Quantcast

Поезија Десанке Максимовић

...indigo child...

stubborn heart
Moderator
Poruka
5.348
Мени лично једна од најомиљенијих песникиња.
Многи кажу да је најлепше љубавне песме написала баш она.
Па изволите!


Ноћас


Ноћас ме у сну таче нека рука,
Не знам која,
Сасвим кратко,
Само вечност до три док изброја.

И од тог додира дође до споја
Мене и неког звезданог света -
Не знам са којом од безброја
Маглина, звезда и планета,
Са којом од дуга.

Само ниједнога небеског слоја,
Ниједног круга,
Не могох се сетити кад се пренух -
Сем оне руке
Заборавих све у трену.

Д. Максимовић

tumblr_2a10355baa26bffec3be1cc39779fa98_74077758_1280.jpg

 

Mita Komita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
29.697

STREPNJA


Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi prići! Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prići! Našta to i čemu?
Iz daleka samo sve ko zvezda sja;
iz daleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva!​
 

Branko Lori

Legenda
Poruka
57.832

“PREDOSEĆANJE

Poznala sam te kad sneg se topi,

topi, i duva vetar mlak.

Blizina proleća dušu mi opi,

opi, pa žudno udisah zrak.

S nežnošću gledah stopa ti trag,

trag po snegu belom;

i znadoh da ćeš biti mi drag,

drag u životu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,

dan pijan, svež i mek.

Činjaše mi se već davno znan,

znan kad te poznadoh tek.

S nežnošću gledah stopa ti trag,

trag po snegu belom;

i znadoh da ćeš biti mi drag,

drag u životu celom.

Poznala sam te kad kopni led,

led, dok se budi proletnji dah;

kad dan je čas rumen, čas setan, bled,

kad sretno se i tužno u isti mah.

S nežnošću gledah stopa ti trag,

trag po snegu belom;

i znadoh da ćeš biti mi drag,

drag u životu celom.”

― Desanka Maksimović
Bože , kakv glas ima Gorica Popović , asocira me na ....
 

milance19

Iskusan
Moderator
Poruka
6.992

“PREDOSEĆANJE

Poznala sam te kad sneg se topi,

topi, i duva vetar mlak.

Blizina proleća dušu mi opi,

opi, pa žudno udisah zrak.

S nežnošću gledah stopa ti trag,

trag po snegu belom;

i znadoh da ćeš biti mi drag,

drag u životu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,

dan pijan, svež i mek.

Činjaše mi se već davno znan,

znan kad te poznadoh tek.

S nežnošću gledah stopa ti trag,

trag po snegu belom;

i znadoh da ćeš biti mi drag,

drag u životu celom.

Poznala sam te kad kopni led,

led, dok se budi proletnji dah;

kad dan je čas rumen, čas setan, bled,

kad sretno se i tužno u isti mah.

S nežnošću gledah stopa ti trag,

trag po snegu belom;

i znadoh da ćeš biti mi drag,

drag u životu celom.”

― Desanka Maksimović
Bože , kakv glas ima Gorica Popović , asocira me na ....
Na koga?
 

Tea

Poznat
Poruka
8.027
СРЕЋА

Не мерим више време на сате,
ни по сунчевом врелом ходу;
дан ми је кад његове се очи врате,
а ноћ кад поново од мене оду.

Не мерим срећу смехом,
ни тиме да ли је чежња моја од његове јача;
срећа је мени кад болно ћутим с њиме,
и кад нам срца бију ритмом плача.

Није ми жао што ће живота воде
однети и капљу мога живљења;
сад нека младост и све нека оде;
он је стао крај мене пун дивљења.

 

DorotiDoxy

Iskusan
Moderator
Poruka
6.778

Dodir​


Noćas me u snu tače neka ruka,
Ne znam koja,
Sasvim kratko,
Samo večnost do tri dok izbroja.

I od tog dodira dođe do spoja
Mene i nekog zvezdanog sveta –

Ne znam sa kojom od bezbroja
Maglina, zvezda i planeta,
Sa kojom od duga.
Samo nijednoga nebeskog sloja,
Nijednog kruga,
Ne mogoh se setiti kad se prenuh –

Sem one ruke
Zaboravih sve u trenu.
 

...indigo child...

stubborn heart
Moderator
Poruka
5.348
Душу ми поклони

Душу ми поклони.
Мене растужују ти крвни пожари
што иза себе остављају пепелиште,
те олује што ниште
женина сневања блага.
Душу ми поклони,
у љубави ја бих хтела
до у вечна времена
да све оставља трага.

Душу ми поклони.
Мени је мало тај тренутак заборава,
то нестрпљиво крви хтење.
Душу ми, душу поклони,
од искони у мени спава
чежња пламена за вечним,
за љубави трајањем
и узнесењем.

Ја сам жена и не чезнем само
за врелим љубавничким бдењем
после којег душа пада;
хтела бих у загрљају да доживим
светле снове
и пијанство оног мутног склада
што љубав се зове.

Хтела бих да се не изгуби
ниједан наш тренутак
да свака наша милошта се створи
у какав живот, па ма мален био
као грумен вечитог злата,
да ми душа блиста после загрљаја
као јулска небеса звездама крцата.

Душу ми поклони.
Причај ми своје снове у тами,
причај ми детињства сећања.
Жели и ти да будеш уза ме
до последњег дана.
Душу ми поклони и задњу јој
честицу сваку
и најлакши дашак сваки
њеног бездана.

О дај ми својих суза,
ноћних нејасних мука,
причај шта срце ти најчешће сања.
Дрхти од изненадног звука
мога корака и гласа.
Жели и ти у мом загрљају
да и после смрти часа
остану ти на мене сећања.
 

Branko Lori

Legenda
Poruka
57.832
Reci mi sad, kada prošlo je sve:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi, –

reci, da l’ te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?

reci mi sad, kad me ne voliš više;
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dana koji nekad biše
duša ti samo kad me vidiš seća, –

reci, da l’ te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?

II

Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre;
ti si mi tada reći mogo
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reč i dve.

Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega što si mi reko,
katkad surovo, katkada meko,
ostao je trag.

Sad srce moje bije tiše:
već manje volim, a znam više
nego pre;
već sad mi ne bi reći mogo
onako dosta, onako mnogo
sa reč i dve.

I kada bi danas prišao meni
i hteo reči davno rečeni’
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko:
da sve što si mi ikada reko,
bila je laž.

III

O, kad bi znao ti kako je meni
što neću više smeti
ni u proleće, kad trava zeleni,
ni kada cveta leti,
doći ti sutonom, dok tuga raste.

O, kad bi znao ti kako je duši
kad zadnje drveće mre
i zadnje lišće žalosno pevuši,
što neće moći kao pre
reći ti svoje jesenje plašnje.

O, kad bi znao ti šta srce skriva
kad oko zalud traži.
O, kad bi znao ti kako jednolik biva,
bez boje i bez draži,
svaki dan kada te videla nisam.
 

...indigo child...

stubborn heart
Moderator
Poruka
5.348

Мој свет

Мој свет се састоји од мисли мутних,
од срца пометенога,
од онога што у болу докучим,
мој свет се састоји од недореченога.

Мој свет се састоји од сумње у Бога,
од прижељкивања
да га има негде горе,
од приговора његовим законима,
његовој вољи да човек буде створен.

Мој свет се састоји од неспокојства,
од презања пред свачим,
у њему су и скрушености благе својства
и побуна
што човек прође тек што закорачи.

Мој свет се састоји од онога
што се мисли кад је поноћна тама,
несталнији је мој свет од дима,
од туге тиши.
Стотину васиона свет сад у мени има
и стотину кругова чистилишних.

tumblr_c35a4dd69bca962ad69c9a6ed4330dc7_21cce73a_1280.jpg
 

Lili

Buduća legenda
Poruka
28.220

STREPNJA

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi prići! Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prići! Našta to i čemu?
Iz daleka samo sve ko zvezda sja;
iz daleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva!​
Ovi stihovi su pretočeni i u pesmu koju mnogo volim da slušam :heart: :

 

...indigo child...

stubborn heart
Moderator
Poruka
5.348
Немам више времена

Немам више времена за дуге реченице,
Немам кад да преговарам,
Откуцавам поруке као телеграме.
Немам времена да распирујем пламен,
Сад запрећем шаке згорела жара.
Немам више времена за ходочашћа,
Нагло се смањује путања до ушћа,
Немам кад да се осврћем и враћам.
Немам више времена за ситнице
Сад треба мислити на вечно и необухватно.
Немам кад да размишљам на раскрсници,
Могу стићи једино кудгод у близину.
Немам времена да ишта изучавам,
Немам времена сад за анализе,
За мене је вода сада само вода
Као кад сам је пила са кладенца;
Немам кад да разлажем на састојке небо,
Видим га онакво какво га виде деца.
Немам више времена за богове туђе,
Ни свога нисам добро упознала.
Немам кад да усвајам заповести нове,
Много ми је и старих десет заповести.
Немам више кад да се придружујем
Ни онима који истину доказују.
Немам кад да се борим против хајкача.
Немам кад да сањам, да лагано корачам.

tumblr_d689110f3c5a804920daa6857b245e71_e6406b26_500.jpg
 

DorotiDoxy

Iskusan
Moderator
Poruka
6.778
Ja i ja

O kad bih mogla samo jednom ja
nekuda iza bregova
pobeći od sebe.

Sasvim sama i vedra
projurila bih kroz šume,
razgrnula livadi nedra.
U život bih se zagnjurila,
svakom bih ruku pružala.

Sa strašću bih se požurila
da vidim u životu kako je,
duša nečija ako je
za radost stvorena.

Jer od rođenja sa mnom,
ma kud se mrakla,
idem ja večno sumorna.
A meni se uvek dopadalo:
kad su ptice kroz noć letele,
kad je lišće tiho opadalo;
kad su senke u san sletale,
kad me ljudi nisu voleli,
kad su stvari duši smetale.

Oduvek je jedna ja slutila
kobi, suze i bolove
i radosti moje sve pomutila
Oduvek me slatko zlostavljala:
ni u šumi, ni u ljubavi, ni u radu
ni časka me nije ostavljala.

Znam umreću i ostariću:
a nju uvek mladu,
zavek žednu bolova
na zemlji ostaviću.

Desanka Maksimović
 

...indigo child...

stubborn heart
Moderator
Poruka
5.348

Потребно ми је много сунца,и то и ноћу, једно да ме сусреће,
једно да за мном светлост баца,
у понору једном дубоком,
једно да носим у руци
кад од јада не видим прст пред собом.

Потребно ми је много нежности,
и то сваког дана,
и много од милоште речи;
потребно ми је примирје:
између срца и сећања
између неба
и бола који пред њим клечи.

Потребна су ми добродошлицом озарена лица многа,
и то сваког трена,
потребан ми пријатељ и то што већи,
потребни су ми мостови висећи
преко мржње,
преко неспоразума непремостивога.

20211010_205655.jpg
 

DorotiDoxy

Iskusan
Moderator
Poruka
6.778

Slovo o ljubavi​


Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge-
i osetimo se nesrećni i krivi.

Desanka Maksimović

1.PNG
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.