Glas Sauronov
Primećen član
- Poruka
- 674
Платформа коју ћу овде изнети није никакво измишљање топле воде. Она је препозната на неки начин, мање или више, и са различитим формулацијама и стављањем акцента на поједине тачке, код свих парламентарних странака осим радикала (мада ни они нису више толико далеко од таквог виђења). Када говоримо о парламенту ред је поменути и оних неколико посланика који су се прошверцовали на листи ДС, мада припадају другим странкама – иако они нису политичка него естрадна појава.
ЛМ, пређимо на платформу:
1. Процес европских интеграција (и транзиције и реформи који је с тим у вези) је процес сређивања властитог живота и успостављања реда у хаосу применом правила која важе у целом свету. После тога можемо с киме хоћемо.
2. Није прихватљив културолошки модел идолопоклонства према било коме и тежња ка затомљавању властитог идентитета.
3. Тако схваћене интеграције су више средство него циљ. Успостваљање реда, који неки погрешно схватају као средство, уствари је циљ коме треба тежити.
4. Постоје специфични проблеми, које друге земље немају (Космет, Хаг) – ови проблеми су препрека, али њихово решавање има цену. Цена и препрека су на клацкалици. Проблеме треба решавати по принципу оптимума, а не по принципу идеализма.
5. Јединство, по принципу договорене политике, у решавању специфичних проблема и проблема интеграције, је пожељно и треба га обезбедити кад год је могуће.
6. Договорена политика се може одредити на политичком тржишту, односно демократским изборима и каснијим рангирањем утицаја у парламенту, по принципу број добијених гласова + коалициони потенцијал. Све, па и ова платформа подложни су политичком тржишту.
То би отприлике било то. Вероватно сам нешто изоставио, али ово није “последња реч”. Битно је овако схватити политику – као полугу остварења одређених циљева који су подложни процени народа на политичком тржишту.
Тако се прави политичка платформа а не бла, бла, бла … злочини … бла, бла, бла … суочавање … бла, бла, бла … мафија … бла, бла, бла … специјални суд … бла, бла, бла … ДБ … бла, бла, бла … војна безбедност … бла, бла, бла … Црква … бла, бла, бла … Академија.
ЛМ, пређимо на платформу:
1. Процес европских интеграција (и транзиције и реформи који је с тим у вези) је процес сређивања властитог живота и успостављања реда у хаосу применом правила која важе у целом свету. После тога можемо с киме хоћемо.
2. Није прихватљив културолошки модел идолопоклонства према било коме и тежња ка затомљавању властитог идентитета.
3. Тако схваћене интеграције су више средство него циљ. Успостваљање реда, који неки погрешно схватају као средство, уствари је циљ коме треба тежити.
4. Постоје специфични проблеми, које друге земље немају (Космет, Хаг) – ови проблеми су препрека, али њихово решавање има цену. Цена и препрека су на клацкалици. Проблеме треба решавати по принципу оптимума, а не по принципу идеализма.
5. Јединство, по принципу договорене политике, у решавању специфичних проблема и проблема интеграције, је пожељно и треба га обезбедити кад год је могуће.
6. Договорена политика се може одредити на политичком тржишту, односно демократским изборима и каснијим рангирањем утицаја у парламенту, по принципу број добијених гласова + коалициони потенцијал. Све, па и ова платформа подложни су политичком тржишту.
То би отприлике било то. Вероватно сам нешто изоставио, али ово није “последња реч”. Битно је овако схватити политику – као полугу остварења одређених циљева који су подложни процени народа на политичком тржишту.
Тако се прави политичка платформа а не бла, бла, бла … злочини … бла, бла, бла … суочавање … бла, бла, бла … мафија … бла, бла, бла … специјални суд … бла, бла, бла … ДБ … бла, бла, бла … војна безбедност … бла, бла, бла … Црква … бла, бла, бла … Академија.
