Pogrom Oluje 30 godina

Sramota sta neki ovde izjavljuju.
Da li su bar procitali ovo:
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/a...dva-dana-pre-oluje-ovo-je-njena-prica/63vpgyd

Koliko je taj narod propatio i prosao uzase,da bi neko nakon trudeset godina mogao da lupeta da su sami krivi za sve.
Pa i jesu krivi. Dali su se nahuškati od režima u Beogradu i izabrali su vođe koje su ih odvele u propast. Čak ni na kraju nisu uspjeli trezveno sagledati situaciju i kapitulirati, dogovoriti se i završiti rat mirno. Tek nakon Oluje, takav recept odradili su Srbi u istočnoj Slavoniji. Ali ne svojom voljom, već im je mudrost u odlučivanju dala upravo Oluja.
 
Tuga velika, pokoj dušama nevino pogubljenih od ruku krvoločnog agresora.

Prognanici Srbi koji su bili konstitutivni narod u R Hrvatskoj , na svojim vekovnim ognjištima, prognani su u kolonama, noseći decu i male bebe u naručju bez da su išta drugo mogli da ponesu.

Kuće i generacijama sticana imovina je ostavljena na nemilost zlikovcima, agresorskim.

Negde pročitah, parafraziram:
- hteli Srbi državu u državi??? :roll:

R Hrvatska je tada bila Republika u SFRJugoslaviji u čijem sastavu su Srbi bili ravnopravan narod.
Tačka.
Da "neko" odgovori. Žao mi je ali je Hrvatska već proglasila nezavisnost i time dobila status države. Nikome od nas se to nije sviđalo ali malo šta smo mogli da uradimo po tom pitanju a ni to malo nismo uradili kako treba. Pogrom tih ljudi je nešto što večito treba da pamtimo kao greh naših tadašnjih političara.
 
Vlastima uvek odgovara da neguju narativ "komšije neprijatelja".

Na taj način oni učvršćuju svoje pozicije.

Prost narod to lako proguta.
stvar je vrlo prosta sto pametan svet razume a onaj drug se pali ko hepo.

sto niko ovde ne pise o zlocinima italijanskih fasista? a bilo ih je itekako.jok, samo bosna, krajina, ua ustase i sl.

zivimo u srbiji, naravno da znamo istoriju i pratimo sve sta se desava oko nas, ali da ja sebi secem granu na kojom sedim u svojoj drzavi zbog imaginarnog prava koje nikada ne mogu da ostvarim guzeci se u unutrasnje uredjenje komsijskih drzava, zabole me.ili jos gore da kopulativno onanisem sa istomisljenicima kako su eto svi zli, a ja eto ko majka tereza nevin i cist i samo ja naebam uvek u istoriji zbog tih zlikovaca, da u srebrenici niko nije ubijen da je to ai smislila, to je za psihopatologiju i za lecenje.

svako ima svoj feud, mahalu, drzavu ili protektorat, ebavaj se brate srbine hrvatu muslimanu kinezu u svome i sredjuj svoj kako mislis da treba a ne da mrsomudis nekom drugom, sta ce da radi u svojoj kuci. dok su u hrvatskoj svi srbi ziveli kao grofovi ćane zbog beneficija hrvatske poljoprivrednicima i imali gazdinstva ko u holandiji, cutali ko ribe. kako se desilo cepanje sfrj uaa ustase oce da nas kolju...cirkus. sto bi te neko klao ako te pre toga donirao gomilom love?

patriotizam i vitlanje zastavama pod formom brige za srbe, hrvate, madjarske manjine ili sl. je 1% nacionanih politike svake zemlje. kod nas u srbiji jer imamo crvene na vlasti kojima je to metod odrzavanja na vlasti, to je 99 posto a 1 posto rezervisano za one srbe iz srbije, iz sumadije. to je sumanuta politika koja svesno i predumisljsno stvara antagonizam na kome egzistiraju kreature kao ovde na forumu koje cak seru da su veci srbi od srba iz srbije ili da su krvarili za nas jel u bosni i bili brana muslimanskoj najezdi u srbiju. da nije bilo njih hrabrih ratnika od kojih je polovina na prvi pucnaj ovde zbrisala, mi bi sad imali loj kao podmaz a ne ulje ili mast.

to samo mozgovi za lecenje mogu da napisu, a jos veci da na to urlaju i histerisu trazeci kopanje ratnih sekira i prizivajuci opet krv. hocete da ratujete sa sarajevom ili zagrebom...siroko vam polje braco. koji moj ste pobegli svi ovde kad ste ratnici?

procitah i da proboj srpske vojske u ww1 i prelaz preko albanije nije nista spram nekih bitki gde su srbi iz bosne ratovali dal u balknskim ratovima ili kad. dal da se krstim il da mislim da su oko meni retardi za istoriju ili osobe zrele za hospitalizaciju?
 
Da "neko" odgovori. Žao mi je ali je Hrvatska već proglasila nezavisnost i time dobila status države. Nikome od nas se to nije sviđalo ali malo šta smo mogli da uradimo po tom pitanju a ni to malo nismo uradili kako treba. Pogrom tih ljudi je nešto što večito treba da pamtimo kao greh naših tadašnjih političara.
da je bilo normalnih politicara 1 posto bi se iselilo.

a svi koji su se islelili imaju hrvatske pasose i jos posle rata aplicirali za iste... ako je tako tamo zlo, koji moj trazis sosku od ustasa?

jok licemreje je okosnica kada na licemerju gradis bilo sta uvek bude krvi.

i konacno sta mene u srbiji zabole sto oni nisu mogli sa hrvatima? ili srbe iz bosne sa muslimanima?
 
Prognanici Srbi koji su bili konstitutivni narod u R Hrvatskoj , na svojim vekovnim ognjištima, prognani su u kolonama, noseći decu i male bebe u naručju bez da su išta drugo mogli da ponesu.
Sigurno ste gledali na TV Beograd kako Hrvati Vukovara 1991. žene, djeca, starci napuštaju razrušeni Vukovar s najlon kesama, a ne s automobilima ili traktorima, nego pješke.
Kuće i generacijama sticana imovina je ostavljena na nemilost zlikovcima, agresorskim.
Počelo je s pljačkom i paleži hrvatskih kuća 1991. Zar ste zaboravili? Pa nije rat na teritoriju Hrvatske poče s Olujom 1995. To je bio kraj rata? Sjetite se kako je počelo.
 
Sigurno ste gledali na TV Beograd kako Hrvati Vukovara 1991. žene, djeca, starci napuštaju razrušeni Vukovar s najlon kesama, a ne s automobilima ili traktorima, nego pješke.

Počelo je s pljačkom i paleži hrvatskih kuća 1991. Zar ste zaboravili? Pa nije rat na teritoriju Hrvatske poče s Olujom 1995. To je bio kraj rata? Sjetite se kako je počelo.
Ви сте га започели, тако је почело.
 
Sigurno ste gledali na TV Beograd kako Hrvati Vukovara 1991. žene, djeca, starci napuštaju razrušeni Vukovar s najlon kesama, a ne s automobilima ili traktorima, nego pješke.

Počelo je s pljačkom i paleži hrvatskih kuća 1991. Zar ste zaboravili? Pa nije rat na teritoriju Hrvatske poče s Olujom 1995. To je bio kraj rata? Sjetite se kako je počelo.
pocelo je kada su alija hrcak i sloba sedeli zajedno i dogovarali kako ce se voditi rat pod paskom americkih strucnjaka za ratove ogranicenog
dometa u onoj prelepoj vili.

onda je bilo svako na svoju stranu i radite sta je dogovoreno.
 
Устав – камен спотицања

Све је, заправо, кренуло од доношења новог Устава Хрватске у којем Срба практично и нема, у којем су изгубили статус политичког народа. Тим Уставом изгубили су писмо, језик, културу. А кад су потом уследиле и промене симбола, кад је на хрватску заставу стављена шаховница под којом су Срби 1941. доживели стравичан покољ, бунт српског народа је спонтано никао..

Уместо да је из тих првих појава незадовољства и побуне хрватско врховништво извукло поуке, да су грешке (да ли само грешке) исправљене, започео је најпре државни, а затим и цивилни терор, какав Европа и свет не могу схватити. Полицијски, административним и правосудним апаратом хрватска нова власт је покушала умирити незадовољне Србе и приморати их на послушност.

Уследио је невиђен атак на све што је српско: рушена су српска гробља и миниране цркве, паљене заставе, куће и сјеници, минирана дописништва и председништва, а на хиљаде запослених Срба смењено је и отпуштено са посла. Од хрватске владе, Сабора, полиције, правосуђа, па до општинских органа, на руководећим местима више нема готово ни једног Србина. Изузеци су појединци као Милан Ђукић, заменик министра МУП-а Хрватске и њему слични, који су, у интересу каријере, спасавања имовине и некаквог лажног мира, пристајући да изгубе национални идентитет, стали под окриље врховништва.

Право на самоопредељење

Срби у Хрватској, па тако и житељи Славоније, Барање и западног Срема, не желе да живе у никаквој независној Држави Хрватској, а још мање под шаховницом. Они желе као политички народ, да живе у Федеративној Југославији или Србији. Ако право на самоопредељење и отцепљење има хрватски народ, ко и у име чега има право да оспорава таква опредељења Србима у Хрватској.

246.jpg
Западни Срем 1993. гдоине
Нема сумње ни дилеме, ако се Хрватска одлучи за отцепљење и стварање самосталне државе, што ће се знати највероватније одмах након референдума 19. маја ове године, на који Срби углавном неће изаћи – Срби у Хрватској ће исто тако рећи и одлучити с киме и у каквој држави неће да живе.
 
Подсети ме, ко је изменио устав где Срби од конститутивног народа, постају лица без икакве заштите...
Bez ikakve zaštite? :hahaha: Mitomanija na žešće. Srbi su osamostaljivanjem Hrvatske dobili sva prava koja su im pripadala po međunarodnom pravu, što je jasno utkano u Božićni ustav.
 
Pa jesu li Srbi sudjelovali u stvaranju ustava Republike Hrvatske? Nisu. Zašto.? Nisu htjeli. Eto, ne mogu biti konstitutivni. Da budem plastičniji - ne možeš biti otac djeteta ako mu nisi kresnuo majku.
Нетачно. Како су суделовали када нису били присутни јер када се то одлучивало, намерно је чекано када нису присутни.
Ко би гласао да буде испод устава, да је на нивоу кера луталице?
 
Bez ikakve zaštite? :hahaha: Mitomanija na žešće. Srbi su osamostaljivanjem Hrvatske dobili sva prava koja su im pripadala po međunarodnom pravu, što je jasno utkano u Božićni ustav.
Победом ХДЗ на изборима у Хрватској, одржаним у априлу и мају 1990. године, отворен је простор за антисрпску кампању, која се манифестовала кроз три нивоа: свакодневни (“агресија свести”), административни (“чишћење” државних служби од Срба) и политички. Овај потоњи имао је више праваца, али је њихов циљ био исти – минимизирање не само политичких и националних права, него и броја Срба у Хрватској.

Неуважавање српских амандмана на предлог новог хрватског устава, а који су били прокламовани кроз рад СДС, довело је најпре до стварања Заједнице општина Северне Далмације и Лике (Книн, Бенковац, Обровац, Грачац, Доњи Лапац и Кореница) крајем јуна 1990, а потом и до усвајања Декларације о суверености и аутономији српског народа у Србу 25. јула 1990. Истовремено је донесена и одлука о расписивању референдума о културној аутономији Срба у Хрватској, који је одржан од 19. августа до 2. септембра исте године.

У намери спречавања одржавања српског референдума, хрватска полиција је 17. августа 1990. покушала да из појединих станица милиције у српским градовима одузме наоружање. Такви поступци хрватске полиције довели су до подизања барикада и блокаде саобраћаја на прилазима српским местима, што су хрватски медији пежоративно назвали “балван револуција”.

Дан пре него што је Хрватски сабор усвојио нови устав, српско национално веће и привремено председништво Заједнице општина Северне Далмације и Лике усваја Статут и проглашавају Српску аутономну област Крајина, у чији састав је ушло 13 општина са већинским српским становништвом, са укупно 173.000 Срба и 55.000 Хрвата према попису из 1991.

Хрватски сабор је 22.12.1990. године, без уважавања српских захтева и без званично прокламованог става по питању српске аутономије, усвојио нови устав, по времену доношења назван Божићни устав.

Наиме, хрватска власт није уважила ниједан српски амандман на предлог новог устава, посебно када је реч о захтевима да Срби у новом уставу задрже статус народа, а кога су имали у претходним уставима СРХ (1990. је Хрватска још била чланица СФРЈ), затим о захтевима да се новим уставом регулишу права на употребу српског језика и писма (ћирилице).

Новим уставом Срби су сведени на националну мањину, решавање права на језик и писмо требало је да се регулише посебним законом, који је усвојен много касније и без учешћа Срба у његовој припреми. Регионалним устројством Хрватске (жупаније) разбијене су етнички компактне територије са већинским српским становништвом.

Такво стање академик Јован Рашковић, оснивач СДС, овако је описао: “Српски народ све то осећа као позив историји на рецидив, шири у њему нове страхове, мучнину и старе сумње. После свега овога хрватско-српски односи добијају једну нову димензију параноидности. Хрватска параноја смањује и негира усташки злочин. А српско параноидно доживљавање осећа блискост колективне несреће и обнавља геноцид”.

Почетком 1991. руководство тадашње СФРЈ покушава да арбитрира у решавању насталог конфликта између Книна и Загреба, али сви покушаји остају без успеха. Хрватска се све више наоружава, повећава број полицајаца, формира Збор народне гарде (ЗНГ) као властиту војску, иако је још формално у саставу СФРЈ.

Хрватска почетком и средином фебруара 1991. доноси одлуку да на “њеној територији” не важе “савезни закони”, као и одлуку о “раздруживању од СФРЈ”.

Представници САО Крајине 28. фебруара усвајају Резолуцију о раздруживању САО Крајине и РХ.

То је период када се као последица кризе глобалних српско-хрватских односа на тлу бивше Југославије, а у том контексту и криза међунационалних односа у Хрватској, стварају услови за функционисање српског ентитета у Хрватској и СФРЈ. Наиме, послије формирања САО Крајине, долази до формирања САО Западне Славоније и САО Источне Славоније, Барање и Западног Срема. Ова источна САО је 31. марта 1991. донела одлуку о присаједињењу Србији.

Било је то истог дана када су хрватски редарственици ушли на Плитвице, што је довело до првог озбиљнијег оружаног сукоба у Хрватској, у којем гину територијалац Крајине Рајко Вукадиновић и хрватски редарственик Јосип Јовић. Плитвички догађај се по многим изворима узима као почетак рата у Хрватској, који ће потрајати наредне четири године и, као сваки рат, унесрећити много људи.
 

Back
Top