Ако проучавамо грчке и римске списе уочићемо да се њихови богови скоро увек ословљавају као ,,златокоси" и ,,плавооки, светлооки". Такође, у делима која се тичу биографија римских царева ови се редовно описују плаве, смеће косе и светлих очију. Тек негде од Хадријана ситуација се мења. Многобројне фреске са Сицилије приказују плавокосе римске рибаре, занатлије и војнике. Нажалост због старих нацистичких теорија и данашње политичке коректности, ова тема се гура под тепих. Свима је јасно добар део данашњих просечно високих и тамнопутих Италијана, Грка, Шпанаца, Португалаца и Румуна, сем језика, са антропономијом старих Римљана нема ништа. Ако полазимо са становишта да су Индо-Европљани били плавокоси људи, што је и логично будући да су са севера, и да су мигрирали на југ Европе, онда слика Римљана светле пути није изненађујућа. Због империјалистичке политике Грчке и Рима (као што је и данашња Енглеска и Француска ,,потамнила") још се раноримски писци жале како ослобођени робови постају римски грађани и тиме ,,прљају крв", а римске жене носе перике да личе на њихове галске сународнице. Сличну политику су водили и Источно Римско царство и Османска империја, насељавајући гротло Татара, Турака Селџука, Јермена, Јевреја, Кумана. Постепено, ови су асимиловани међу Ромеје и Словене, тако да данас имамо исте који више личе на кавскавске фенотипове неголи на своје индоевропске претке (носиоце R1a гена). Шкакљива тема.