Kakva je budućnost Irana?

[Casual Observer]

Iran je svoju buducnost zacrtao sebi jos 1979.
Sve sto se desava nakon toga je neminovnost, sasvim prirodna posledica kada odaberes da umesto krenes unapred, ti odlucis da krenes unazad.

Iran ce biti ono sto jeste od 1979: mesto za izbegavanje, zgrožavanje i primer kako ne treba.

Zapamti na kojoj si, poruka je arhivirana pa će se diskutovati.

 

[SajaBg]

Vidi ti Saju kao teoretski opravdava predaciju: primeni to isto na Ukrajinu.

Ukrajina nije razvijala nuklearni program, nije pretila susedima, niti je bila pretnja po regionalnu bezbednost. Naprotiv, dobrovoljno je predala sav nuklearni arsenal Rusiji nakon raspada SSSR-a u zamenu za garancije teritorijalnog integriteta. Napad na Ukrajinu nije bio reakcija na realnu pretnju, već čin imperijalne agresije i lične frustracije jednog autokratskog lidera. To nije geopolitika, to je osvajački nagon maskiran izgovorima. Porediti to sa preventivnim udarima na iranski nuklearni program je ili zlonamerno, ili potpuno nepoznavanje konteksta.

 

[Enigma]

Drug Imperator Kim i njegova lična imperija su primer da se može štošta i bez nafte, i bez 2 miliona km2.

To može kod druga Kima,kad mu je narod utamničen još od vremena njegovog đeda.
Onda može bez nafte,kad je i bicikl pojam.

 

[Straks92]

Koje opcije ima Iran?​

Prva opcija – Iran bi mogao da gađa američke vojne interese u regionu. Direktno učešće SAD u sukobu moglo bi da dovede do toga da Iranski korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) aktivira ono što je ostalo od njegovih posrednika širom Iraka, Jemena i Sirije, grupa koje su ranije pokretale napade na američku imovinu u regionu.

Iako je najjači saveznik Irana u regionu nekada bio libanski Hezbolah, ta grupa je značajno oslabljena izraelskim napadima. Savet za spoljne odnose (CFR) navodi da SAD održavaju prisustvo na ukupno 19 lokacija širom regiona, te da se od 13. juna, kada je Izrael napao Iran, oko 40.000 američkih vojnika nalazi na Bliskom istoku.

“Iranci su nekoliko puta rekli da će, ako se SAD pridruže ovom ratu i napadnu njihova nuklearna postrojenja, uzvratiti američkim snagama u regionu, protiv američkih interesa, a takvih je mnogo“, navodi politički i globalni analitičar CNN-a Barak Ravid.

Znajući da ne može direktno da dobije sukob protiv Izraela i SAD, stručnjaci smatraju da bi Teheran mogao da pokuša da se uključi u rat iscrpljivanja, odnosno u dugotrajni sukob, a to je Tramp na početku svog predsedništva rekao da želi da izbegne.

Druga opcija – Iran bi mogao da poremeti globalnu trgovinu naftom. Naime, ukoliko odluči da zatvori Ormuski moreuz, što su tražili iranski poslanici, Iran bi uticao na ključnu rutu za transport nafte.

Dakle, ako Iran pokuša da blokira Ormuski moreuz, globalno tržište nafte moglo bi da se suoči sa egzistencijalnom krizom. Tesnac povezuje Persijski zaliv sa otvorenim okeanom i ključni je kanal za izvoz nafte i tečnog prirodnog gasa sa Bliskog istoka na globalno tržište. Oko 20 miliona barela nafte protiče kroz moreuz svakog dana, prema podacima Američke administracije za energetske informacije.

Bivši ministar spoljnih poslova Hrvatske Miro Kovač ukazuje da je najveći kupac iranske nafte Kina.

„Iran ima mogućnost da zatvori taj moreuz. To bi kod Kineza izazvalo nezadovoljstvo, ali imate i zemlje zaliva koje bi takođe bile nezadovoljne. Iran bi sebi naneo štetu jer je i njima potreban taj moreuz za izvoz. Iran je u nezgodnoj situaciji, ali problem je i za SAD ako se nastavi ova operacija i ako se iransko vođstvo ne svrgne. Iranci su navikli na sankcije i mogu preživeti s njima. Temeljni je cilj Amerikanaca promeniti vlast“, ističe Kovačević za zagrebački N1.

Treća opcija – Iran bi mogao da krene u trku pravljenja nuklearne bombe, čak i ako se trenutni režim sruši.

„Tramp je upravo garantovao da će Iran biti država sa nuklearnim oružjem u narednih 5 do 10 godina“, smatra Trita Parsi, izvršna potpredsednica Instituta Kvinsi u Vašingtonu. Ona je na mreži Iks dodala: “Posebno ako se režim promeni”.

Četvrta opcija – Iran bi za sada mogao da nastavi da napada Izrael s obzirom na to da je prvi odgovor Teherana na napad SAD bio napad na Izrael, a ne na američke baze.

Peta opcija – Iran bi mogao da pribegne sajber napadima ili terorizmu.

Analitičar nacionalne bezbednosti CNN-a, Dejvid Sanger, smatra da će (IRGC) verovatno tražiti stvari gde SAD ne mogu jednostavno da postave tradicionalnu odbranu

Šesta opcija – Iran bi mogao da nastavi nuklearne pregovore. Poznato je da je Iran odbio da se vrati za pregovarački sto dok je pod izraelskim napadima. Iranski i evropski zvaničnici sastali su se u petak u Ženevi na razgovorima, za koje je iranski izvor rekao da su počeli napeto, ali da su potom postali „mnogo pozitivniji“.

Gordan Akrap, prorektor Univerziteta odbrane i bezbednosti „Dr. Franjo Tuđman“, sumnja da će se bilo koje druge zemlje uključiti na stranu Irana i ističe da postoje dve opcije za Iran.

“Prva varijanta je najjednostavnija – moguće je da će Iran odgovoriti ograničenim udarom na određene ciljeve kako bi svom stanovništvu pokazao „da su pobedili“, nastaviti pregovore i ćutke prihvatiti uslove SAD i MAAE, odustajući od vojnog nuklearnog programa.

 

[Straks92]

3 hours ago
source
Iranian Parliament Speaker Mohammad Bagher Qalibaf: We in the Iranian Parliament aim to pass a bill suspending cooperation with the IAEA until we get clear guarantees of professional conduct

 

[Корнелије]

Pokret Obnove Carevine Persije

 

[GrdobanS]

Pokret Obnove Carevine Persije

Gde je ceo Iran van Teherana i možda Isfahana živeo bez struje, vode i kanalizacije, sa 2$ dnevno.

 

[38imak]

Desice se narodni ustanak u Iranu protiv diktatorsko-ubilackog rezima.

Svi normalni ljudi na Planeti se nadaju uspehu tog ustanka (ruski, srpski i kineski udbasi nisu normalni ljudi, naravno).

Naravno, postoji i mogucnost da neki 'Bosansko-Seseljovski' elementi u Revolucionarnoj Gardi zbace mule, i uvedu jos diktatorskiji i bolesniji rezim.

 

[**Freya**]

Ukrajina nije razvijala nuklearni program, nije pretila susedima, niti je bila pretnja po regionalnu bezbednost. Naprotiv, dobrovoljno je predala sav nuklearni arsenal Rusiji nakon raspada SSSR-a u zamenu za garancije teritorijalnog integriteta. Napad na Ukrajinu nije bio reakcija na realnu pretnju, već čin imperijalne agresije i lične frustracije jednog autokratskog lidera. To nije geopolitika, to je osvajački nagon maskiran izgovorima. Porediti to sa preventivnim udarima na iranski nuklearni program je ili zlonamerno, ili potpuno nepoznavanje konteksta.

Odakle nekome pravo da me bije preventivno?
Valjda prvo zasluzim da budem bivena pa me onda bije.

Nonsens.
Zamisli taj precedent. Kako bi lepo svet izgledao kada bi se raznorazni pozivali na logiku "ja te bijem jer me plasis".