Pohvalite se III

[Red]

Tako je to kad se sve u životu posmatra kao crno-belo. A postoji toliko nijansi, toliko različitih životnih priča koje ne bismo mogli ni da zamislimo... A postoje i realne priče, kao da roditelji neće da školuju dete ili da im nije bitno hoće li biti srećno ili disfunkcionalne porodice sa iščašenim odnosima ili oni koji imaju malo, premalo ili oni kojima je sve palo s neba pa ne umeju da cene.... Treba imati razumevanja da postoje ljudi drugačiji od nas. A to nije uvek lako.

 

[Mali čičak]

Čile, vodi računa da ti kojima je stalo do rodtiljeskog mišljenja nemaju svoje zbog autoritativnih roditelja (ili neostvarenih roditelja, što je još gora varijanta). Malo dece se iščupa iz tog vrzinog kola. Ima i traženja pažnje, kao što kažeš, ali kada dete odmalena učiš da mora da ispoljava roditeljska očekivanja ne možeš tražiti od njega da u 40 godina promeni način ponašanja.

OVo sto ja vidim su “deca” zeljna roditeljske ljubavi/paznje. Jer ta zelja budi tu cuvenu “da ispunim roditeljska ocekivanja”.
Gde je tu bunt?
Gde je “e bas necu, vec kako ja hocu!”?

Ps. Pricam o onome sto ja vidim u rl.

 

[Mali čičak]

Tako je to kad se sve u životu posmatra kao crno-belo. A postoji toliko nijansi, toliko različitih životnih priča koje ne bismo mogli ni da zamislimo... A postoje i realne priče, kao da roditelji neće da školuju dete ili da im nije bitno hoće li biti srećno ili disfunkcionalne porodice sa iščašenim odnosima ili oni koji imaju malo, premalo ili oni kojima je sve palo s neba pa ne umeju da cene.... Treba imati razumevanja da postoje ljudi drugačiji od nas. A to nije uvek lako.

Pa ovde smo da iznesemo svoje misljenje.
Pricamo o roditeljskim ocekivanjima.
I odgovoru deteta na ista.

Gde je granica?
Gde je ok da “dete” kaze E sad ja odlucujem o svom zivotu?
I dokle idu roditeljske zelje i ocekivanja?
Do kojih godina?

 

[Red]

Pa ovde smo da iznesemo svoje misljenje.
Pricamo o roditeljskim ocekivanjima.
I odgovoru deteta na ista.

Gde je granica?
Gde je ok da “dete” kaze E sad ja odlucujem o svom zivotu?
I dokle idu roditeljske zelje i ocekivanja?
Do kojih godina?

Ima ona izreka "pođi od sebe, razumećeš druge". Razmisli o tome...

Na ova pitanja ti zaista ne mogu odgovoriti, od mene niko ništa nije očekivao. Ali smatram da ne postoji starosna granica kad roditelji treba da prestanu da žele najbolje za svoje dete. Samo, moraš da razumeš da nije uvek sve onako kako nama izgleda. A imaš sklonost da sudiš svima. Neretko bespotrebno. Ja apsolutno podržavam drugačije mišljenje o čemu god, ali ne ume svako da iskaže drugačije mišljenje bez napadanja neistomišljenika.

 

[Mali čičak]

Ima ona izreka "pođi od sebe, razumećeš druge". Razmisli o tome...

Na ova pitanja ti zaista ne mogu odgovoriti, od mene niko ništa nije očekivao. Ali smatram da ne postoji starosna granica kad roditelji treba da prestanu da žele najbolje za svoje dete. Samo, moraš da razumeš da nije uvek sve onako kako nama izgleda. A imaš sklonost da sudiš svima. Neretko bespotrebno. Ja apsolutno podržavam drugačije mišljenje o čemu god, ali ne ume svako da iskaže drugačije mišljenje bez napadanja neistomišljenika.

Ja sudim a ti meni govoris ”da podjem od sebe”
Kako ti znas da ja ne polazim od sebe pri formiranju svojih stavova?
Ljudi sa foruma mene ne zanimaju.
Misljenje formiram na osnovu svog rl.
Tako ne mogu ni da osudjujem ljude na forumu. Mogu misljenja i postupke. I to ne da osudim vec da komantarisem.

Roditelji mogu da ZELE deci najbolje ali po mom misljenju ne i da OCEKUJU da deca ispunjavaju njihove zelje i teze da ih zadovolje.

 

[Regina Mills]

Pa ovde smo da iznesemo svoje misljenje.
Pricamo o roditeljskim ocekivanjima.
I odgovoru deteta na ista.

Gde je granica?
Gde je ok da “dete” kaze E sad ja odlucujem o svom zivotu?
I dokle idu roditeljske zelje i ocekivanja?
Do kojih godina?

Postoji nešto što se zove sindrom naučene bespomoćnosti i on se "utiskuje" u osobu još od najranijeg mogućeg detinjstva, tipa 3-4 godina. Osobe koje ne mogu ili ne znaju kako da se zauzmu za sebe naučene su od strane roditelja da su bezvredne i da je roditeljsko mišljenje jedino ispravno. Ima slučajeva da ustanu protiv roditelja, najčešće ako upoznaju partnera pored koga se osećaju sigurno, ili neku drugu ličnost iz okruženja koju prohvate kao autoritet. Bunt protiv roditelja može biti i negativan (čuvena priča da roditeljske princeze traže loše momke).
Što se roditeljskih očekivanja tiče, ona umiru sa roditeljima. Najcrnje u celoj priči je što takva deca pun "procvat" života dožve tek sa roditeljskom smrću.

 

[Mali čičak]

Postoji nešto što se zove sindrom naučene bespomoćnosti i on se "utiskuje" u osobu još od najranijeg mogućeg detinjstva, tipa 3-4 godina. Osobe koje ne mogu ili ne znaju kako da se zauzmu za sebe naučene su od strane roditelja da su bezvredne i da je roditeljsko mišljenje jedino ispravno. Ima slučajeva da ustanu protiv roditelja, najčešće ako upoznaju partnera pored koga se osećaju sigurno, ili neku drugu ličnost iz okruženja koju prohvate kao autoritet. Bunt protiv roditelja može biti i negativan (čuvena priča da roditeljske princeze traže loše momke).
Što se roditeljskih očekivanja tiče, ona umiru sa roditeljima. Najcrnje u celoj priči je što takva deca pun "procvat" života dožve tek sa roditeljskom smrću.

Najcrnje sto te razumem i vidim da je tako.
A tuzno je zbog roditelja koji nisu svesni koliki pritisak stvaraju svom detetu.
Ima mnogo roditelja koji misle da se sva deca trebaju odgajati jednako a nije tako, svako je jedinstven i ono sto jedno dete razume i moze, drugo mozda ne moze. Tamo gde jedan lako uspe, drugi mozda nikad nece ni prici. Nekima je potrebno vise ljubavi, neke gusi.

Kod losih momaka, ono sto sam ja primetila je ta devojacka potreba “da ga promene”, opet potreba “vidite sta ja umem”, cesto udruzena sa visokim iq.

Ono sto mene fascinira, taj sindrom bespomocnosti. Gledas osobu od mnooogo godina, koja se ponasa apsolutno buntovnicki divlje, pada, i pada... i roditelje koji stoje pored i dizu iz blata milioniti put, peglaju belu kosulju i odelo, i vracaju nazad, misleci da ce bas ovaj 468.put biti sve ok?

Kakva je to dijagnoza?
Ne “deteta” nego roditelja?

 

[Mali čičak]

@Regina Mills

Kad vec pricamo o tome, evo mozes li meni dati dijagnozu?
Necu se ljutiti, sta god da je.

Nepodnosenje autoriteta. Oduvek.
Nisam bila problamaticno dete, ni ja ni brat, ali oduvek imamo tu crtu nepodnosenja autoriteta. To je tek sad u poslu doslo do izrazaja.

 

[Em.]

Spojler

Najcrnje sto te razumem i vidim da je tako.
A tuzno je zbog roditelja koji nisu svesni koliki pritisak stvaraju svom detetu.
Ima mnogo roditelja koji misle da se sva deca trebaju odgajati jednako a nije tako, svako je jedinstven i ono sto jedno dete razume i moze, drugo mozda ne moze. Tamo gde jedan lako uspe, drugi mozda nikad nece ni prici. Nekima je potrebno vise ljubavi, neke gusi.

Kod losih momaka, ono sto sam ja primetila je ta devojacka potreba “da ga promene”, opet potreba “vidite sta ja umem”, cesto udruzena sa visokim iq.

Ono sto mene fascinira, taj sindrom bespomocnosti. Gledas osobu od mnooogo godina, koja se ponasa apsolutno buntovnicki divlje, pada, i pada... i roditelje koji stoje pored i dizu iz blata milioniti put, peglaju belu kosulju i odelo, i vracaju nazad, misleci da ce bas ovaj 468.put biti sve ok?

Kakva je to dijagnoza?
Ne “deteta” nego roditelja?

Najcrnje sto te razumem i vidim da je tako.
A tuzno je zbog roditelja koji nisu svesni koliki pritisak stvaraju svom detetu.
Ima mnogo roditelja koji misle da se sva deca trebaju odgajati jednako a nije tako, svako je jedinstven i ono sto jedno dete razume i moze, drugo mozda ne moze. Tamo gde jedan lako uspe, drugi mozda nikad nece ni prici. Nekima je potrebno vise ljubavi, neke gusi.

Kod losih momaka, ono sto sam ja primetila je ta devojacka potreba “da ga promene”, opet potreba “vidite sta ja umem”, cesto udruzena sa visokim iq.

Ono sto mene fascinira, taj sindrom bespomocnosti.

Gledas osobu od mnooogo godina, koja se ponasa apsolutno buntovnicki divlje, pada, i pada... i roditelje koji stoje pored i dizu iz blata milioniti put, peglaju belu kosulju i odelo, i vracaju nazad, misleci da ce bas ovaj 468.put biti sve ok?

Kakva je to dijagnoza?
Ne “deteta” nego roditelja?

Pošto si ti bez takve dijagnoze onda ćeš umesto tog peglanja odela peglom da klepiš svoje dete po glavi, da se još dublje zarije u to blato. Onda ćeš obrisati tragove prljavštine sa svoje besprekorno bele bluze i okrenućeš se u svoju svetlu budućnost, gde ćeš moći i dalje da budeš nežna prema sebi.

 

[smokva]

Regina,hvala

 

[Mali čičak]

Spojler

Najcrnje sto te razumem i vidim da je tako.
A tuzno je zbog roditelja koji nisu svesni koliki pritisak stvaraju svom detetu.
Ima mnogo roditelja koji misle da se sva deca trebaju odgajati jednako a nije tako, svako je jedinstven i ono sto jedno dete razume i moze, drugo mozda ne moze. Tamo gde jedan lako uspe, drugi mozda nikad nece ni prici. Nekima je potrebno vise ljubavi, neke gusi.

Kod losih momaka, ono sto sam ja primetila je ta devojacka potreba “da ga promene”, opet potreba “vidite sta ja umem”, cesto udruzena sa visokim iq.

Ono sto mene fascinira, taj sindrom bespomocnosti. Gledas osobu od mnooogo godina, koja se ponasa apsolutno buntovnicki divlje, pada, i pada... i roditelje koji stoje pored i dizu iz blata milioniti put, peglaju belu kosulju i odelo, i vracaju nazad, misleci da ce bas ovaj 468.put biti sve ok?

Kakva je to dijagnoza?
Ne “deteta” nego roditelja?

Pošto si ti bez takve dijagnoze onda ćeš umesto tog peglanja odela peglom da klepiš svoje dete po glavi, da se još dublje zarije u to blato. Onda ćeš obrisati tragove prljavštine sa svoje besprekorno bele bluze i okrenućeš se u svoju svetlu budućnost, gde ćeš moći i dalje da budeš nežna prema sebi.

Sto si ti tako zlurada prema meni?
Sta to vidis u meni sto te tera da pises ovakve stvari?
Sta te bode?
Sta te boli?

 

[Em.]

Sto si ti tako zlurada prema meni?
Sta to vidis u meni sto te tera da pises ovakve stvari?
Sta te bode?
Sta te boli?

Ne razumem te, rekla si da ljudi koji tako rade imaju dijagnozu. Sledi da je oni koji rade suprotno nemaju. Gde ti vidiš moju zluradost?! Samo sam ponovilia ono što si ti rekla. Ili ti se ne dopada ono što si rekla?!

 

[Mali čičak]

Ne razumem te, rekla si da ljudi koji tako rade imaju dijagnozu. Sledi da je oni koji rade suprotno nemaju. Gde ti vidiš moju zluradost?! Samo sam ponovilia ono što si ti rekla. Ili ti se ne dopada ono što si rekla?!

Ne dopada mi se da mi ti pises sta cu ja.
Procitaj svoj post.

 

[Em.]

Ne dopada mi se da mi ti pises sta cu ja.
Procitaj svoj post.

Pročitaj ti svoj post. Jedno je izneti svoje mišljenje, zamisliti se nad nečim, posmatrati sa različitih strana, bez potrebe da uniziš one koji su drugačiji od tebe a drugo je ovo šta ti radiš. Deluje kao da likuješ, jer eto ima tih sa dijagnozama i problemima...

Završila sam, najbolje bi bilo da ništa nisam ni napisala, uzalud je.

 

[Mali čičak]

Pročitaj ti svoj post. Jedno je izneti svoje mišljenje, zamisliti se nad nečim, posmatrati sa različitih strana, bez potrebe da uniziš one koji su drugačiji od tebe a drugo je ovo šta ti radiš. Deluje kao da likuješ, jer eto ima tih sa dijagnozama i problemima...

Završila sam, najbolje bi bilo da ništa nisam ni napisala, uzalud je.

Ono sto ti vidis u drugima si ti.
Ono sto ja vidim u tebi je moje.

Toliko.

 

[**Freya**]

@Regina Mills

Kad vec pricamo o tome, evo mozes li meni dati dijagnozu?
Necu se ljutiti, sta god da je.

Nepodnosenje autoriteta. Oduvek.
Nisam bila problamaticno dete, ni ja ni brat, ali oduvek imamo tu crtu nepodnosenja autoriteta. To je tek sad u poslu doslo do izrazaja.

To je banalno nepodnosenje autoriteta. Malo svadjanja za nebitne stvari. Skretanje pažnje na sebe.
Porok kroz drogu ili tešku kocku je nešto sasvim drugo. Bolest cele porodice. Ne dao bog nikome. Takvi roditelji su srećni samo da iscupaju dete. Šta košta neka košta...i para, zdravlja, vremena. Imala u porodici pa znam. I nisu roditelji bili krivi.

 

[moonja..]

Dobila sam projekat kompletno moj, prvi put samostalno skroz, da budem i urednik i reditelj i fotograf i retuser
Sad samo da mu hebem kevu ne zasserem nesto i dokazem da mogu...samo
I jos jedna sitnica, da modeli, koji se sastoje od ljudi i par macaka saradjuj na snimanju za ljude se ne brinem, nego macke da me ne oduvaju u fazonu pali bre zamlato
Smislio zmaj tu temu, i kaze ovo sam smislio za tebe je taman, ti ces da se upiskis od srece, uzmi spremi to....ja pocela da skakucem od srece

Bićeš super....

 

[Mali čičak]

To je banalno nepodnosenje autoriteta. Malo svadjanja za nebitne stvari. Skretanje pažnje na sebe.
Porok kroz drogu ili tešku kocku je nešto sasvim drugo. Bolest cele porodice. Ne dao bog nikome. Takvi roditelji su srećni samo da iscupaju dete. Šta košta neka košta...i para, zdravlja, vremena. Imala u porodici pa znam. I nisu roditelji bili krivi.

Zasto je banalno?
Nije ni najmanje, dok ne osetis, ne mozes znati.
I nema veze sa svadjanjem i skretanjem paznje, ja to ne radim. Niti sam ikad bila svadjalica ili neko ko skrece paznju. Ali za to bi morala da me licno upoznas.

Posle nekog vremena se zapitas ko je zaista kriv?
Iako to nikad nije bitno.
Plakanje za prosutim mlekom.
I da, imas onih koji se nikada ne iscupaju vec samo idu dublje i dublje i sire krug svog gliba u kojem se nalaze, namerno pokusavajuci da te uhvate i uvuku, povuku duboko sa sobom...

 

[**Freya**]

Situacija uopšte nije takva. U pitanju je kombinacija uzroka, kako neretko u životu i biva. Danas je popularna igra psihologije. Bez znanja, bez svih informacija, bez potrebnog iskustva. Kao kada bih ja počela da šijem Armanijevu svečanu haljinu jer sam obrisala prašinu sa Teorije krojenja.

U životu se desavaju čvorišta, neugodne okolnosti koje čoveka mogu značajno da povuku, promene i da život jednostavno sklizne. Povratak je težak, narod da sudi voli, ruka se pruža uz podsmeh i ne, nisu se izvukli. Ni roditelji a ni deca.

Jedno dete je otišlo nakon veoma rane smeti roditelja koja se desila u našim godina. Drugo dete je otišlo nakon što mu je majka mobilisana kao ratni lekar, kasnije načelnik ratne bolnice. Dete je kao izbeglica dobilo epilepsiju, loše društvo i na kraju drogu. To je moj brat od rodjenog strica. I on uopšte nije pokvareno, malo zlo, on je pametan, osetljiv i veoma nesretan čovek koji, doduse, ima fakultet ali ima i drogu. Ti to ne mozes shvatiti ali to je tragedija i ničija greška, on je bio dete, svega duplo stariji od tvog deteta, to su loše bačene kockice a brzo bude kasno. I može svakome da se desi.

 

[Mali čičak]

Situacija uopšte nije takva. U pitanju je kombinacija uzroka, kako neretko u životu i biva. Danas je popularna igra psihologije. Bez znanja, bez svih informacija, bez potrebnog iskustva. Kao kada bih ja počela da šijem Armanijevu svečanu haljinu jer sam obrisala prašinu sa Teorije krojenja.

U životu se desavaju čvorišta, neugodne okolnosti koje čoveka mogu značajno da povuku, promene i da život jednostavno sklizne. Povratak je težak, narod da sudi voli, ruka se pruža uz podsmeh i ne, nisu se izvukli. Ni roditelji a ni deca.

Jedno dete je otišlo nakon veoma rane smeti roditelja koja se desila u našim godina. Drugo dete je otišlo nakon što mu je majka mobilisana kao ratni lekar, kasnije načelnik ratne bolnice. Dete je kao izbeglica dobilo epilepsiju, loše društvo i na kraju drogu. To je moj brat od rodjenog strica. I on uopšte nije pokvareno, malo zlo, on je pametan, osetljiv i veoma nesretan čovek koji, doduse, ima fakultet ali ima i drogu. Ti to ne mozes shvatiti ali to je tragedija i ničija greška, on je bio dete, svega duplo stariji od tvog deteta, to su loše bačene kockice a brzo bude kasno. I može svakome da se desi.

To je tvoje iskustvo i ja ti verujem.

A da li mozes ti da shvatis da postoje lose osobe?
Losi ljudi?
I da takve osobe kada padaju sa sobom vuku sve...

 

[Џорџи]

 

[Џорџи]

Poco s radom sumadinac

 

[Џорџи]

Stae ovo samo se ja falim

 

[moonja..]

Obavio teh i registraciju dok si reko kex
Eto, barem nešto.....

 

[pura moca]

sve čestitke muki