Оставка Александра Ранковића(министра унутрашњих послова) на брионском пленуму због наводног прислушкивања Тита Косову и Метохији је донело нова зла. Због смењивања Ранковића направљена је велика чистка у СДБ. Албанци на КиМ ‘‘ослобођени’‘ од новодног терора Ранковића тражили су од Тита већу аутономију од постојеће, да би је добили они су изашли на демонстрације 1968 после којих (уместо да се крене жешћим путем сузбијања национализма) су добили амандмане на већ постојећи устав исте те 1968 године.
Тим амандманима Тито је на инсистирање Фадиља Хоџе, Ниманија и осталих челника ПК КПЈ Космету обезбедио: законодавну, извршну и судску власт што је потврђено и уставом из 1974. Косово и Метохија имала је све сем назива ‘‘република’‘. Шиптари су тим уставом имали обавезу само да шаљу омладину у ЈНА док су с друге стране од Југославије(највише од Србије) узимали новац за ‘‘неразвијеност’‘ и враћање иностраних дугова али и слали своје кадрове на истакнуте позиције у ЦК КПЈ. Такозвана ‘‘ужа Србија’‘ није могла да се меша у политику своје две покрајине и њихов устав док су те две покрајине имале право вета(забране) на неку од одлука ‘‘уже Србије’‘ која се њима не свиђа.
После тих амандмана(1968) и устава(1974) на Косову и Метохији је повећан тероризам над неалбанским живљем и убацивање илегалних групација из Албаније. Шиптари су очистили све институције од ‘‘непослушних’‘ Срба и Албанаца. На КиМ су увозили Албанске уџбенике, за професоре на универзитетима су запошљавани националисти и агенти Сегуримија….итд. Чак 156 Шиптара на разним позицијама на КиМ је запошљено кршењем устава Југославије, односно или су били држављани Албаније или нису имали адекватну школу за посао на који су запошљени. Све ово Шиптари су имали уставних промена 28 марта 1989 што је потврђено уставом 1990 када су Србији враћена овлашћења над своје две покрајине, то је резултирало тзв качанским уставом 7 септембра 1990 и проглашењем независности КиМ 1990 године, коју је подржава само Албанија.