Pogrom na Kosovu

Pilgrim

Poznat
Poruka
9.182

Мартовски погром 2004.[2] означава погром српског цивилног становништва на Косову и Метохији марта 2004. године, који су организовали Ослободилачка војска Косова (ОВК) и албански екстремисти. Мартовском погрому су претходила бројна убиства, отмице и уништавања имовине, у присуству међународних снага, које нису примерено реаговале.

Непосредан повод за спровођење погрома било је објављивање вести о дављењу тројице албанских дечака у реци Ибар, у селу Чабра, у већински српској општини Зубин Поток, за чију су смрт албански и светски медији најпре окривили Србе из суседног села Зупче. Од 17. до 19. марта 2004. године протеран је велики број Срба и другог неалбанског становништва, спаљене су њихове куће и оскрнављени су српски културно-историјски споменици. Два дана отвореног напада на српско цивилно становништво на Косову и Метохији се састојао у масовном прогону Срба, најмасовнијем од 1999. године.[3]

Процењује се да је више од 4000 људи изгнано из својих кућа, широм Косова и Метохије, погинуло 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, уништено је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава које нису категорисане. Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. Око 935 српских, ромских и ашкалијских кућа је спаљено и уништено. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села. Свим догађајима је присуствовала и/или је у њима учествовала Међународна мисија на Косову и Метохији, која се састојала од 20.000 припадника КФОР-а,[4] 3000 припадника УНМИК-а, 6000 припадника Косовске полиције и њихових челника. Мисија је показала да није била спремна или није желела да осујети или спречи нападе.

Челници међународне мисије на Косову и Метохији су након погрома, временом мењали своје изјаве о начину настанка и узроцима истих. Погром су окарактерисали као „серију акција”, затим као „организовану акцију” и „спонтану реакцију”. И поред осуда погрома, главни организатори су остали некажњени, узроци недовољно истражени, жртве и последице се игноришу, чак се и јавно оправдавају, а исељавање неалбанског живља са Косова и Метохије се наставља до данас.
 
Место Косово и Метохија, Србија, Србија и Црна Гора
Датум 17—19. март 2004.
Мета Срби
Врста напада етничко чишћење (4.000+ протераних Срба), напади на имовину (спаљено 935 кућа и 35 православних сакралних објеката), убиства итд.
Убијено 27 (16 Срба и 11 Албанаца)
Рањено више од 900[1]
 

Back
Top