Počivaj u miru zapadni svete

[FDDD]

Zapad i počiva na multikulturalnosti i slobodama. Cela Amerika je igrađena od "došljaka" i sve velike sile koriste priliv stranaca da jačaju svoje redove. Zato se i svi trude da primaju što kvalifikovanije radnike. Ne vidim šta je sporno u tome, samo je bitno da se ne preteruje. Recimo Evropa preteruje sa migrantima i zajeb se vidi tako što sve više i više građana počinje da se buni. Tako da su oni lekciju naučili. A ove fore "propast, počivaj u miru" i slično, ne treba ozbiljno shvatati, tu se jasno vidi da je neko zlonameran, nebitno što je iz te države. Svakakvih debila ima u svim državama.

USA je prosperirala dok je njome vladao beli čovek. Gledaj gde ima najviše kriminala i bede, tamo gde su većina obojeni. Prosto i dokazivo

 

[Manga Hilux]

Zapad i počiva na multikulturalnosti i slobodama

ta teorija i multikulturnosti Nemačke i zapada odavno je pala
analiza opet nekog si tamo debila sa zapada

Nemačka i propast multikulturalizma​

#_Autor: DŽordž Fridman_#
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je 16. oktobra na skupu podmlatka njene partije, Hrišćansko-demokratske unije, da je multikulturalizam, ili multikulti, kako ga Nemci zovu, „potpuno propao.“ Herst Zehofer (Seehofer), premijer Bavarske i predsednik sestrinske partije Hrišćanskih demokrata, rekao je na istom skupu da su se dve partije „obavezale prema dominantnoj nemačkoj kulturi, a ne prema multikulturi“. Merkelova je takođe rekla da priliv imigranata usporava nemačku privredu, mada zemlji treba još visoko obučenih stručnjaka, za razliku od radnika koji u Nemačku dolaze u potrazi za ekonomskim pogodnostima.

Obe izjave su frapantne u svojoj ogoljenosti i spremnosti da govore o dominantnoj nemačkoj kulturi, koncept koji je od okončanja Drugog svetskog rata iz očiglednih razloga u Nemačkoj osetljiva stvar za zagovarati. Taj stav treba shvatiti krajnje ozbiljno i razmotriti u svetlu socijalnih i geopolitičkih implikacija. Takođe bi ga trebalo razmotriti u širem kontekstu evropske reakcije na imigraciju, a ne samo usamljenog nemačkog odgovora.
Poreklo pitanja nemačke imigracije
Počnimo sa poreklom datog problema. Posle Drugog svetskog rata Nemačka je bila suočena sa teškim manjkom radne snage iz dva razloga: prvo, korpus radne snage opustošio je razorni rat – i sovjetski zarobljenički logori – i drugo, privredno čudo koje se rađalo na leđima oživljavanja industrije u 1950-tim. U početku, Nemačka je bila u stanju da nivelira potražnju prilivom etničkih Nemaca koji su bežali iz Centralne Evrope i komunističke Istočne Nemačke. Ali taj priliv je samo pomogao da se ublaži gubitak stanovništva u Drugom svetskom ratu. Nemačkoj je bilo potrebno više radnika da nahrani svoju rastuću izvozno-orijentisanu industriju, a posebno više nekvalifikovanih radnika za proizvodnju, građevinarstvo i druge industrije.
Da bi rešila taj konstantni nedostatak radne snage, Nemačka je posegnula za nizom sporazuma o regrutovanju radne snage, najpre sa Italijom (1955.). Nakon što je radna snaga iz Italije presahla zbog sopstvenih potreba italijanske rastuće privrede, okrenula se Španiji (1960.), Grčkoj (1960.), Turskoj (1961.) i konačno tadašnjoj Jugoslaviji (1968.). Regrutovanje radne snage je dovelo do masovnog priliva „gastarbajtera“ („Gastarbeiter“), što je nemački izraz za „gostujuće radnike“. Nemci nisu videli da je ovo nešto što će promeniti nemačko društvo: oni su migrante smatrali za privremenu radnu snagu, a ne kao imigrante u bilo kom smislu reči. A kao što nemački termin implicira, radnici su bili gosti i vratiće se u svoje zemlje porekla kada više ne budu bili potrebni (mnogi Španci, Italijani i Portugalci su upravo to i uradili). Ništa od ovoga nije preterano zabrinjavalo Nemce koji su prevashodno bili zainteresovani za rad.
Nemci jednostavno nisu očekivali da će to postati dugoročno pitanje. Oni nisu razmišljali kako da asimiluju ove migrante, i ta tema je retko bila prisutna u političkim debatama. U međuvremenu, prisustvo radnika doseljenika omogućilo je milionima Nemaca prelazak iz nekvalifikovane radne snage u službenička i visoko stručna radna mesta tokom 1960-ih.
Usporavanje privrednog rasta 1966. godine, kao i sveobuhvatna recesija nastala nakon naftnog šoka iz 1973. godine, izmenili su uslove rada u Nemačkoj. Više joj nije bio potreban stalni priliv nekvalifikovane radne snage, i čak se suočila sa rastom nezaposlenosti među migrantima što je dovelo do Anwerbestopp, to jest do „Stopiranja regrutovanja radne snage“ 1973. godine.
Bez obzira na sve, stopiranje priliva migracije nije rešilo činjenicu da je gastarbajtera već bilo u velikom broju, i da su ti migranti sada želeli da dovedu i članove svojih porodica. Tokom 1970-ih je postalo jasno da je najviše migracija preusmereno na „sjedinjenje porodica“, a kada je nemačka vlada preduzela mere da zatvori tu opciju, onda i na azil. Pošto su se Italijani, Španci i Portugalci vratili kući kako bi ispratili ekonomski bum u sopstvenim zemljama, muslimani Turci postali su vladajuća većina migranata u Nemačkoj – posebno kao azilanti od kojih većina zapravo nije bežala od nikakvih kaznenih mera turske vlade. Sigurno nije pomoglo to što je Nemačka imala izuzetno liberalan zakon o azilu, u velikoj meri zbog krivice za holokaust, i taj izgovor su turski migranti masovno koristili nakon državnog udara 1980. godine u Turskoj.
Pošto su se migranti transformisali iz prinuždenih privremenih radnika u višegeneracijsku zajednicu, Nemci su morali da se suoče sa problemom. U osnovi, oni nisu hteli da migranti postanu deo Nemačke. Ali ako bi isti ostali u zemlji, Berlin je želeo da bude siguran da će oni biti lojalni Nemačkoj. Teret asimilacije doseljenika u šire društvo povećan je kada je nezadovoljstvo muslimana uzdrmalo Evropu u 1980-tim. Rešenje koje su Nemci konačno doneli od sredine do kasnih 1980-ih bilo je multikulturalnost – liberalni i humani koncept koji je migrantima nudio veliku pogodbu: zadržite svoju kulturu, ali uz zavet lojalnosti državi.
U skladu sa tim konceptom, od turskih imigranata se na primer ne bi očekivalo da se asimiluju u nemačku kulturu. Umesto toga, oni bi zadržali sopstvenu kulturu, uključujući i jezik i veru, i ona bi koegzistirala sa nemačkom kulturom. Stoga, postojao bi veliki broj stranaca, od kojih mnogi nisu govorili nemački i po pravilu nisu delili nemačke i evropske vrednosti.
Dok poštuje različitosti, delovalo je da takva politika kupuje lojalnost migranata. Dublje objašnjenje bilo je da Nemci nisu želeli, a nisu ni znali kako da asimiluju kulturno, jezički, verski i moralno različit svet. Multikulturalizam nije toliko predstavljao poštovanje različitosti koliko način da se izbegne odgovor na pitanje šta znači biti Nemac i na koji način bi stranci mogli da postanu Nemci.

Dva shvatanja pojma nacije
Pitanje seže duboko u evropsko shvatanje pojma nacije, koje se znatno razlikuje od američkog. Tokom većeg dela svoje istorije, Sjedinjene Države su sebe smatrale nacijom imigranata, ali sa jezgrom kulture koju imigranti moraju da prihvate u dobro znanom multikulturalnom procesu. Svako može da postane Amerikanac, ukoliko prihvati jezik i dominantnu kulturu nacije. Ovo je ostavljalo dosta prostora za posebnost, ali neke vrednosti su morale da budu zajedničke. Državljanstvo je postalo pravni koncept. Zahtevalo je prolazak kroz procedure, polaganje zakletve i negovanje zajedničkih vrednosti. Nacionalnost je mogla da se stekne – imala je svoju cenu.
Biti Francuz, Poljak ili Grk značilo je ne samo da ste naučili dotični jezik ili usvojili date vrednosti – značilo je da ste Francuz, Poljak ili Grk jer su to bili i vaši roditelji, i njihovi roditelji pre toga. Značilo je zajedničku istoriju patnje i trijumfa. To nije bilo nešto što može da se stekne.
Za Evropljane, multikulturalizam nije značio liberalno i humano poštovanje drugih kultura, ono na šta je taj koncept pretendovao. Bio je to način da izađu na kraj sa realnošću da je veliki korpus migranata bio pozvan u zemlju kao radna snaga. Multikulturalizam je nudio veliki ’dil’: garantovana lojalnost migranata u zamenu za mogućnost da zadrže svoju kulturu – uz zaštitu evropske kulture od stranih uticaja putem segregacije imigranata. Nemci su pokušali da istovremeno zadrže i svoje radnike i svoj nemački identitet. Nije im uspelo.
Multikulturalizam je rezultirao trajnim otuđenjem imigranata. Pošto im je rečeno da zadrže svoj identitet, oni nisu imali zajednički interes da dele sudbinu Nemačke. Više su se identifikovali sa zemljom porekla nego sa Nemačkom. Turska je bila domovina. Nemačka je bila pogodnost. Iz toga je prirodno sledilo da su primarnu lojalnost gajili prema domovini, a ne prema Nemačkoj. Ideja da je vezanost za domovinsku kulturu kompatibilna sa političkom lojalnošću državi u kojoj neko živi, bejaše previše uprošćena. Stvari ne funkcionišu na taj način. Kao rezultat toga, Nemačka nije imala tek puku masu stranaca u svojoj sredini: s obzirom na stanje u odnosima između islamskog sveta i Zapada, barem neki od tih muslimanskih imigranata bili su povezani sa potencijalnim terorizmom.
Multikulturalizam je duboko razdoran, posebno u zemljama koje definišu naciju u evropskom smislu, na primer, kroz nacionalnost. Ono što je fascinantno je to da je nemačka kancelarka odabrala da postane najagresivnija među velikim evropskim liderima koji će javno progovoriti protiv multikulturalizma. Njeni razlozi, politički i socijalni, očigledni su. Ali takođe mora se imati na umu da je ovo Nemačka, koja je prethodno rešavala problem nemačke nacije holokaustom. Tokom 65 godina od okončanja Drugog svetskog rata, Nemci su vrlo pažljivo izbegavali raspravu o ovom pitanju, a njihovi lideri nisu imali želju da govore o obavezivanju dominantnoj nemačkoj kulturi. Mi zato moramo da posmatramo propast multikulturalizma u Nemačkoj u drugom smislu, naime, s obzirom na ono što se dešava u Nemačkoj.
Jednostavno rečeno, Nemačka se vraća unazad u istoriju. Provela je poslednjih 65 godina očajnički pokušavajući da se ne suoči sa pitanjem nacionalnog identiteta, pitanjem prava manjina u Nemačkoj, i ostvarivanjem nemačkih sopstvenih interesa. Nemci su se ugradili u multinacionalne grupacije kao što su Evropska unija i NATO u pokušaju da izbegnu diskusiju o jednostavnom i apsolutnom pojmu: nacionalizmu. S obzirom na ono što su uradili prošli put kad je to pitanje bilo aktuelno, oni su se zadovoljavali upražnjavanjem uljudnog ćutanja. Ali to ćutanje je sada završeno.


(Prevod: Vasilije D. Mišković)
(Stratfor, 19.10.2010)

https://www.facebook.com/sharer.php?u=https://www.dragas.biz/nemaka-i-propast-multikulturalizma/

link za integralni tekst
https://www.dragas.biz/nemaka-i-propast-multikulturalizma/

 

[SajaBg]

USA je prosperirala dok je njome vladao beli čovek. Gledaj gde ima najviše kriminala i bede, tamo gde su većina obojeni. Prosto i dokazivo

ta teorija i multikulturnosti Nemačke i zapada odavno je pala
analiza opet nekog si tamo debila sa zapada

Sve to stoji ali šta je rešenje, nacizam i treći rajh? Spaljivanje drugih rasa?

Moramo da razumemo da stvari nisu tako crno-bele. Ne sme da se ide u krajnost. Niti treba da postoji podela na rase, niti treba da se dozvole preobimne seobe. Mora da se nađe neka sredina i zdrav kompromis.

 

[Manga Hilux]

Nemačka i propast multikulturalizma​

II deo

https://api.whatsapp.com/send?text=Nemačka+i+propast+multikulturalizma https://www.dragas.biz/nemaka-i-propast-multikulturalizma/
Autor: DŽordž Fridman


Ponovno oživljavanje nemačke svesti o naciji
Dve stvari su podstakle ponovno pojavljivanje nemačke nacionalne svesti. Prva je, naravno, neposredni problem – velika i nesvarljiva masa Turaka i drugih muslimana radnika. Druga je stanje multinacionalnih organizacija na koje je Nemačka pokušala da se ograniči. NATO, vojni savez koji se sastoji uglavnom od zemalja sa vojnim efektivima koji nisu vredni pomena, je na samrti. Pa zatim stanje u Evropskoj uniji. Posle Grčke i sa njom povezanih ekonomskih kriza, uverenja o ujedinjenoj Evropi su pocepana. Nemačka sada sebe vidi kao graditelja institucija EU ali tako da ne bude primorana da bude krajnji finansijski garant Evropske unije. A sve to primorava Nemačku da počne da razmišlja o Nemačkoj s one strane svojih odnosa sa Evropom.
Nemoguće je za Nemačku da preispita svoj stav o multikulturalnosti bez istovremenog potvrđivanja principa nemačke nacije. Kada postoji princip nacije, postoji i ideja o nacionalnom interesu. Kada postoji nacionalni interes, Nemačka u kontekstu Evropske unije postoji samo kao ono što je Gete zvao „izborni afinitet“. Ono što je u vreme Hladnog rata bila izvesnost, sada postaje opcija. A ako Evropa postaje opcija za Nemačku, onda ne samo da je Nemačka ponovo ušla u istoriju, već s obzirom da je Nemačka vodeća evropska sila, istorija Evrope nanovo otpočinje.
To ne znači da Nemačka, s obzirom na njen novi zvanični stav o multikulturalizmu, mora da sledi neku posebnu spoljnu politiku; ona može da izabere različite puteve. Ali ipak, napad na multikulturalizam je istovremeno afirmacija nemačkog nacionalnog identiteta. Ne možete imati prvo bez drugog. A onda kada se to desi, mnoge stvari postaju moguće.
Treba uzeti u obzir da je Merkelova jasno stavila do znanja da je Nemačkoj potrebno 400,000 obučenih stručnjaka. Uzmite u obzir takođe da su Nemačkoj očajnički potrebni radnici svih fela a koji nisu muslimani koji žive u Nemačkoj, posebno u pogledu demografskih problema u Nemačkoj. Ako Nemačka ne može da uvozi radnike zbog društvenih razloga, može da izvozi fabrike, kol centre, medicinske analize i pultove za ITpodršku. Nedaleko na istoku je Rusija, koja je u sopstvenoj demografskoj krizi, ali ipak ima rezervne radne kapacitete zbog oslanjanja na isključivo ekstraktivne prirodne resurse za svoju privredu. Nemačka već zavisi od ruske energije. Ako krene da se oslanja na ruske radnike, a zauzvrat Rusija krene da se oslanja na nemačke investicije, onda bi mapa Evrope mogla da se iscrtava nanovo i evropska istorija bi mogla da se još brže restartuje.
Izjava Merkelove je stoga od ogromnog značaja u dvostrukom smislu. Prvo, ona je glasno rekla ono što mnogi lideri već znaju, a to je da multikulturalizam može da postane nacionalna katastrofa. Drugo, ovakvom izjavom ona pokreće procese koji mogu imati dalekosežan uticaj ne samo na Nemačku i Evropu, već i na globalnu ravnotežu moći. Nije jasno u ovom trenutku šta joj je namera, što može lako biti to da poveća popularnost koalicione vlade desnog centra. Ali jednom započet proces nije lako ni ograničiti ni kontrolisano sprovoditi. Svi u Evropi, zaista, i veliki deo sveta, kubure sa sukobom između kultura unutar svojih granica. Ali, Nemci su drugačiji, istorijski i geografski. Kada oni počnu da se bave ovakvim mislima, rastu ulozi u igri.
(Prevod: Vasilije D. Mišković)
(Stratfor, 19.10.2010)
link za integralni tekst
https://www.dragas.biz/nemaka-i-propast-multikulturalizma/

 

[Manga Hilux]

Sve to stoji ali šta je rešenje, nacizam i treći rajh? Spaljivanje drugih rasa?

Moramo da razumemo da stvari nisu tako crno-bele. Ne sme da se ide u krajnost. Niti treba da postoji podela na rase, niti treba da se dozvole preobimne seobe. Mora da se nađe neka sredina i zdrav kompromis.

Mora da se nađe neka sredina i zdrav kompromis.

koja je ta sredina

 

[kalis]

Lepo mi je u glavi uvek Zenon Kosidovski,( Kad je sunce bilo bog), gde čovek fino opisuje da nema trajne civilizacije, svaki grad je podignut nad ruševinama neke prethodne kulture i civilizacije i tako unedogled.
Zašto bi savremeni Amerikanci bili beskonačni, sve ima svoj uspon i pad.

 

[Manga Hilux]

Lepo mi je u glavi uvek Zenon Kosidovski,( Kad je sunce bilo bog), gde čovek fino opisuje da nema trajne civilizacije, svaki grad je podignut nad ruševinama neke prethodne kulture i civilizacije i tako unedogled.
Zašto bi savremeni Amerikanci bili beskonačni, sve ima svoj uspon i pad.

neće pasti Amerikanci
pašće politika koju vode političari , kao i svaka imperija kroz istoriju
kada to društvo poistigne vrh
a sa vrha se najteže pada

 

[SajaBg]

koja je ta sredina

Onoliko koliko možeš da integrišeš u društvo i da tom prilikom ne napraviš ni jedan od potencijalnih problema (ekonomski, demografski, bezbednosni...)

 

[Manga Hilux]

Onoliko koliko možeš da integrišeš u društvo i da tom prilikom ne napraviš ni jedan od potencijalnih problema (ekonomski, demografski, bezbednosni...)

očigledno je da ne može , kroz sve ove godine to se dokazalo kroz život i zbivanja u rl.
želje su jedno , stvarnost je sasvim drugo , to je Merkel shvatila veoma korektno

 

[kalis]

neće pasti Amerikanci
pašće politika koju vode političari , kao i svaka imperija kroz istoriju
kada to društvo poistigne vrh
a sa vrha se najteže pada

...

 

[zemunski kej]

Ovaj clanak kao da je pisao neki SNS propagandista? U stvari kampanje SNS i u USA su slicne,rade ih iste agencije. U tom smislu ovo je jedan takav tekst ,desnicarski. Iako se preteruje u liberalnoj politici prema imigrantima,ovo je vise upozorenje da se prestane sa tim. U vecini USA gradova belci su izgubili vecinu ,stoji to ali ne zbog njihovog manjeg prirodnog prirastaja vec ogromnoj imigraciji.

 

[Branko Lori]

У "бајковитој" ЕУ, пољопривредници протествују у
Немачкој, Белгији, Холандији, Француској, Пољској, Италији, Литванији,Румунији,Велсу и Шкотској!
ЕУ где сте да нам објасните како је то могуће да се догађа у ЕУ
ЗАШТО ЋУТИТЕ ГЛАСНО?
Ах, да!Путин је КРИВ ЗА СВЕ

 

[zemunski kej]

У "бајковитој" ЕУ, пољопривредници протествују у
Немачкој, Белгији, Холандији, Француској, Пољској, Италији, Литванији,Румунији,Велсу и Шкотској!
ЕУ где сте да нам објасните како је то могуће да се догађа у ЕУ
ЗАШТО ЋУТИТЕ ГЛАСНО?
Ах, да!Путин је КРИВ ЗА СВЕ

Nije, to je u njihovoj tradiciji. Secam se Trsta,kad sindikat kaze strajk,sve stane. Policija to postuje. Ajd u Srbiji ili Rusiji probaj,odose bubrezi.

 

[dulesrbenda]

Дегенерисаног и изопаченог на западу има мање него на истоку,

Неће бити. Запад је огрезао у содомију, блуд, разврат, конформизам, атеизам, па чак и сатанизам, који највише практикују њихове елите.

само што се на западу о постојању дегенерисаног и изопаченог далеко више говори, јер је већа слобода говора (а и већа слобода деловања).

Примери Асанжа и Сноудена су баш фини примери ,,слободе говора" на западу.

На западу су људи нормалнији, тамо црква није убијана као на истоку, па људи живе много више у складу са моралним нормама.

Црква је прогоњена силом и против воље већинског народа. На стотине хиљада Руса су убијени и још толико их је избегло.
Али чак ни то није уништило Веру и Цркву на Истоку, чак су и комунисти морали да прекину и једном периоду са тим.

Док је Истоку атеизам (који је исто производ западног рационализма) наметан силом, на Западу су се добровољно одрекли Хришћанства и предали атеизму и мамонизму. Папа благосиља истополне бракове, толико о ,,моралу" и ,,Хришћанству" Запада.
Исток се враћа Православљу и традиционалном вредностима, док западњаци исправљају и коригују Свето Писмо да не би ,,увредило" припаднике мањина. Па то сад види. Разлика је огромна:

За разлику од запада који одбацује све моралне, породичне, традиционалне вредности.

где нико не сме да се буни ни против чега, а како им је црква деценијама уништавана, нема ту ни моралних норми више.

То си чуо на ЦНН-у?

 

[The_Night_Hawk]

zašto moj problem

zato sto Hrbati sve koji nisu Hrva\ti i Slovenci ili Sipatri a zive na Bakanu smatraju Rusima.

 

[Alter_Ego_]

Pogledajte prilog 1490971
За разлику од запада који одбацује све моралне, породичне, традиционалне вредности.

Аха...

Porodična statistika za godinu u Ruskoj Federaciji. Zanimljiva statistika o brakovima i razvodima u Rusiji. Ne mogu da podnesem da se udam​

Prije samo nekoliko stoljeća, službeni raskid se smatrao gotovo najvećom sramotom u životu. Danas je ovaj proces postao norma za društvo. Statistika razvoda to direktno ukazuje.
Statistika razvoda u procentima:

Zemlja	Broj razvoda u procentima
Portugal	67
Holandija Njemačka Norveška
Finska	45
Amerika	53
Rusija	51
Bjelorusija	45
Ukrajina
Kazahstan	27
Uzbekistan	8
Tadžikistan	6

Kao što vidite, skoro svaki drugi bračni par se razvede.


https://ussur-ds106.ru/bs/statistika-semi-za-god-v-rf-lyubopytnaya-statistika-brakov-i/

 

[Alter_Ego_]

Ruski razvodi​

Mnogi ljudi pogrešno vjeruju da je razvod bio rijedak u Sovjetskom Savezu. Ali to nije istina. Tu se desio najveći procenat razvoda. SSSR je bio na prvom mjestu među zemljama svijeta. Ljudi se zapravo nisu slagali, ali tu činjenicu nisu pokušali zvanično reklamirati. Nakon raspada SSSR-a nastao je ZND. Statistika razvoda u različitim zemljama dramatično se povećala. Tri vođe su bili:

1. Rusija – 51%.
2. Bjelorusija – 45%.
3. Ukrajina – 42%.

Danas Rosstat ponovo potvrđuje da je broj brakorazvodnih postupaka u Rusiji prednjači. Uprkos klauzulama u zakonu prema kojima se paru daje određeno vrijeme za pomirenje, 7% povlači svoje prijave. Statistika razvoda u Rusiji u procentima:

• 41% parova se raziđe zbog alkoholizma ili ovisnosti o drogama;
• 14% zbog nedostatka vlastitog stambenog prostora;
• 14% zbog intervencije rođaka koji žele pomoći mladoj porodici;
• 8% zbog odsustva;
• 6% zbog dugotrajnog odsustva partnera od kuće (rad u drugom gradu ili inostranstvu);
• 2% zbog kazne zatvora;
• 1% zbog teške bolesti jednog od partnera.

 

[Барышников]

Онај ко би на истоку написао "почивај у миру источни свете", не би дочекао јутро.

istina je i to...

pa ovo su činjenice, samo tvoj problem je što je identična situacija i u Rusiji...

I TO JE ISTINA!

yup , ali kada proradi instinkt za samoodržanje tog belog čoveka biće veselo

ovde se krije odgovor, neće NIKADA PRORADITI
to je sve NAUKA obradila i izučila i sad se koristi
ko krene putem NEMORALA postaju GLUP
bez prava i mogućnosti na POVRATAK NA STARO

https://en.wikipedia.org/wiki/Yuri_Bezmenov

As I mentioned before, exposure to true information does not matter anymore. A person who is demoralized is unable to assess true information. The facts tell him nothing, even if I shower him with information, with authentic proof, with documents and pictures. …he will refuse to believe it… That's the tragedy of the situation of demoralization.

Yuri Bezmenov [1983]

KGB defector Yuri Bezmenov's warning to America​

 

[Kizanovic]

Дегенерисаног и изопаченог на западу има мање него на истоку,

само што се на западу о постојању дегенерисаног и изопаченог далеко више говори, јер је већа слобода говора (а и већа слобода деловања).

На западу су људи нормалнији, тамо црква није убијана као на истоку, па људи живе много више у складу са моралним нормама. И нормално да се нормални људи у својим земљама буне против дегенерисаног и изопаченог, за разлику од истока, где нико не сме да се буни ни против чега, а како им је црква деценијама уништавана, нема ту ни моралних норми више.

Gresis. Nema vece izopacenosti nego na zapadu. Posebno u Americi.

 

[Alter_Ego_]

Gresis. Nema vece izopacenosti nego na zapadu. Posebno u Americi.

Види, кад уђемо у неку тему, као у ову, па кренемо са анализама, коментарима, линковима и сл. доказима и аргументима,

онда није довољно да некоме кажеш "грешиш", а затим изнесеш супротан став, а да при том не даш свој квалитетан допринос расправи у виду своје анализе, линка, позивања на нечије мишљење, можда неку слику ставиш, текст, сличан садржај, како би допринео расправи.

 

[dulesrbenda]

Ruski razvodi​

Mnogi ljudi pogrešno vjeruju da je razvod bio rijedak u Sovjetskom Savezu. Ali to nije istina. Tu se desio najveći procenat razvoda. SSSR je bio na prvom mjestu među zemljama svijeta. Ljudi se zapravo nisu slagali, ali tu činjenicu nisu pokušali zvanično reklamirati. Nakon raspada SSSR-a nastao je ZND. Statistika razvoda u različitim zemljama dramatično se povećala. Tri vođe su bili:

1. Rusija – 51%.
2. Bjelorusija – 45%.
3. Ukrajina – 42%.

Danas Rosstat ponovo potvrđuje da je broj brakorazvodnih postupaka u Rusiji prednjači. Uprkos klauzulama u zakonu prema kojima se paru daje određeno vrijeme za pomirenje, 7% povlači svoje prijave. Statistika razvoda u Rusiji u procentima:

• 41% parova se raziđe zbog alkoholizma ili ovisnosti o drogama;
• 14% zbog nedostatka vlastitog stambenog prostora;
• 14% zbog intervencije rođaka koji žele pomoći mladoj porodici;
• 8% zbog odsustva;
• 6% zbog dugotrajnog odsustva partnera od kuće (rad u drugom gradu ili inostranstvu);
• 2% zbog kazne zatvora;
• 1% zbog teške bolesti jednog od partnera.

Из које године су ови подаци? Иначе, западне земље не стоје ништа боље.

Елем, Русија има наслеђен проблем и ја нисам рекао да ја она морално идеална,али руска држава итекако промовише моралне вредности и норме и подржава наталитет. Ова година је проглашена за Годину Породице у Русији и биће предузете мере у том смислу:
https://rt.rs/rusija/72892-borba-za-natalitet-rusija-uvodi-mere/amp/

Дакле, Русија ради на том проблему и решава га. Иначе, наталитет Руса се јесте поправио задњих година.

 

[dulesrbenda]

Морални и породични људи беже из ЕУ у Русију:

https://twitter.com/x/status/1621954809795428355

Питам се зашто.

 

[dulesrbenda]

Аха...

https://twitter.com/x/status/846818339313864706

 

[dulesrbenda]

https://twitter.com/x/status/510358410924396544

 

[dulesrbenda]

Аха...

Број породица са више деце у Русији за пет година повећан за 27%
https://rs.rbth.com/zivot/97113-u-rusiji-povecan-broj-porodica-sa-vise-dece/amp

https://triplus.org.rs/rusija-vrtoglavo-raste-broj-porodica-sa-vise-od-troje-dece/