Kao i vecina ljudi, "sudite" unapred i "delite" savete da oni koji imaju licni problem "prihvate" tako kako jeste. Obraticu se sa pravoslavnog gledista, za mene jedino i potpuno zadovoljavajuceg i razumnog. Naime, svaki covek za svoju dusu treba neki "lek" za svoj poseban greh(e). Neko je sujetan, pa mu se po Bozjem dopustenju pusta neka bolest koja mu lomi sujetu. Neko je pohlepan, srebroljubac, pa po Bozjem promislu pusta mu se da u zivotu nema nikad ili retko priliku da ima puno para. Kao da nikad nemamo sta zelimo, kao da niko nije na svom mestu. A sa mesta Boga Oca, bas to nam TREBA da nam dusa ozreli i ozdravi. Kazem TREBA, jer Djavo nam daje sta ZELIMO a Otac nebeski sta nam TREBA.
Sa druge strane, nemoralno je nekom pricati kako treba da prihvati stanje u kojem jeste. Jer to stanje nikad nije kako dusi prija zar ne? I osnovno je ako ne mozete ili nemate takvo iskustvo,da ne sugerisete onima koji imaju licnu dramu da to prihvate kao nepromenjivo stanje. Ako niste imali prelom noge, infarkt, slog, cir, celavost,....nemojte onda ni pricati kako eto to mora da se prihvati. Naime, nista se ne mora prihvatiti. Osim Boga. No i tu imamo slobodu, dar slobodne volje od Njega, da cak i Boga ne prihvatimo. Zanimljivo zar ne? Pa ni smrt Bog ne prihvata pa nam je Gospod dao svog Sina da nas izbavi i od Nje. Zar sam Spasitelj nije vracao ljudima telesno zdravlje, govoreci "Vera te je spasla!"? Sto im nije onda govorio, "Slusaj, prihvati to svoje stanje, pa zivi i dalje." Kako prazno, jadno....Zar bi to bio odgovor onome ko dodje sa samo jednom nadom?
Bog nam je dao ovaj zivot da nas pripremi za Vecni. A ne da se ovde prilagodjavamo. Jer istinskom coveku hriscaninu, ali i drugima slobodnog uma, to je nemoguce. Sve sto nas ovde snalazi sta god mi mislili dobro je za dusu. Zar ce iko ko npr. ima pokvarenu ves masinu, curi joj voda negde i dodje mu majstor i kaze navikni se na to, nastavi dalje. A masina radi, "samo" curi voda. Ne vredi, hocemo da sve dobro radi. Tako i covek. Ako nije celovit, po bilo cemu, patice. I obratice se JEDINOM majstoru koji sve moze da "popravi". Mozda takvi ljudi pred vama deluju vedro, ali ko zna sta u samoci, u svom umu prezivljava?
A da kazem ono najbitnije...licno iskustvo.....i sam sam IMAO ovaj "problem". Jos kao dete od 10 godina. Pa onda pred studije mi porasla kosa i obrve. Pa onda opet opala pre vise godina. O patnji, dubokom potresu duse da ne pricam. Nema te price koja moze opisati kad ste jedini razliciti od vaseg drustva, kad vas drugacije gledaju a osecate te poglede, pa mala deca dobacuju znate sta kad nekud odete, cudjenje, retko priznajem i zgrazanje. Pitanja tipa jesam li bio u zatvoru ili jesam li na hemoterapiji su redovna bila. Dakle, uvek neskriveni pogledi i predmet nezeljene paznje. Kao tipa" vidi ovog jadnika". Doduse nisam uvek primecivao to ali nekad osetio sam podsmeh kao "nisam dovoljno musko", "nakazan"......Kad sam imao kosu, ona je mojoj fizionomiji davala opet drugi kontrast. Neku prijatnu lepotu koja mi opet smetala jer sam postajao sujetan.
No, nedavno pre par meseci imao sam napad kamena u zuci i bio sam u bolnici. Nisam ni znao da imam taj problem. Rekli mi treba operacija. Nisam hteo. Licni razlozi. Primenio sam dijetu koju su rekli. To je kao neka manastirska ishrana, bez masnoca. I nakon par meseci pocela mi rasti kosa i obrve. Kamenje u zuci se svelo na jedan. Da li je zapusena zuc imala neki uticaj u protoku i sintezi holesterola vezanog za proteine koji stvaraju dlake, ko zna. Treba to da se ispita. Neka jos neko primeni dijetu za zucne kamence. Nema sta da izgubi.
Sve najbolje vam svima zelim!
