica.

Ivo Andrić

 

[PetarSamotnjak]